Dan posle Male Gospojine, pravoslavni svet proslavlja ugodnike Božje iz Nazareta, roditelje Presvete Bogorodice. Iako ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u narodu je izuzetno poštovan.
Sveti Joakim je bio iz plemena Judina, unuk cara Davida, a Sveta Ana iz plemena Levijeva. Kako su u braku živeli 50 godina bez poroda, smatrani su, u to doba, velikim grešnicima.
Joakim i Ana nisu gubili nadu da će dobiti potomstvo i sve vreme su živeli po zakonu Gospodnjem. Iako su bili imućni, vredno su radili i na svom duhovnom bogatstvu. Od svojih prihoda, samo su trećinu trošili na sebe, preostalo su podjednako delili siromasima i hramu.
Joakim i Ana dugo su tugovali što nemaju dece. Jednom je Joakim o velikom prazniku prineo u Jerusalimskom hramu darove Gospodu Bogu, kada i svi Izraelci, ali tadašnji prvosveštenik Isahar nije hteo da ih primi, jer je bio bezdetan. Sveštenik mu je, kako kazuju žitije ovih svetaca, rekao: „Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan i nemaš blagoslova Božijeg zbog nekih tajnih grehova svojih.“
Tako ga je i jedan drugi Jevrejin, iz plemena Ruvimova, ukorio govoreći: „Zašto ti hoćeš da pre mene prineseš dar Bogu? Zar ne znaš da nisi dostojan prinositi darove zajedno s nama, pošto nisi ostavio potomstvo u Izrailju?“
Sve ovo je Joakima toliko rastužilo i unesrećilo da nije želeo ni da se vrati kući, nego je otišao u pustinju. Tamo se neprestano molio, a molitvi je pridružio i post – četrdeset dana nije jeo.
Neću jesti, niti ću se vratiti kući svojoj, nego će mi suze biti hrana i ova pustinja dom, dok me ne usliši i ne poseti Gospod Bog Izrailjev - govorio je on.
Ana, kada je čula šta se dogodilo, utonula je u veliku tugu. Jednom prilikom, dok je bila u bašti, plakala je, kada joj se javio anđeo Gospodnji koji joj je rekao da će njene molitve biti uslišene i da će roditi kćer.
"Ana, uslišena je molitva tvoja, uzdasi tvoji prođoše oblake, suze tvoje iziđoše pred Boga, i eto, začećeš i rodićeš kćer preblagoslovenu, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu; ime će joj biti Marija", rekao joj je anđeo.
U to isto vreme anđeo se javio i Joakimu u pustinji sa istom porukom i rekao mu da ide u Božji hram u Jerusalimu, gde će kod Zlatnih Vrata čekati Anu, kojoj je isto to javljeno.
Zadivljen ovakvom angelskom blagovešću, Joakim je sa radošću i veseljem krenuo u Jerusalimski hram. Tamo je, kod Zlatnih Vrata, zatekao Anu kako se moli Bogu i ispričao joj o anđelovoj blagovesti. Isto tako i ona je njemu kazala šta je videla i čula od anđela koji joj je objavio o rođenju kćeri. Tada su Joakim i Ana proslavili Boga koji im je podario tako veliku milost.
Nakon što se vratila u dom, Sveta Ana je devetog dana meseca decembra začela, a osmoga septembra rodila kćer, Prečistu i Preblagoslovenu Djevu Mariju, posrednicu našeg spasenja; njenom se rođenju obradovalo i nebo i zemlja.
U čast rođenja kćeri, Joakim je prineo Bogu velike darove i paljenice, i dobio je blagoslov od prvosveštenika, sveštenika, levita i svih ljudi, što se udostoji blagoslova Božjeg. Potom je Joakim priredio u svom domu veliko ugošćenje, i svi su se veselili hvaleći Boga.
Oni su Devicu Mariju podizali kao zenicu oka svoga, u skladu sa porukom da će ona doneti spasenje svetu.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Njegovo ime stoji uz temelje više od četrdeset crkava i manastira — od Banjske i Gračanice do Jerusalima, Soluna i Svete gore.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
