U vreme kada je car Likinije sprovodio tajne progone hrišćana, episkop amasijski Vasilije postao je neustrašivi čuvar čistote i vere.
Srpska pravoslavna crkva 9. maja s ljubavlju molitveno proslavlja Svetog sveštenomučenika Vasilija, episkopa amasijskog, pred nama se otvara svetli primer hrabrosti, vere i nepokolebljive ljubavi prema Hristu. Ovaj sveti jerarh, mučenik i pastir, zasijao je u mračnim vremenima progona, ostajući nepokolebljiv stub Crkve i neugasivo svetlo istine u dobu kada je tama idolopoklonstva gušila duše mnogih.
Sveti Vasilije živeo je u vreme cara Konstantina, kada se hrišćanstvo tek oslobađalo vekovnih okova gonjenja. No, iako je sam car bio pokrovitelj Crkve, nepravda nije bila daleko – njegov zet, car Likinije, licemerno se pretvarao da je hrišćanin, ali čim mu bi poverena vlast nad istočnim delom carstva, zverski je pokazao svoje pravo lice. Likinije je krenuo putem nečestivosti i besramne pohote, predajući se idolopoklonstvu i bezbožnosti, zanemarujući čak i opomene svoje bogobojažljive žene, sestre cara Konstantina.
U vihoru njegovih strasti naročito se istakla tužna sudbina čestite device Glafire, koja je, služeći carici, postala žrtva carskih namera. Kada se car ustremio da naruši njenu nevinost, ona uteče iz dvorca, tajno upućena od carice u pontijsku oblast, gde nađe utočište u gradu Amasiji. Tu je dočekuje i pod svoje okrilje prima Sveti episkop Vasilije – pastir ne samo rečju, nego i delom, koji je i ranije izgrađivao Crkvu Hristovu, trudeći se za svaku dušu poverenu mu od Boga.
Glafira je pod zaštitom Svetog Vasilija prodisala duhovnom slobodom, zahvalna Gospodu što je sačuvala svoje devičanstvo. Iz Amasije je slala pisma carici, izražavajući radost i zahvalnost, a jedno od njih, po promislu Božijem, pade u ruke carevom evnuhu. Tako se saznade mesto njenog boravka, i car Likinije, obuzet gnevom i zlobom, naredi da mu se Glafira i episkop Vasilije dovedu u Nikomidiju. No, Božija volja beše da Glafira pređe u večnost pre nego što bi bila uhvaćena, dok sveti Vasilije, vezan okovima, ponese krst mučeništva.
U tamnici i pred mučiteljima, ovaj svetitelj ne pokleka – ni pred bolom, ni pred smrću. Njegova vera beše čista kao gorski izvor, a srce verno Gospodu do poslednjeg daha. Posle mnogih muka, posečen je mačem, a telo mu bačeno u more. No, Gospod ne ostavlja svoje svetitelje zaboravljene – po otkrivenju angela Božijeg, njegovi klirici pronađoše telo u blizini Sinopa, izvukoše ga ribarskim mrežama i donesoše u Amasiju, gde ga sahraniše u hramu koji je sam Vasilije podigao.
Njegovo mučeništvo dogodilo se 322. godine, a samo nekoliko godina potom, pravedni sud Božiji sustiže Likinija. Car Konstantin, saznavši za njegova bezakonja, podiže vojsku, porazi ga, uze mu vlast i posla ga u progonstvo u Galiju, gde on završi svoj bogomrski život.
Sveti Vasilije Amasijski ostaje nama primer ne samo episkopa koji poučava, nego i pastira koji strada za svoje stado. Njegova svetla žrtva nije ugašena vremenom, već traje kao neugasivi plamen vernosti, čistote i hrabrosti. Danas se pred njegovim likom molimo da nas nauči kako se stoji čvrsto u veri kada vetrovi sveta duvaju protiv, kako se brani istina kada je laž uzdignuta i kako se čuva duša kada telo strada.
U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati.
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Mošti Svetog Kasiana i danas počivaju u Marselju.
Kada prestane nadmetanje, rađa se prostor za tišinu, pokajanje i istinsku radost. Ne u tome da budemo iznad drugih, već u tome da budemo u miru sa sobom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 6. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prva velika iskopina na ostrvu Sir Bani Jas u poslednjih 30 godina otkriva da je ranohrišćanska zajednica živela u srcu Persijskog zaliva i otvara nova poglavlja o širenju vere Hristove.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 6. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
