Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Bazilika svetog Petra u Rimu, simbol vere i trajnosti, ponovo je bila svedok trenutka koji oblikuje budućnost Rimokatoličke crkve. Papa je stajao pred okupljenima sa snagom i smirenošću koje oslikavaju njegovu misiju, predvodeći misno slavlje tokom kojeg je katolički svet dobio 21 novog kardinala. Uprkos vidljivoj modrici na bradi, koja je izazvala brojne spekulacije, Sveti Otac je blistao duhovnom energijom i snagom, nastavljajući da ispisuje stranice istorije Rimokatoličke crkve.
Grzegorz Galazka / Sipa Press / Profimedia
Kardinali na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra
Kardinalski zbor, elitno telo koje čini stub crkvene hijerarhije, sada je bogatije za predstavnike iz 17 zemalja. Među njima su biskupi i nadbiskupi iz Perua, Argentine, Japana, Filipina, Srbije, Irana i drugih krajeva sveta, čime se učvršćuje univerzalna priroda Katoličke crkve. Franjo je ovim činom dodatno proširio geografsku i kulturnu raznolikost kardinala, naglašavajući inkluzivnost i otvorenost kao temelje svoje vizije.
"Imati kardinale iz svih delova sveta zaista odražava univerzalnost Crkve," izjavio je nadbiskup Ignace Bessi Dogbo iz Obale Slonovače, pohvalivši papin trud.
Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia
Papa je imenovao 21 novog kardinala
Papa Franja, koji će ovog meseca napuniti 88 godina, imenovao je do sada oko 80% kardinala s pravom glasa, osiguravajući kontinuitet svoje progresivne vizije. Njegov naslednik, kojeg će jednog dana birati upravo ovi kardinali, verovatno će nastaviti putem inkluzivnosti i bratstva, vrednosti koje papa neumorno promoviše od početka svog pontifikata 2013. godine.
Sveti Otac je naglasio da novi kardinali dolaze iz različitih sredina i kultura, pozivajući ih da budu "svedoci bratstva, majstori zajedništva i graditelji jedinstva."
Dok je ljubičasti podliv na papinom licu izazvao interes javnosti, Vatikanska kancelarija za medije odlučila je da ne daje komentar. Prema nekim izvorima, papa je pao dok je ustajao iz kreveta, ali je, uprkos tome, predvodio ceremoniju s punom posvećenošću.
Catholicpressphoto/Katarzyna Art / imago stock&people / Profimedia
Mikola Bičok je novi kardinal iz Ukrajine
Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada Rimokatolička crkva broji 1,4 milijarde vernika širom sveta, a kardinali, osim što služe kao najviši dužnosnici, igraju ključnu ulogu u izboru budućeg pape.
Među novim kardinalima, posebnu pažnju privlače imena poput nadbiskupa Teheransko-isfahanske nadbiskupije u Iranu i ukrajinskog grkokatolika Mikole Bičoka koji trenutno služi u Australiji. Njihovo imenovanje podseća na univerzalnu misiju Crkve i njenu sposobnost da prevaziđe granice nacija, jezika i tradicija.
Među imenovanim je i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, koji je postao prvi kardinal iz Srbije. Rođen 7. septembra 1956. godine u Odžacima, Ladislav Nemet je član Družbe Božje Reči (verbita). Pre nego što je postao beogradski nadbiskup, služio je kao biskup Zrenjanina od 2008. do 2022. godine. Njegovo imenovanje za kardinala odražava posvećenost i doprinos Katoličke crkve u Srbiji.
RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, postao je prvi kardinal iz Srbije
Kolegijum kardinala čini najuži krug savetnika vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve. Kada papa umre ili podnese ostavku, članovi kolegijuma mlađi od 80 godina biraju novog papu na konklavi. Papa Pavle VI. 1975. godine utvrdio je da broj kardinala koji biraju papu ne bi trebalo da bude veći od 120, ali papi je dozvoljeno da odstupi od tih smernica.
Među 21 novim kardinalom, samo je jedan, 99-godišnji Italijan Anđelo Ačerbi, prešao starosnu granicu. Nakon imenovanja, 140 kardinala mlađih od 80 godina imaće pravo da biraju papu, što je izuzetno visok broj. Do kraja 2025. godine, petnaestorica će napuniti 80 godina i biti isključeni iz izbora, ali čak i u tom slučaju, 125 kardinala će ostati u mogućnosti da glasaju za papu.
RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia
Novi kardinal iz Italije Anđelo Ačerbi uskoro puni 100 godina
Sa pogledom ka budućnosti, papa Franja i njegovi novi kardinali nastavljaju da grade Crkvu koja, u svojoj raznolikosti, ostaje jedno u veri i zajedništvu. Njihova služba je podsetnik da je jedinstvo moguće, čak i u svetu prepunom razlika, dok se ljubav prema bližnjemu stavlja u centar svakog dela.
Dok se ratni sukobi rasplamsavaju, poglavar rimokatoličke crkve glasno apeluje na očuvanje prava vernika u Ukrajini, upozoravajući da nijedna hrišćanska bogomolja ne sme biti zatvorena, jer molitva nije čin zla, već nade i pomirenja.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet ističe da je Sveti Otac ovom odlukom pokazao veliko poštovanje prema Srbiji, posebno jer je dokument za njegovo imenovanje bio na srpskom jeziku i ćirilici.
Do sad su njeni predstavnici u Srbiji bili u rangu nadbiskupa. Kardinal je prvi po rangu do pape, a dok ne napune 80 godina mogu da biraju i budu birani za novog papu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Sveta Stolica je podelila prve snimke emotivne ceremonije polaganja kovčega u bazilici Santa Marija Mađore, dok stotine hiljada vernika širom sveta u molitvi ispraćaju papu koji je svojom blagošću menjao lice Crkve.
Dok se milioni mole za oporavak Svetog Oca, elitna Švajcarska garda priprema se za najteži zadatak – ceremonijalne dužnosti u slučaju njegovog odlaska.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
