Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
Miris domaćeg pekmeza od šljiva koji se polako peče u rerni mnoge vraća u detinjstvo, kada se zimnica pripremala s posebnom pažnjom, a u teglama čuvao ukus leta za hladne dane. Stari recept za pekmez od mlevenih šljiva krije i jedan mali dodatak koji pravi veliku razliku: nekoliko listova rozetle, aromatične biljke koja pekmezu daje prepoznatljivu, starinsku notu.
Osim što se lako priprema, ovaj pekmez odličan je izbor za doručak tokom posta na vodi, uz krišku hleba koja upotpunjuje njegov bogat voćni ukus.
3 do 5 kg zrelih šljiva
Šljive operite, očistite od koštica i sameljite na mašini za meso. Sipajte ih u dubok pleh ili šerpu pogodnu za pečenje u rerni, vodeći računa da masa ne zauzima više od polovine visine posude.
Pekmez pecite u prethodno zagrejanoj rerni na temperaturi od 200 do 220 stepeni oko pola sata. Čim počne da ključa, smanjite temperaturu na 160 do 170 stepeni. Tako će se pekmez polako kuvati, voda će postepeno isparavati, a smesa će manje prskati.
Nastavite pečenje oko dva sata, uz povremeno mešanje, sve dok se pekmez ne zgusne. Pekmez od mlevenih šljiva brže se zgusne nego onaj koji se priprema od prepolovljenih plodova, pa je važno pratiti gustinu smese.
Na polovini pečenja dodajte šećer i, po želji, vanilin šećer. Dobro promešajte, pa nastavite pečenje do željene gustine. Pekmez redovno mešajte jer smesa lako može da zagori.
Pred kraj pečenja, po želji, dodajte nekoliko listova rozetle, koji će pekmezu dati prepoznatljiv, starinski miris i ukus.
Vruć pekmez sipajte u čiste tegle koje ste prethodno zagrejali u rerni na 100 stepeni oko pola sata. Nemojte ih puniti do samog vrha, već ostavite oko 1,5 do 2 cm praznog prostora.
Za sigurnije čuvanje pekmeza preporučuje se odgovarajuća termička obrada napunjenih tegli. Ako primenjujete postupak zapečenja u rerni, napunjene tegle stavite u rernu zagrejanu na oko 120 stepeni, bez poklopaca, i ostavite ih približno 30 minuta, odnosno dok se na površini pekmeza ne formira tamnija korica. Isključite rernu i ostavite tegle u njoj da se ohlade.
Kada se tegle potpuno ohlade, zatvorite ih metalnim poklopcima. Pre zatvaranja, po želji, preko korice možete staviti komadić celofana navlaženog jakim alkoholom, poput rakije, ili na površinu pekmeza dodati kašičicu ruma.
Ako ne primenjujete ovaj postupak, tegle možete ostaviti u isključenoj, još toploj rerni da se postepeno hlade ili ih pažljivo uviti u ćebe.
Rozetla, poznata i kao mirisna muškatla, biljka je koja se nekada često koristila u domaćinstvima, naročito za aromatizovanje kolača i slatke zimnice. Njen prijatan miris učinio ju je omiljenim dodatkom u tradicionalnoj kuhinji, a pojedine vrste cenjene su zbog arome koja podseća na limun.
Rozetla se dodaje kolačima, sutlijašu, čajevima, voćnim salatama, kompotima, pekmezu i slatkom. U pripremi slatke zimnice obično se koristi pred kraj kuvanja ili prilikom punjenja tegli, kada se dodaje jedan ili najviše dva lista kako bi se sačuvala njihova aroma.
Kod kolača koji se peku, list rozetle može se staviti na dno tepsije, a zatim se preko njega izlije pripremljena smesa. Nakon pečenja, list se uklanja.
• Češće mešajte pekmez. Mlevene šljive od početka daju gušću smesu nego prepolovljeni plodovi, pa pekmez lakše zagori na dnu posude.
• Izaberite što dublji pleh ili šerpu. Mlevena smesa tokom pečenja može snažno da ključa i prska, zato je važno da posuda bude dovoljno duboka.
• Zaštitite rernu od prskanja. Na veliki, plitki pleh raširite aluminijumsku foliju i postavite ga na najnižu pregradu rerne, ispod posude s pekmezom. Folija ne sme da bude direktno na dnu rerne jer se zbog visoke temperature može zalepiti, istopiti ili oštetiti emajl. Neka folija malo prelazi preko ivica pleha kako bi uhvatila i kapljice koje prskaju sa strane.
BONUS VIDEO
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
Tokom liturgije nastojateljica Voljavče proizvedena je u čin igumanije, sa pravom nošenja naprsnog krsta.
Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
Prema pravoslavnom predanju, duša nakon smrti samo započinje drugačiji način života.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
Tokom liturgije nastojateljica Voljavče proizvedena je u čin igumanije, sa pravom nošenja naprsnog krsta.
Prema pravoslavnom predanju, duša nakon smrti samo započinje drugačiji način života.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Iz ljubavi prema Hristu, Dionisije se odrekao dotadašnjeg položaja i ostavio porodični život kako bi se u potpunosti posvetio služenju Bogu.
Mitropolija Grevene Grčke pravoslavne crkve razrešila ga je dužnosti nakon prijave 43-godišnje žene, dok on negira da je zloupotrebio njene intimne snimke.
Admiral Džordž M. Vikof i novi komandant KFOR-a Robert Vergori posetili su Gračanicu, gde je mitropolit raško-prizrenski govorio o bezbednosti Srba i zaštiti svetinja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
