Slavimo uspomenu na ugodnike Božje koje je Gospod izabrao da šire Njegovu reč i na čijim mukama je izgrađena Crkva, čija svetlost i danas osvetljava put vernicima.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara, uoči Krstovdana, slavi Sabor svetih sedamdeset apostola, svetaca koje je Gospod, u svojoj neizmernoj ljubavi i mudrosti, izabrao da šire Njegovu reč po svetu. Ovi apostoli, koji su bili posvećeni i verni Hristu, ne samo da su nastavili rad Dvanaestorice, već su svojim trudom i strašću za Jevanđeljem utvrdili temelje Crkve koja traje kroz vekove.
Iako nije među njima bilo samo onih koji su se upisali u svete stranice istorije, poput Dvanaestorice, svaki od ovih sedamdeset apostola nosio je svoju svetu misiju i borbu. „I posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda nameravaše sam ići“ (Lk 10, 1) – ove reči samog Spasitelja oduvek su odjekivale kroz vekove. Iako su njihova imena možda manje poznata, njihova hrabrost i predanost su nasleđe koje je oblikovalo hrišćanski svet.
No, kao što je jedan od Dvanaestorice, Juda, otpao od Gospoda, tako su neki od ovih apostola, suočeni sa ljudskim slabostima i iskušenjima, nažalost odustali od Hrista. Ipak, i u njihovom padanju vidimo božansku mudrost: mesta onih koji su napustili put bili su popunjena novim izabranicima, koji su nastavili misiju širenja Božje reči i ljubavi.
Njihov put nije bio lak. Prolazili su kroz mnoge nevolje i progone, kako od ljudi, tako i od demona, no u njihovim srcima nije bilo ni traga sumnje. Njihova vera, nepokolebljiva i čista, bila je svetionik koji je vodio ne samo njih, već i celo čovečanstvo ka spasenju.
Danas, kada se setimo svetih sedamdeset apostola, pozvani smo da i mi obnovimo svoju veru i ljubav prema Gospodu. U njihovom životu vidimo kako, kroz patnje, iskušenja i vernost, dolazi istinska snaga i moć Hristovog vaskrsenja. Oni su bili pravi svedoci ljubavi Božje i njenu svetlost nosili su u srcima i životima. Neka njihov primer bude putokaz svakom od nas, jer oni su svedoči, a mi – naslednici njihove vere i nade.
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej. Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba. Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi. Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
Printscreen
Duhovna riznica
19:54 | 29.12.2024
DECA ĆE VAS OVAKO SIGURNO POSLUŠATI! Mudri savet oca Jeliseja donosi mir u kuću
Duhovna riznica
22:22 | 04.01.2025
MAJKA DONIRALA ORGANE SINA I SPASLA TRI ŽIVOTA: Dušica Petronijević otkriva šta joj je sveštenik rekao da li je dete hrišćanski ispratila na onaj svet
Duhovna riznica
00:06 | 11.01.2025
AKO VAS UHVATI NAPAD PANIKE, SAMO ĆETE SE OVAKO SPASTI: Otac Miroslav ih je uporedio sa "predvorjem pakla", ali srećom, i za njih postoji rešenje
Aktuelno iz SPC
19:53 | 07.01.2025
VLADIKA FOTIJE ZABRINUT ZBOG STANJA U MATICI: "Autonomaši postaju sve glasiniji, zagovaraju ocepljenje od Srbije"!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Njegovo ime stoji uz temelje više od četrdeset crkava i manastira — od Banjske i Gračanice do Jerusalima, Soluna i Svete gore.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
