Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu - 3. juna, u senci velikog praznika, obeleženog crvenim slovom u crkvenom kalendaru, obasjava i svetlost jedne srpske svetiteljke, tihe podvižnice i mučenice duhovne borbe - Prepodobne Jelene Dečanske.
Foto: Aleksandar Trifunović
Visoki Dečani
Rođena kao Ana-Neda, ćerka slavnog kralja Milutina i sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog, sudbina je ovu srpsku princezu povela van granica njenog naroda – u Bugarsku, kao suprugu cara Mihaila Šišmana Drugog. Njena životna priča, međutim, nije priča o dvorovima, već o progonstvu, tišini i svetosti. Kada je bugarski car odlučio da zarati sa Srbijom, odbacio je Jelenu i prisilno je zamonašio u manastir. Nije znao da upravo tada započinje njeno uzvišeno duhovno putovanje.
Nakon Šišmanovog poraza u sukobu sa srpskom vojskom, Neda je oslobođena i vratila se u otadžbinu. Tu, u zagrljaju srpske zemlje, zamonašila se pod imenom Jelena i povukla u isposnički život u blizini Manastira Visoki Dečani. Njen podvig bio je tih, ali pun svetlosti – duhovna borba vođena u senkama svetog hrama. Iako nije poznato kada se tačno upokojila, znamo da su njene svete mošti položene u dečanski hram, gde i danas, kroz vekove, odišu svetinjom i mirom.
SPC
Ikona Prepodobne Jelene Dečanske
Jedna od najpotresnijih predanja vezanih za Prepodobnu Jelenu svedoči o čudu iz vremena kada su Turci pokušali da unište Manastir Dečane. Tada je, iz grobnica Prepodobne Jelene i Svetog kralja Stefana, izbio oganj koji je naterao neprijatelje u bekstvo – plamen koji nije sagorevao, već je štitio, kao oganj Božije prisutnosti.
Njena svetost i božji blagoslov ostali su utkani i u njenoj zadužbini – Manastiru Budisavci kod Kline, koji je građen uporedo sa Dečanima, ali u manjoj meri. Danas je Budisavci metoh Pećke Patrijaršije, sa tri monahinje koje čuvaju tihi plamen molitve. Ipak, istorija i tu ostavlja trag bola – upravo u Budisavcima je, nakon rata, kidnapovan jeromonah Stefan Purić, o kome se i dalje ništa ne zna. To mesto ostaje rana i podsetnik, ali i molitveni stub nade i vere.
Foto: Aleksandar Trifunović
Ikonostas u Visokim Dečanima i kivot sa svetim moštima
Prepodobna Jelena Dečanska nije ostavila za sobom svetovne titule ni zemaljske dvorove, već svetost življenja, svetlost tišine i snagu molitve. Zato je Srpska pravoslavna crkva danas slavi u zajednici sa caricom Jelenom i carem Konstantinom – jer svetost nije u veličini trona, već u dubini predanja Bogu.
U vremenu koje često zaboravlja tišinu, Jelena Dečanska nas podseća da postoji snaga u molitvi, svetost u povučenosti i večnost u svakom podvigu učinjenom iz ljubavi prema Hristu.
Eparhija raško-prizrenska podnela je još jednu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke zbog nasilnog zauzimanja crkve u selu Rakitnica, dok izostanak institucionalne zaštite otvara vrata za dalja skrnavljenja duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Antipu po starom i Svetog mučenika Savu Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Fidela Sigmaringenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Terentija i druge s njim po starom kalendaru i Đurđevdan po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Jurja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Nije svako davanje blagosloveno - svete knjige otkrivaju u kojim trenucima podrška može da oslabi čoveka, produbi probleme ili udalji od odgovornosti i zašto je razboritost jednako važna kao i dobra namera
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Od osnovnih sastojaka bez jaja i mleka, ova posna pogača spaja karamelizovani luk i kim u mekano, mirisno testo koje je jednostavno za pripremu, a dovoljno posebno da se pamti i u danima posta na ulju.
