Ovaj sveti dan nas poziva da se povežemo sa Carstvom nebeskim. Uverimo se u snagu molitve i zajedništva.
Danas slavimo veliki praznik Pokrov Presvete Bogorodice, dan kada se nebo i zemlja susreću u dubokoj molitvi i odanosti. Ovaj svetli trenutak nas podseća na majčinsku ljubav i zaštitu koju nam pruža Presveta Bogorodica, a njen Pokrov simbolizuje duhovnu zaštitu i milost koja nas obavija poput blagoslovenog plašta.
Dok se okupljamo u hramovima ili u tišini naših domova, pozvani smo da se pomolimo, čitajući tropar koji u svojim rečima nosi duboku teološku poruku i emotivnu snagu. Tropari su kratke himne koje se u pravoslavnoj tradiciji koriste u bogosluženjima i molitvama kako bi se izrazila čast i poštovanje prema svetima ili događajima iz crkvene istorije.
Tropari su poput svetionika koji usmeravaju našu duhovnu pažnju i omogućavaju nam da dublje razumemo duhovne istine koje nas okružuju. Kroz tropare, ujedinjujemo svoj glas s crkvenom zajednicom i doprinosimo sabornoj molitvi koja se uzdiže ka nebu s verom i nadom.
Tropar Pokrov Presvete Bogorodice (glas 4):
„Dnes blagovjerniji ljudije svjetlo prazdnujem, osjenjajemi tvojim Bogomati prišestvijem, i k tvojemu vzirajušče prečistomu obrazu, umilno glagoljem: pokrij nas čestnim tvojim pokrovom i izbavi nas ot vsjakago zla, moljašči Sina tvojega Hrista Boga našega spasti duši našja.“
Ove reči, ispunjene verom i nadom, oslikavaju našu potrebu za zaštitom i pomoći. U trenucima kada se suočavamo s izazovima života, kada nas obavijaju brige i strahovi, pozivamo se na ovaj svetli pokrov kako bismo se oslobodili svakog zla i pronašli mir u duši.
Svaka molitva upućena Bogorodici postaje most koji nas povezuje s nebeskim blagodatima. Na ovaj dan, dok se molimo, ne zaboravimo da u srcu nosimo zahvalnost za sve blagoslove koje nam pruža. Neka naš umilni glas dopre do neba; neka našu molitvu prati iskrena želja za spasenjem i zaštitom.
U svetu koji je često prepun nesigurnosti, tropar koji čitamo na praznik posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice pruža nam utehu i sigurnost i donosi zaštitu. Zajedno, s verom u srcu, pozvani smo da slavimo ovaj divan praznik, ispunjeni nadom da smo pod njenim okriljem, slobodni od svake brige i zla. Pomolimo se, dragi brate i sestro, i osnažimo svoj duh u ovoj svetoj povezanosti s Bogorodicom, našom zaštitnicom i voditeljkom na putu ka spasenju.
Na praznik Vozdviženje Časnog krsta, bratstvo Vatopeda sa svetim relikvijama predvodili su ltiju za smirenje zemlje koja podrhtava već mesecima.
Zatvaranje u sebe i potiskivanje emocija vodi ne samo duhovnom, već i fizičkom pucanju, upozorava arhimandrit i očinski nas upućuje kako ispovest postaje put prema celovitom ozdravljenju duše i tela.
U svetu prepunom nevidljivih opasnosti vernici traže zaštitu od različitih vrsta magije. Važno je pročitati celu molitvu, a ne neku njenu skraćenu verziju jer jedino tako može doneti mir i duhovnu zaštitu svakom domu.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
Svečani čin doksologije u Sabornom hramu okupio je verni narod i visoke crkvene velikodostojnike, obeležavajući dolazak dvojice duhovnih vođa u Eparhiju nišku.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice donosi poseban trenutak za svaku dušu koja traži utehu. Zato je važno izgovoriti ove reči molitve i tropara čistog srca, s verom i nadom da vas one mogu blagosloviti.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
