Oduševite svoje goste ovim specijalitetom bogate arome crnog vina, začina i sočne patke koji se savršeno slažu sa voćem i hrskavim orašastim plodovima.
Sastojci:
350 ml suvog crnog vina
2 kašike granuliranog šećera
1 lovorov list
1 grančica timijana, plus 2 kašike seckanih listova timijana
1/2 kašičice bibera u zrnu
1 kašičica aleve paprike
morska so, po ukusu
12 suvih smokava
1 patka
mleveni crni biber, po ukusu
450 g kobasice
2 šolje kuvanog integralnog pirinča
100 g tostiranih lešnika
1/2 šolje seckanog peršunovog lista
Priprema:
U maloj šerpi na srednje jakoj vatri pomešajte vino, šećer, lovorov list, grančicu timijana, biber u zrnu, alevu papriku i prstohvat soli. Pustite da provri i mešajte dok se šećer ne rastvori. Sklonite sa vatre, dodajte smokve i poklopite. Ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi, pa stavite u frižider preko noći. Nekoliko sati pre večere, zagrejte rernu na 190 stepeni. Osušite patku papirnim ubrusima, pa je stavite je na dasku za sečenje, začinite iznutra i spolja solju i biberom. Ocedite smokve, zatim iz isecite na četvrtine po dužini. U činiji pomešajte smokve, iseckanu kobasicu, kuvani integralni pirinač, grubo iseckane lešnike, seckani timijan i peršun. Stavite nadev u patku i zavežite na nekoliko mesta kuhinjskim kanapom. Vrhom oštrog noža lagano zarežite kožu patke da biste olakšali oslobađanje masti. Stavite patku na rešetku i pecite je oko 60 do 90 minuta, polivajući je sosom koji ispusti, 3 ili 4 puta. Izvadite patku iz rerne i ostavite da odstoji 10 minuta. Uklonite konopac i poslužite odmah.
Freepik
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
