Dan posle Male Gospojine, pravoslavni svet proslavlja ugodnike Božje iz Nazareta, roditelje Presvete Bogorodice. Iako ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u narodu je izuzetno poštovan.
Sveti Joakim je bio iz plemena Judina, unuk cara Davida, a Sveta Ana iz plemena Levijeva. Kako su u braku živeli 50 godina bez poroda, smatrani su, u to doba, velikim grešnicima.
Joakim i Ana nisu gubili nadu da će dobiti potomstvo i sve vreme su živeli po zakonu Gospodnjem. Iako su bili imućni, vredno su radili i na svom duhovnom bogatstvu. Od svojih prihoda, samo su trećinu trošili na sebe, preostalo su podjednako delili siromasima i hramu.
Joakim i Ana dugo su tugovali što nemaju dece. Jednom je Joakim o velikom prazniku prineo u Jerusalimskom hramu darove Gospodu Bogu, kada i svi Izraelci, ali tadašnji prvosveštenik Isahar nije hteo da ih primi, jer je bio bezdetan. Sveštenik mu je, kako kazuju žitije ovih svetaca, rekao: „Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan i nemaš blagoslova Božijeg zbog nekih tajnih grehova svojih.“
Tako ga je i jedan drugi Jevrejin, iz plemena Ruvimova, ukorio govoreći: „Zašto ti hoćeš da pre mene prineseš dar Bogu? Zar ne znaš da nisi dostojan prinositi darove zajedno s nama, pošto nisi ostavio potomstvo u Izrailju?“
Sve ovo je Joakima toliko rastužilo i unesrećilo da nije želeo ni da se vrati kući, nego je otišao u pustinju. Tamo se neprestano molio, a molitvi je pridružio i post – četrdeset dana nije jeo.
Neću jesti, niti ću se vratiti kući svojoj, nego će mi suze biti hrana i ova pustinja dom, dok me ne usliši i ne poseti Gospod Bog Izrailjev - govorio je on.
Ana, kada je čula šta se dogodilo, utonula je u veliku tugu. Jednom prilikom, dok je bila u bašti, plakala je, kada joj se javio anđeo Gospodnji koji joj je rekao da će njene molitve biti uslišene i da će roditi kćer.
"Ana, uslišena je molitva tvoja, uzdasi tvoji prođoše oblake, suze tvoje iziđoše pred Boga, i eto, začećeš i rodićeš kćer preblagoslovenu, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu; ime će joj biti Marija", rekao joj je anđeo.
U to isto vreme anđeo se javio i Joakimu u pustinji sa istom porukom i rekao mu da ide u Božji hram u Jerusalimu, gde će kod Zlatnih Vrata čekati Anu, kojoj je isto to javljeno.
Zadivljen ovakvom angelskom blagovešću, Joakim je sa radošću i veseljem krenuo u Jerusalimski hram. Tamo je, kod Zlatnih Vrata, zatekao Anu kako se moli Bogu i ispričao joj o anđelovoj blagovesti. Isto tako i ona je njemu kazala šta je videla i čula od anđela koji joj je objavio o rođenju kćeri. Tada su Joakim i Ana proslavili Boga koji im je podario tako veliku milost.
Nakon što se vratila u dom, Sveta Ana je devetog dana meseca decembra začela, a osmoga septembra rodila kćer, Prečistu i Preblagoslovenu Djevu Mariju, posrednicu našeg spasenja; njenom se rođenju obradovalo i nebo i zemlja.
U čast rođenja kćeri, Joakim je prineo Bogu velike darove i paljenice, i dobio je blagoslov od prvosveštenika, sveštenika, levita i svih ljudi, što se udostoji blagoslova Božjeg. Potom je Joakim priredio u svom domu veliko ugošćenje, i svi su se veselili hvaleći Boga.
Oni su Devicu Mariju podizali kao zenicu oka svoga, u skladu sa porukom da će ona doneti spasenje svetu.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
