Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu - 3. juna, u senci velikog praznika, obeleženog crvenim slovom u crkvenom kalendaru, obasjava i svetlost jedne srpske svetiteljke, tihe podvižnice i mučenice duhovne borbe - Prepodobne Jelene Dečanske.
Foto: Aleksandar Trifunović
Visoki Dečani
Rođena kao Ana-Neda, ćerka slavnog kralja Milutina i sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog, sudbina je ovu srpsku princezu povela van granica njenog naroda – u Bugarsku, kao suprugu cara Mihaila Šišmana Drugog. Njena životna priča, međutim, nije priča o dvorovima, već o progonstvu, tišini i svetosti. Kada je bugarski car odlučio da zarati sa Srbijom, odbacio je Jelenu i prisilno je zamonašio u manastir. Nije znao da upravo tada započinje njeno uzvišeno duhovno putovanje.
Nakon Šišmanovog poraza u sukobu sa srpskom vojskom, Neda je oslobođena i vratila se u otadžbinu. Tu, u zagrljaju srpske zemlje, zamonašila se pod imenom Jelena i povukla u isposnički život u blizini Manastira Visoki Dečani. Njen podvig bio je tih, ali pun svetlosti – duhovna borba vođena u senkama svetog hrama. Iako nije poznato kada se tačno upokojila, znamo da su njene svete mošti položene u dečanski hram, gde i danas, kroz vekove, odišu svetinjom i mirom.
SPC
Ikona Prepodobne Jelene Dečanske
Jedna od najpotresnijih predanja vezanih za Prepodobnu Jelenu svedoči o čudu iz vremena kada su Turci pokušali da unište Manastir Dečane. Tada je, iz grobnica Prepodobne Jelene i Svetog kralja Stefana, izbio oganj koji je naterao neprijatelje u bekstvo – plamen koji nije sagorevao, već je štitio, kao oganj Božije prisutnosti.
Njena svetost i božji blagoslov ostali su utkani i u njenoj zadužbini – Manastiru Budisavci kod Kline, koji je građen uporedo sa Dečanima, ali u manjoj meri. Danas je Budisavci metoh Pećke Patrijaršije, sa tri monahinje koje čuvaju tihi plamen molitve. Ipak, istorija i tu ostavlja trag bola – upravo u Budisavcima je, nakon rata, kidnapovan jeromonah Stefan Purić, o kome se i dalje ništa ne zna. To mesto ostaje rana i podsetnik, ali i molitveni stub nade i vere.
Foto: Aleksandar Trifunović
Ikonostas u Visokim Dečanima i kivot sa svetim moštima
Prepodobna Jelena Dečanska nije ostavila za sobom svetovne titule ni zemaljske dvorove, već svetost življenja, svetlost tišine i snagu molitve. Zato je Srpska pravoslavna crkva danas slavi u zajednici sa caricom Jelenom i carem Konstantinom – jer svetost nije u veličini trona, već u dubini predanja Bogu.
U vremenu koje često zaboravlja tišinu, Jelena Dečanska nas podseća da postoji snaga u molitvi, svetost u povučenosti i večnost u svakom podvigu učinjenom iz ljubavi prema Hristu.
Eparhija raško-prizrenska podnela je još jednu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke zbog nasilnog zauzimanja crkve u selu Rakitnica, dok izostanak institucionalne zaštite otvara vrata za dalja skrnavljenja duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete 45 mučenika iz Nikopolja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim i Teofil. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Brigite Švedske, dok Jevreji obeležavaju Tiša beav, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
