Putovanje netruležnog tela prvog Hristovog apostola kroz vekove i crkvene granice, od Patre do Rima, Amalfi do Vatikana, kao simbol težnje ka zajedništvu i poštovanja između istočne i zapadne crkve.
Sveti Andrej Prvozvani, prvi među apostolima koji je čuo glas Hrista i krenuo za Njim, svoje zemaljsko putešestvije završio je u Patrasu, gde je mučenički postradao na krstu u obliku slova X. Njegovo stradanje osenilo je mesto njegovog počinka duhovnom svetlošću, te su njegove svete mošti, prema predanju, odmah po njegovom upokojenju čuvane u Patrasu i postale izvor utehe i isceljenja mnogima koji su mu se sa verom obraćali.
Printscreen
Ikona Svetog Andreja Prvozvanog
U četvrtom veku, car Konstantin Veliki, vođen željom da crkvu Svetih Apostola u Carigradu učini svetilištem najvećih svetitelja, prenosi delove moštiju Svetog Andreja u Carski grad. Tamo su položene s ljubavlju i poštovanjem, postavši deo duhovnog temelja hrišćanske imperije.
Međutim, vetrovi vremena nisu poštedeli ni svetinje. Tokom Četvrtog krstaškog pohoda 1204. godine, kada je Carigrad opljačkan, najveći deo moštiju Svetog Andreja, zajedno s mnogim drugim relikvijama, odnet je u Italiju. Grad Amalfi postao je novo mesto počinka ove svete relikvije, gde je katedrala Svetog Andreja vekovima čuvala njegove mošti kao neprocenjivu duhovnu vrednost, a hodočasnici iz svih krajeva sveta dolazili su da se poklone ovoj svetinji.
Facebook/Pravoslavni život
Glava Svetog Andreja prvozvanog vraćena je u grčki grad Patras 1964. godine
U 20. veku, uz Božju promisao i težnju ka jedinstvu, papa Pavle VI vratio je svetu glavu Svetog Andreja njegovoj pravoslavnoj crkvi. Godine 1964, uz molitve i litiju, relikvija je prenesena nazad u Patras, na mesto gde je apostol položio svoj život za veru. Danas se njegova glava čuva u crkvi posvećenoj njemu, kao večni podsetnik na apostolsku ljubav, žrtvu i snagu vere koja ujedinjuje.
Još jedna značajna relikvija Svetog Andreja – njegovo stopalo – nalazi se u manastiru Vatoped na Svetoj gori. Ovo mesto, poznato po dubokoj monaškoj tradiciji, čuva relikvije koje privlače vernike iz celog sveta. Stopalo Svetog Andreja smatra se simbolom svetiteljeve misionarske aktivnosti i njegovih koraka ka širenju Hristovog učenja.
Facebook/Pravoslavni život
Stopalo Svetog andreja Prvozvanog čuv se u manastiru Vatoped na Svetoj gori
Veći deo moštiju Svetog Andreja čuva se u katedrali Svetog Andreja u Amalfi, malom gradu na obali Italije. Prema zapadnim hrišćanskim izvorima, katedrala u Amalfi danas predstavlja jedno od najznačajnijih mesta poštovanja Svetog Andreja u katoličkoj crkvi.
Pored glave, koja je vraćena u Patras, Vatikan čuva manje delove moštiju Svetog Andreja. Ove relikvije nalaze se u Bazilici Svetog Petra i simbol su univerzalnog značaja ovog apostola, kako za pravoslavne, tako i za katolike. Njihovo prisustvo u srcu katoličke crkve podseća na zajedničke korene hrišćanstva.
Credit: imagoDens / imageBROKER / Profimedia
Katedrala Svetog Andreja u Amalfi
Podela moštiju Svetog Andreja Prvozvanog nije bila samo posledica istorijskih okolnosti, već i izraz dubokog poštovanja prema njegovom svetiteljskom liku. Pravoslavne crkve ga slave kao apostola koji je doneo hrišćanstvo u mnoge krajeve, dok katolici u njemu vide prvog širitelja Hristove reči. Relikvije, razdeljene između Istoka i Zapada, služe kao most između dve crkve, podsećajući na potrebu za jedinstvom i zajedničstvom u veri.
shutterstock.com
Manastir Vatoped na Svetoj gori
Danas vernici iz celog sveta posećuju Patras, Svetu goru, Amalfi i Vatikan kako bi se poklonili moštima Svetog Andreja. Svako od ovih mesta nosi posebnu duhovnu poruku, podsećajući nas na to da su svetitelji univerzalni simboli vere, bez obzira na podelu crkava. Mošti Svetog Andreja Prvozvanog ostaju svetionik nade i duhovne snage za sve koji traže njegov zagovor.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Posle višednevne potrage, telo svetogorskog isposnika pronađeno je u zabačenom delu Atosa. Istraga o njegovoj smrti u toku je, dok se monaška zajednica moli za njegovu dušu u Hristu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
