Putovanje netruležnog tela prvog Hristovog apostola kroz vekove i crkvene granice, od Patre do Rima, Amalfi do Vatikana, kao simbol težnje ka zajedništvu i poštovanja između istočne i zapadne crkve.
Sveti Andrej Prvozvani, prvi među apostolima koji je čuo glas Hrista i krenuo za Njim, svoje zemaljsko putešestvije završio je u Patrasu, gde je mučenički postradao na krstu u obliku slova X. Njegovo stradanje osenilo je mesto njegovog počinka duhovnom svetlošću, te su njegove svete mošti, prema predanju, odmah po njegovom upokojenju čuvane u Patrasu i postale izvor utehe i isceljenja mnogima koji su mu se sa verom obraćali.
Printscreen
Ikona Svetog Andreja Prvozvanog
U četvrtom veku, car Konstantin Veliki, vođen željom da crkvu Svetih Apostola u Carigradu učini svetilištem najvećih svetitelja, prenosi delove moštiju Svetog Andreja u Carski grad. Tamo su položene s ljubavlju i poštovanjem, postavši deo duhovnog temelja hrišćanske imperije.
Međutim, vetrovi vremena nisu poštedeli ni svetinje. Tokom Četvrtog krstaškog pohoda 1204. godine, kada je Carigrad opljačkan, najveći deo moštiju Svetog Andreja, zajedno s mnogim drugim relikvijama, odnet je u Italiju. Grad Amalfi postao je novo mesto počinka ove svete relikvije, gde je katedrala Svetog Andreja vekovima čuvala njegove mošti kao neprocenjivu duhovnu vrednost, a hodočasnici iz svih krajeva sveta dolazili su da se poklone ovoj svetinji.
Facebook/Pravoslavni život
Glava Svetog Andreja prvozvanog vraćena je u grčki grad Patras 1964. godine
U 20. veku, uz Božju promisao i težnju ka jedinstvu, papa Pavle VI vratio je svetu glavu Svetog Andreja njegovoj pravoslavnoj crkvi. Godine 1964, uz molitve i litiju, relikvija je prenesena nazad u Patras, na mesto gde je apostol položio svoj život za veru. Danas se njegova glava čuva u crkvi posvećenoj njemu, kao večni podsetnik na apostolsku ljubav, žrtvu i snagu vere koja ujedinjuje.
Još jedna značajna relikvija Svetog Andreja – njegovo stopalo – nalazi se u manastiru Vatoped na Svetoj gori. Ovo mesto, poznato po dubokoj monaškoj tradiciji, čuva relikvije koje privlače vernike iz celog sveta. Stopalo Svetog Andreja smatra se simbolom svetiteljeve misionarske aktivnosti i njegovih koraka ka širenju Hristovog učenja.
Facebook/Pravoslavni život
Stopalo Svetog andreja Prvozvanog čuv se u manastiru Vatoped na Svetoj gori
Veći deo moštiju Svetog Andreja čuva se u katedrali Svetog Andreja u Amalfi, malom gradu na obali Italije. Prema zapadnim hrišćanskim izvorima, katedrala u Amalfi danas predstavlja jedno od najznačajnijih mesta poštovanja Svetog Andreja u katoličkoj crkvi.
Pored glave, koja je vraćena u Patras, Vatikan čuva manje delove moštiju Svetog Andreja. Ove relikvije nalaze se u Bazilici Svetog Petra i simbol su univerzalnog značaja ovog apostola, kako za pravoslavne, tako i za katolike. Njihovo prisustvo u srcu katoličke crkve podseća na zajedničke korene hrišćanstva.
Credit: imagoDens / imageBROKER / Profimedia
Katedrala Svetog Andreja u Amalfi
Podela moštiju Svetog Andreja Prvozvanog nije bila samo posledica istorijskih okolnosti, već i izraz dubokog poštovanja prema njegovom svetiteljskom liku. Pravoslavne crkve ga slave kao apostola koji je doneo hrišćanstvo u mnoge krajeve, dok katolici u njemu vide prvog širitelja Hristove reči. Relikvije, razdeljene između Istoka i Zapada, služe kao most između dve crkve, podsećajući na potrebu za jedinstvom i zajedničstvom u veri.
shutterstock.com
Manastir Vatoped na Svetoj gori
Danas vernici iz celog sveta posećuju Patras, Svetu goru, Amalfi i Vatikan kako bi se poklonili moštima Svetog Andreja. Svako od ovih mesta nosi posebnu duhovnu poruku, podsećajući nas na to da su svetitelji univerzalni simboli vere, bez obzira na podelu crkava. Mošti Svetog Andreja Prvozvanog ostaju svetionik nade i duhovne snage za sve koji traže njegov zagovor.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Posle višednevne potrage, telo svetogorskog isposnika pronađeno je u zabačenom delu Atosa. Istraga o njegovoj smrti u toku je, dok se monaška zajednica moli za njegovu dušu u Hristu.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
