Putovanje netruležnog tela prvog Hristovog apostola kroz vekove i crkvene granice, od Patre do Rima, Amalfi do Vatikana, kao simbol težnje ka zajedništvu i poštovanja između istočne i zapadne crkve.
Sveti Andrej Prvozvani, prvi među apostolima koji je čuo glas Hrista i krenuo za Njim, svoje zemaljsko putešestvije završio je u Patrasu, gde je mučenički postradao na krstu u obliku slova X. Njegovo stradanje osenilo je mesto njegovog počinka duhovnom svetlošću, te su njegove svete mošti, prema predanju, odmah po njegovom upokojenju čuvane u Patrasu i postale izvor utehe i isceljenja mnogima koji su mu se sa verom obraćali.
Printscreen
Ikona Svetog Andreja Prvozvanog
U četvrtom veku, car Konstantin Veliki, vođen željom da crkvu Svetih Apostola u Carigradu učini svetilištem najvećih svetitelja, prenosi delove moštiju Svetog Andreja u Carski grad. Tamo su položene s ljubavlju i poštovanjem, postavši deo duhovnog temelja hrišćanske imperije.
Međutim, vetrovi vremena nisu poštedeli ni svetinje. Tokom Četvrtog krstaškog pohoda 1204. godine, kada je Carigrad opljačkan, najveći deo moštiju Svetog Andreja, zajedno s mnogim drugim relikvijama, odnet je u Italiju. Grad Amalfi postao je novo mesto počinka ove svete relikvije, gde je katedrala Svetog Andreja vekovima čuvala njegove mošti kao neprocenjivu duhovnu vrednost, a hodočasnici iz svih krajeva sveta dolazili su da se poklone ovoj svetinji.
Facebook/Pravoslavni život
Glava Svetog Andreja prvozvanog vraćena je u grčki grad Patras 1964. godine
U 20. veku, uz Božju promisao i težnju ka jedinstvu, papa Pavle VI vratio je svetu glavu Svetog Andreja njegovoj pravoslavnoj crkvi. Godine 1964, uz molitve i litiju, relikvija je prenesena nazad u Patras, na mesto gde je apostol položio svoj život za veru. Danas se njegova glava čuva u crkvi posvećenoj njemu, kao večni podsetnik na apostolsku ljubav, žrtvu i snagu vere koja ujedinjuje.
Još jedna značajna relikvija Svetog Andreja – njegovo stopalo – nalazi se u manastiru Vatoped na Svetoj gori. Ovo mesto, poznato po dubokoj monaškoj tradiciji, čuva relikvije koje privlače vernike iz celog sveta. Stopalo Svetog Andreja smatra se simbolom svetiteljeve misionarske aktivnosti i njegovih koraka ka širenju Hristovog učenja.
Facebook/Pravoslavni život
Stopalo Svetog andreja Prvozvanog čuv se u manastiru Vatoped na Svetoj gori
Veći deo moštiju Svetog Andreja čuva se u katedrali Svetog Andreja u Amalfi, malom gradu na obali Italije. Prema zapadnim hrišćanskim izvorima, katedrala u Amalfi danas predstavlja jedno od najznačajnijih mesta poštovanja Svetog Andreja u katoličkoj crkvi.
Pored glave, koja je vraćena u Patras, Vatikan čuva manje delove moštiju Svetog Andreja. Ove relikvije nalaze se u Bazilici Svetog Petra i simbol su univerzalnog značaja ovog apostola, kako za pravoslavne, tako i za katolike. Njihovo prisustvo u srcu katoličke crkve podseća na zajedničke korene hrišćanstva.
Credit: imagoDens / imageBROKER / Profimedia
Katedrala Svetog Andreja u Amalfi
Podela moštiju Svetog Andreja Prvozvanog nije bila samo posledica istorijskih okolnosti, već i izraz dubokog poštovanja prema njegovom svetiteljskom liku. Pravoslavne crkve ga slave kao apostola koji je doneo hrišćanstvo u mnoge krajeve, dok katolici u njemu vide prvog širitelja Hristove reči. Relikvije, razdeljene između Istoka i Zapada, služe kao most između dve crkve, podsećajući na potrebu za jedinstvom i zajedničstvom u veri.
shutterstock.com
Manastir Vatoped na Svetoj gori
Danas vernici iz celog sveta posećuju Patras, Svetu goru, Amalfi i Vatikan kako bi se poklonili moštima Svetog Andreja. Svako od ovih mesta nosi posebnu duhovnu poruku, podsećajući nas na to da su svetitelji univerzalni simboli vere, bez obzira na podelu crkava. Mošti Svetog Andreja Prvozvanog ostaju svetionik nade i duhovne snage za sve koji traže njegov zagovor.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Posle višednevne potrage, telo svetogorskog isposnika pronađeno je u zabačenom delu Atosa. Istraga o njegovoj smrti u toku je, dok se monaška zajednica moli za njegovu dušu u Hristu.
U svetu prepunom konflikata i bola, beseda vladike Nikolaja Velimirovića donosi nam lekciju o istinskoj snazi – kako ne uzvratiti istom merom, već prepustiti pravdu Bogu i sačuvati mir u duši.
Postoji razlog zašto ova molitva odzvanja vekovima u srcima vernika i zašto je nazvana „molitvom nad molitvama” – otkrivamo njeno pravo značenje, skrivene dubine i zašto bez nje nijedan dan nije potpun.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
