Na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra, Sveti Otac imenovao je nove članove Kardinalskog zbora, povećavajući globalnu zastupljenost unutar Crkve. Ukupan broj od 140 kardinala s pravom glasa menja tok budućeg izbora pape.
Bazilika svetog Petra u Rimu, simbol vere i trajnosti, ponovo je bila svedok trenutka koji oblikuje budućnost Rimokatoličke crkve. Papa je stajao pred okupljenima sa snagom i smirenošću koje oslikavaju njegovu misiju, predvodeći misno slavlje tokom kojeg je katolički svet dobio 21 novog kardinala. Uprkos vidljivoj modrici na bradi, koja je izazvala brojne spekulacije, Sveti Otac je blistao duhovnom energijom i snagom, nastavljajući da ispisuje stranice istorije Rimokatoličke crkve.
Grzegorz Galazka / Sipa Press / Profimedia
Kardinali na misnoj svečanosti u Bazilici Svetog Petra
Kardinalski zbor, elitno telo koje čini stub crkvene hijerarhije, sada je bogatije za predstavnike iz 17 zemalja. Među njima su biskupi i nadbiskupi iz Perua, Argentine, Japana, Filipina, Srbije, Irana i drugih krajeva sveta, čime se učvršćuje univerzalna priroda Katoličke crkve. Franjo je ovim činom dodatno proširio geografsku i kulturnu raznolikost kardinala, naglašavajući inkluzivnost i otvorenost kao temelje svoje vizije.
"Imati kardinale iz svih delova sveta zaista odražava univerzalnost Crkve," izjavio je nadbiskup Ignace Bessi Dogbo iz Obale Slonovače, pohvalivši papin trud.
Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia
Papa je imenovao 21 novog kardinala
Papa Franja, koji će ovog meseca napuniti 88 godina, imenovao je do sada oko 80% kardinala s pravom glasa, osiguravajući kontinuitet svoje progresivne vizije. Njegov naslednik, kojeg će jednog dana birati upravo ovi kardinali, verovatno će nastaviti putem inkluzivnosti i bratstva, vrednosti koje papa neumorno promoviše od početka svog pontifikata 2013. godine.
Sveti Otac je naglasio da novi kardinali dolaze iz različitih sredina i kultura, pozivajući ih da budu "svedoci bratstva, majstori zajedništva i graditelji jedinstva."
Dok je ljubičasti podliv na papinom licu izazvao interes javnosti, Vatikanska kancelarija za medije odlučila je da ne daje komentar. Prema nekim izvorima, papa je pao dok je ustajao iz kreveta, ali je, uprkos tome, predvodio ceremoniju s punom posvećenošću.
Catholicpressphoto/Katarzyna Art / imago stock&people / Profimedia
Mikola Bičok je novi kardinal iz Ukrajine
Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada Rimokatolička crkva broji 1,4 milijarde vernika širom sveta, a kardinali, osim što služe kao najviši dužnosnici, igraju ključnu ulogu u izboru budućeg pape.
Među novim kardinalima, posebnu pažnju privlače imena poput nadbiskupa Teheransko-isfahanske nadbiskupije u Iranu i ukrajinskog grkokatolika Mikole Bičoka koji trenutno služi u Australiji. Njihovo imenovanje podseća na univerzalnu misiju Crkve i njenu sposobnost da prevaziđe granice nacija, jezika i tradicija.
Među imenovanim je i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, koji je postao prvi kardinal iz Srbije. Rođen 7. septembra 1956. godine u Odžacima, Ladislav Nemet je član Družbe Božje Reči (verbita). Pre nego što je postao beogradski nadbiskup, služio je kao biskup Zrenjanina od 2008. do 2022. godine. Njegovo imenovanje za kardinala odražava posvećenost i doprinos Katoličke crkve u Srbiji.
RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, postao je prvi kardinal iz Srbije
Kolegijum kardinala čini najuži krug savetnika vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve. Kada papa umre ili podnese ostavku, članovi kolegijuma mlađi od 80 godina biraju novog papu na konklavi. Papa Pavle VI. 1975. godine utvrdio je da broj kardinala koji biraju papu ne bi trebalo da bude veći od 120, ali papi je dozvoljeno da odstupi od tih smernica.
Među 21 novim kardinalom, samo je jedan, 99-godišnji Italijan Anđelo Ačerbi, prešao starosnu granicu. Nakon imenovanja, 140 kardinala mlađih od 80 godina imaće pravo da biraju papu, što je izuzetno visok broj. Do kraja 2025. godine, petnaestorica će napuniti 80 godina i biti isključeni iz izbora, ali čak i u tom slučaju, 125 kardinala će ostati u mogućnosti da glasaju za papu.
RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia
Novi kardinal iz Italije Anđelo Ačerbi uskoro puni 100 godina
Sa pogledom ka budućnosti, papa Franja i njegovi novi kardinali nastavljaju da grade Crkvu koja, u svojoj raznolikosti, ostaje jedno u veri i zajedništvu. Njihova služba je podsetnik da je jedinstvo moguće, čak i u svetu prepunom razlika, dok se ljubav prema bližnjemu stavlja u centar svakog dela.
Dok se ratni sukobi rasplamsavaju, poglavar rimokatoličke crkve glasno apeluje na očuvanje prava vernika u Ukrajini, upozoravajući da nijedna hrišćanska bogomolja ne sme biti zatvorena, jer molitva nije čin zla, već nade i pomirenja.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet ističe da je Sveti Otac ovom odlukom pokazao veliko poštovanje prema Srbiji, posebno jer je dokument za njegovo imenovanje bio na srpskom jeziku i ćirilici.
Do sad su njeni predstavnici u Srbiji bili u rangu nadbiskupa. Kardinal je prvi po rangu do pape, a dok ne napune 80 godina mogu da biraju i budu birani za novog papu.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nakon teške borbe sa upalom pluća, zdravstveno stanje 88-godišnjeg pape pokazuje poboljšanja. Njegov pontifikat, obeležen porukama mira i reformama, nastavlja da oblikuje savremeni katolički svet.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.