Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Bazilika svetog Petra u Rimu, simbol vere i trajnosti, ponovo je bila svedok trenutka koji oblikuje budućnost Rimokatoličke crkve. Papa je stajao pred okupljenima sa snagom i smirenošću koje oslikavaju njegovu misiju, predvodeći misno slavlje tokom kojeg je katolički svet dobio 21 novog kardinala. Uprkos vidljivoj modrici na bradi, koja je izazvala brojne spekulacije, Sveti Otac je blistao duhovnom energijom i snagom, nastavljajući da ispisuje stranice istorije Rimokatoličke crkve.
Grzegorz Galazka / Sipa Press / Profimedia
Kardinali na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra
Kardinalski zbor, elitno telo koje čini stub crkvene hijerarhije, sada je bogatije za predstavnike iz 17 zemalja. Među njima su biskupi i nadbiskupi iz Perua, Argentine, Japana, Filipina, Srbije, Irana i drugih krajeva sveta, čime se učvršćuje univerzalna priroda Katoličke crkve. Franjo je ovim činom dodatno proširio geografsku i kulturnu raznolikost kardinala, naglašavajući inkluzivnost i otvorenost kao temelje svoje vizije.
"Imati kardinale iz svih delova sveta zaista odražava univerzalnost Crkve," izjavio je nadbiskup Ignace Bessi Dogbo iz Obale Slonovače, pohvalivši papin trud.
Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia
Papa je imenovao 21 novog kardinala
Papa Franja, koji će ovog meseca napuniti 88 godina, imenovao je do sada oko 80% kardinala s pravom glasa, osiguravajući kontinuitet svoje progresivne vizije. Njegov naslednik, kojeg će jednog dana birati upravo ovi kardinali, verovatno će nastaviti putem inkluzivnosti i bratstva, vrednosti koje papa neumorno promoviše od početka svog pontifikata 2013. godine.
Sveti Otac je naglasio da novi kardinali dolaze iz različitih sredina i kultura, pozivajući ih da budu "svedoci bratstva, majstori zajedništva i graditelji jedinstva."
Dok je ljubičasti podliv na papinom licu izazvao interes javnosti, Vatikanska kancelarija za medije odlučila je da ne daje komentar. Prema nekim izvorima, papa je pao dok je ustajao iz kreveta, ali je, uprkos tome, predvodio ceremoniju s punom posvećenošću.
Catholicpressphoto/Katarzyna Art / imago stock&people / Profimedia
Mikola Bičok je novi kardinal iz Ukrajine
Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada Rimokatolička crkva broji 1,4 milijarde vernika širom sveta, a kardinali, osim što služe kao najviši dužnosnici, igraju ključnu ulogu u izboru budućeg pape.
Među novim kardinalima, posebnu pažnju privlače imena poput nadbiskupa Teheransko-isfahanske nadbiskupije u Iranu i ukrajinskog grkokatolika Mikole Bičoka koji trenutno služi u Australiji. Njihovo imenovanje podseća na univerzalnu misiju Crkve i njenu sposobnost da prevaziđe granice nacija, jezika i tradicija.
Među imenovanim je i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, koji je postao prvi kardinal iz Srbije. Rođen 7. septembra 1956. godine u Odžacima, Ladislav Nemet je član Družbe Božje Reči (verbita). Pre nego što je postao beogradski nadbiskup, služio je kao biskup Zrenjanina od 2008. do 2022. godine. Njegovo imenovanje za kardinala odražava posvećenost i doprinos Katoličke crkve u Srbiji.
RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, postao je prvi kardinal iz Srbije
Kolegijum kardinala čini najuži krug savetnika vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve. Kada papa umre ili podnese ostavku, članovi kolegijuma mlađi od 80 godina biraju novog papu na konklavi. Papa Pavle VI. 1975. godine utvrdio je da broj kardinala koji biraju papu ne bi trebalo da bude veći od 120, ali papi je dozvoljeno da odstupi od tih smernica.
Među 21 novim kardinalom, samo je jedan, 99-godišnji Italijan Anđelo Ačerbi, prešao starosnu granicu. Nakon imenovanja, 140 kardinala mlađih od 80 godina imaće pravo da biraju papu, što je izuzetno visok broj. Do kraja 2025. godine, petnaestorica će napuniti 80 godina i biti isključeni iz izbora, ali čak i u tom slučaju, 125 kardinala će ostati u mogućnosti da glasaju za papu.
RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia
Novi kardinal iz Italije Anđelo Ačerbi uskoro puni 100 godina
Sa pogledom ka budućnosti, papa Franja i njegovi novi kardinali nastavljaju da grade Crkvu koja, u svojoj raznolikosti, ostaje jedno u veri i zajedništvu. Njihova služba je podsetnik da je jedinstvo moguće, čak i u svetu prepunom razlika, dok se ljubav prema bližnjemu stavlja u centar svakog dela.
Dok se ratni sukobi rasplamsavaju, poglavar rimokatoličke crkve glasno apeluje na očuvanje prava vernika u Ukrajini, upozoravajući da nijedna hrišćanska bogomolja ne sme biti zatvorena, jer molitva nije čin zla, već nade i pomirenja.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet ističe da je Sveti Otac ovom odlukom pokazao veliko poštovanje prema Srbiji, posebno jer je dokument za njegovo imenovanje bio na srpskom jeziku i ćirilici.
Do sad su njeni predstavnici u Srbiji bili u rangu nadbiskupa. Kardinal je prvi po rangu do pape, a dok ne napune 80 godina mogu da biraju i budu birani za novog papu.
Jedan od najpoštovanijih duhovnika Ruske pravoslavne crkve u 20. veku upozorava na duhovnu slepoću i podseća zašto ni uspeh, ni glasnost, ni osuda ne mogu zameniti izgubljeni smisao.
Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od 7. maja, 135 kardinala biće potpuno izolovano dok ne izaberu novog poglavara Rimokatoličke crkve. Svaki zalogaj je pod nadzorom, a svaka čaša – prozirna. Bez šifri u pitama i bez poruka u hrani.
Nakon teške borbe sa upalom pluća, zdravstveno stanje 88-godišnjeg pape pokazuje poboljšanja. Njegov pontifikat, obeležen porukama mira i reformama, nastavlja da oblikuje savremeni katolički svet.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
Pozdravljajući sabrane, patrijarh srpski Porfirije podsetio je da ova institucija od osnivanja 1826. godine traje zahvaljujući spoju ljubavi, odgovornosti i služenja zajedničkom dobru, ostajući oslonac duhovnog i kulturnog pamćenja srpskog naroda.
