Vojvoda koji je ostavio vojsku, slavu i bogatstvo zbog Hrista i postao stub ognjene molitve
Srpska pravoslavna crkva 20. jula molitveno se seća i slavi Prepodobnog Tomu Maleina. Ime i dela Prepodobnog Tome vekovima zrače svetlošću vere i posvećenosti. Bio je najpre vojvoda, čuven po hrabrosti i bogatstvu. Njegova snaga i hrabrost donosile su mnoge pobede u bitkama, ali je, zavolevši Hrista više od svega, ostavio svetovne časti i primio monaški čin.
Život u gori Malea
Odlučivši se za usamljenički život, Prepodobni Toma se povukao u goru Malea, blizu Svete gore. Tu je, daleko od svetovnog života, živeo posvećen Bogu i bio obdaren božanskim otkrivenjima. Njegova svetost osvetljavala je zemlju svojim primerom.
Čudesa Prepodobnog Tome
Vernici ga pamte po mnogim čudima koja je činio za života. Svojom molitvom Prepodobni Toma isceljivao je svaku bolest, slepima vraćao vid, a hromima sposobnost da hodaju.
Čak je i na bezvodnom mestu, molitvom, izveo izvor vode. Njegova posvećenost bila je toliko jaka da je tokom molitve sijao kao ognjeni stub, što su ljudi očišćenoga razuma mogli videti sa velike daljine.
Mošti koje i danas isceljuju
I posle svog upokojenja, Prepodobni Toma nastavlja da čini čudesa. Njegove časne mošti i danas su izvor isceljenja i utehe za mnoge vernike. Ovo svedoči o njegovoj neprestanoj prisutnosti i ljubavi prema onima koji veruju.
Poruka vernicima
Njegov život i dela podsećaju nas na snagu vere i posvećenosti, ohrabrujući nas da i mi sledimo put istine. Njegova svetost vodi i podseća na večne vrednosti vere i ljubavi prema Bogu.
Ovaj svetitelj jei rođen od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde je izučio sve svetsko znanje toga vremena, a posvetio se naročito medicini. Svetitelj koji je rođen nem, a progovorio je tek kada su ga pričestili, kasnije je postao jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici. Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetitelja čija krotkost, molitve i čuda vekovima osvetljavaju put monasima i vernicima širom pravoslavlja. Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
printscreen
Praznici i sveci
00:01 | 10.07.2025
LEKAR KOJI JE NA ČUDESAN NAČIN IZLEČIO I CARA JUSTINIJANA: Danas je Prepodobni Sampson Stranoprimac!
Praznici i sveci
00:01 | 17.07.2025
PRIČESTILA GA MAJKA U CRKVI I TADA SE DESILO NEMOGUĆE: Slavimo Svetog Andreja Kritskog, velikog čudotvorca koji je prorekao sopstvenu smrt
Praznici i sveci
00:01 | 18.07.2025
SIROČE KOJE JE BOG UZDIGAO DO NEBESA: Danas slavimo Svetog Atanasija Atonskog – veliki praznik na Svetoj gori
Praznici i sveci
00:01 | 19.07.2025
ČUDOTVORAC KOJI JE IZGONIO NEČISTE SILE I VASKRSAVAO MRTVE: Danas je veliki praznik – Sveti Sisoje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Priča o ovoj svetici iz 3. veka nije samo sećanje na prošlost, već živi primer kako vera, hrabrost i predanost mogu osvetliti i najmračnije trenutke naših života.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
