Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu - 3. juna, u senci velikog praznika, obeleženog crvenim slovom u crkvenom kalendaru, obasjava i svetlost jedne srpske svetiteljke, tihe podvižnice i mučenice duhovne borbe - Prepodobne Jelene Dečanske.
Foto: Aleksandar Trifunović
Visoki Dečani
Rođena kao Ana-Neda, ćerka slavnog kralja Milutina i sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog, sudbina je ovu srpsku princezu povela van granica njenog naroda – u Bugarsku, kao suprugu cara Mihaila Šišmana Drugog. Njena životna priča, međutim, nije priča o dvorovima, već o progonstvu, tišini i svetosti. Kada je bugarski car odlučio da zarati sa Srbijom, odbacio je Jelenu i prisilno je zamonašio u manastir. Nije znao da upravo tada započinje njeno uzvišeno duhovno putovanje.
Nakon Šišmanovog poraza u sukobu sa srpskom vojskom, Neda je oslobođena i vratila se u otadžbinu. Tu, u zagrljaju srpske zemlje, zamonašila se pod imenom Jelena i povukla u isposnički život u blizini Manastira Visoki Dečani. Njen podvig bio je tih, ali pun svetlosti – duhovna borba vođena u senkama svetog hrama. Iako nije poznato kada se tačno upokojila, znamo da su njene svete mošti položene u dečanski hram, gde i danas, kroz vekove, odišu svetinjom i mirom.
SPC
Ikona Prepodobne Jelene Dečanske
Jedna od najpotresnijih predanja vezanih za Prepodobnu Jelenu svedoči o čudu iz vremena kada su Turci pokušali da unište Manastir Dečane. Tada je, iz grobnica Prepodobne Jelene i Svetog kralja Stefana, izbio oganj koji je naterao neprijatelje u bekstvo – plamen koji nije sagorevao, već je štitio, kao oganj Božije prisutnosti.
Njena svetost i božji blagoslov ostali su utkani i u njenoj zadužbini – Manastiru Budisavci kod Kline, koji je građen uporedo sa Dečanima, ali u manjoj meri. Danas je Budisavci metoh Pećke Patrijaršije, sa tri monahinje koje čuvaju tihi plamen molitve. Ipak, istorija i tu ostavlja trag bola – upravo u Budisavcima je, nakon rata, kidnapovan jeromonah Stefan Purić, o kome se i dalje ništa ne zna. To mesto ostaje rana i podsetnik, ali i molitveni stub nade i vere.
Foto: Aleksandar Trifunović
Ikonostas u Visokim Dečanima i kivot sa svetim moštima
Prepodobna Jelena Dečanska nije ostavila za sobom svetovne titule ni zemaljske dvorove, već svetost življenja, svetlost tišine i snagu molitve. Zato je Srpska pravoslavna crkva danas slavi u zajednici sa caricom Jelenom i carem Konstantinom – jer svetost nije u veličini trona, već u dubini predanja Bogu.
U vremenu koje često zaboravlja tišinu, Jelena Dečanska nas podseća da postoji snaga u molitvi, svetost u povučenosti i večnost u svakom podvigu učinjenom iz ljubavi prema Hristu.
Eparhija raško-prizrenska podnela je još jednu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke zbog nasilnog zauzimanja crkve u selu Rakitnica, dok izostanak institucionalne zaštite otvara vrata za dalja skrnavljenja duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
