Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu - 3. juna, u senci velikog praznika, obeleženog crvenim slovom u crkvenom kalendaru, obasjava i svetlost jedne srpske svetiteljke, tihe podvižnice i mučenice duhovne borbe - Prepodobne Jelene Dečanske.
Foto: Aleksandar Trifunović
Visoki Dečani
Rođena kao Ana-Neda, ćerka slavnog kralja Milutina i sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog, sudbina je ovu srpsku princezu povela van granica njenog naroda – u Bugarsku, kao suprugu cara Mihaila Šišmana Drugog. Njena životna priča, međutim, nije priča o dvorovima, već o progonstvu, tišini i svetosti. Kada je bugarski car odlučio da zarati sa Srbijom, odbacio je Jelenu i prisilno je zamonašio u manastir. Nije znao da upravo tada započinje njeno uzvišeno duhovno putovanje.
Nakon Šišmanovog poraza u sukobu sa srpskom vojskom, Neda je oslobođena i vratila se u otadžbinu. Tu, u zagrljaju srpske zemlje, zamonašila se pod imenom Jelena i povukla u isposnički život u blizini Manastira Visoki Dečani. Njen podvig bio je tih, ali pun svetlosti – duhovna borba vođena u senkama svetog hrama. Iako nije poznato kada se tačno upokojila, znamo da su njene svete mošti položene u dečanski hram, gde i danas, kroz vekove, odišu svetinjom i mirom.
SPC
Ikona Prepodobne Jelene Dečanske
Jedna od najpotresnijih predanja vezanih za Prepodobnu Jelenu svedoči o čudu iz vremena kada su Turci pokušali da unište Manastir Dečane. Tada je, iz grobnica Prepodobne Jelene i Svetog kralja Stefana, izbio oganj koji je naterao neprijatelje u bekstvo – plamen koji nije sagorevao, već je štitio, kao oganj Božije prisutnosti.
Njena svetost i božji blagoslov ostali su utkani i u njenoj zadužbini – Manastiru Budisavci kod Kline, koji je građen uporedo sa Dečanima, ali u manjoj meri. Danas je Budisavci metoh Pećke Patrijaršije, sa tri monahinje koje čuvaju tihi plamen molitve. Ipak, istorija i tu ostavlja trag bola – upravo u Budisavcima je, nakon rata, kidnapovan jeromonah Stefan Purić, o kome se i dalje ništa ne zna. To mesto ostaje rana i podsetnik, ali i molitveni stub nade i vere.
Foto: Aleksandar Trifunović
Ikonostas u Visokim Dečanima i kivot sa svetim moštima
Prepodobna Jelena Dečanska nije ostavila za sobom svetovne titule ni zemaljske dvorove, već svetost življenja, svetlost tišine i snagu molitve. Zato je Srpska pravoslavna crkva danas slavi u zajednici sa caricom Jelenom i carem Konstantinom – jer svetost nije u veličini trona, već u dubini predanja Bogu.
U vremenu koje često zaboravlja tišinu, Jelena Dečanska nas podseća da postoji snaga u molitvi, svetost u povučenosti i večnost u svakom podvigu učinjenom iz ljubavi prema Hristu.
Eparhija raško-prizrenska podnela je još jednu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke zbog nasilnog zauzimanja crkve u selu Rakitnica, dok izostanak institucionalne zaštite otvara vrata za dalja skrnavljenja duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje, preko Trojeručice i rukopisa, do požara koji je umalo promenio sudbinu – priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
