Putovanje netruležnog tela prvog Hristovog apostola kroz vekove i crkvene granice, od Patre do Rima, Amalfi do Vatikana, kao simbol težnje ka zajedništvu i poštovanja između istočne i zapadne crkve.
Sveti Andrej Prvozvani, prvi među apostolima koji je čuo glas Hrista i krenuo za Njim, svoje zemaljsko putešestvije završio je u Patrasu, gde je mučenički postradao na krstu u obliku slova X. Njegovo stradanje osenilo je mesto njegovog počinka duhovnom svetlošću, te su njegove svete mošti, prema predanju, odmah po njegovom upokojenju čuvane u Patrasu i postale izvor utehe i isceljenja mnogima koji su mu se sa verom obraćali.
Printscreen
Ikona Svetog Andreja Prvozvanog
U četvrtom veku, car Konstantin Veliki, vođen željom da crkvu Svetih Apostola u Carigradu učini svetilištem najvećih svetitelja, prenosi delove moštiju Svetog Andreja u Carski grad. Tamo su položene s ljubavlju i poštovanjem, postavši deo duhovnog temelja hrišćanske imperije.
Međutim, vetrovi vremena nisu poštedeli ni svetinje. Tokom Četvrtog krstaškog pohoda 1204. godine, kada je Carigrad opljačkan, najveći deo moštiju Svetog Andreja, zajedno s mnogim drugim relikvijama, odnet je u Italiju. Grad Amalfi postao je novo mesto počinka ove svete relikvije, gde je katedrala Svetog Andreja vekovima čuvala njegove mošti kao neprocenjivu duhovnu vrednost, a hodočasnici iz svih krajeva sveta dolazili su da se poklone ovoj svetinji.
Facebook/Pravoslavni život
Glava Svetog Andreja prvozvanog vraćena je u grčki grad Patras 1964. godine
U 20. veku, uz Božju promisao i težnju ka jedinstvu, papa Pavle VI vratio je svetu glavu Svetog Andreja njegovoj pravoslavnoj crkvi. Godine 1964, uz molitve i litiju, relikvija je prenesena nazad u Patras, na mesto gde je apostol položio svoj život za veru. Danas se njegova glava čuva u crkvi posvećenoj njemu, kao večni podsetnik na apostolsku ljubav, žrtvu i snagu vere koja ujedinjuje.
Još jedna značajna relikvija Svetog Andreja – njegovo stopalo – nalazi se u manastiru Vatoped na Svetoj gori. Ovo mesto, poznato po dubokoj monaškoj tradiciji, čuva relikvije koje privlače vernike iz celog sveta. Stopalo Svetog Andreja smatra se simbolom svetiteljeve misionarske aktivnosti i njegovih koraka ka širenju Hristovog učenja.
Facebook/Pravoslavni život
Stopalo Svetog andreja Prvozvanog čuv se u manastiru Vatoped na Svetoj gori
Veći deo moštiju Svetog Andreja čuva se u katedrali Svetog Andreja u Amalfi, malom gradu na obali Italije. Prema zapadnim hrišćanskim izvorima, katedrala u Amalfi danas predstavlja jedno od najznačajnijih mesta poštovanja Svetog Andreja u katoličkoj crkvi.
Pored glave, koja je vraćena u Patras, Vatikan čuva manje delove moštiju Svetog Andreja. Ove relikvije nalaze se u Bazilici Svetog Petra i simbol su univerzalnog značaja ovog apostola, kako za pravoslavne, tako i za katolike. Njihovo prisustvo u srcu katoličke crkve podseća na zajedničke korene hrišćanstva.
Credit: imagoDens / imageBROKER / Profimedia
Katedrala Svetog Andreja u Amalfi
Podela moštiju Svetog Andreja Prvozvanog nije bila samo posledica istorijskih okolnosti, već i izraz dubokog poštovanja prema njegovom svetiteljskom liku. Pravoslavne crkve ga slave kao apostola koji je doneo hrišćanstvo u mnoge krajeve, dok katolici u njemu vide prvog širitelja Hristove reči. Relikvije, razdeljene između Istoka i Zapada, služe kao most između dve crkve, podsećajući na potrebu za jedinstvom i zajedničstvom u veri.
shutterstock.com
Manastir Vatoped na Svetoj gori
Danas vernici iz celog sveta posećuju Patras, Svetu goru, Amalfi i Vatikan kako bi se poklonili moštima Svetog Andreja. Svako od ovih mesta nosi posebnu duhovnu poruku, podsećajući nas na to da su svetitelji univerzalni simboli vere, bez obzira na podelu crkava. Mošti Svetog Andreja Prvozvanog ostaju svetionik nade i duhovne snage za sve koji traže njegov zagovor.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Posle višednevne potrage, telo svetogorskog isposnika pronađeno je u zabačenom delu Atosa. Istraga o njegovoj smrti u toku je, dok se monaška zajednica moli za njegovu dušu u Hristu.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
