Mladenčiće bi obavezno trebalo premazati medom.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Svetih 40 mučenika sevastijskih postradalih za veru Hristovu 320. godine.
Sutra se, prema crkvenim običajima, prave mali posni kolačići, mladenčići.
Svaka kuća, bilo da ima mlade u kući ili nema, treba za sutra da pripremi 40 mladenčića, posnih kolačića koje bi obavezno trebalo premazati medom.
Sprema ih domaćica ujutru i to bi trebalo ukućani da jedu ceo dan.
Mi vam danas dajemo starinski recept naših baka za pravljenje mladenčića.
Sastojci:
- 700 g brašna
Priprema
U šerpicu se stavi100 mililitara vode i stavi se na ringlu da se zagreje. Kad se voda smlači, skida se sa ringle pa se u šerpicu stavlja izmrvljena kocka svežeg kvasca, kašika šećera i kašika brašna. Sve se razmuti i ostavi pet minuta da se kvasac aktivira.
Kad kvasac počne da peni, stavlja se u veliku vanglu, dodaje se u njega preostalo brašno i šećer, ulje, kao i sok od limuna. Za lepši ukus izrenda se i korica limuna, pa se zamesi testo i ostavi da odstoji sat vremena.
Posle sat vremena testo se razvija pomoću oklagije na debljinu prsta, pa rakijskom čašicom vade se kolači i peku na 180 stepeni dok ne porumene.
Vruće kolačiće, kad se izvade iz rerne, trebalo bi premazati medom.
Kroz strpljenje, vernik postaje sličniji Bogu jer je sposoban da u trenutku patnje ili teškoće održi unutrašnji mir i poverenje u Božiju providnost. Metanije su telesni izraz vere, molitve, pokajanja, smirenosti, skrušenosti i pobožnosti. U pravoslavnom hrišćanstvu postoji duboko ukorenjeno učenje o ljubavi, saosećanju i poštovanju dostojanstva svakog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po liku Božjem. Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
- 500 ml vode
- 40 g svežeg kvasca
- 200 ml ulja
- 100 g šećera
- 1 limun (sok i kora)
- med za premazivanje
Shutterstock/slavabas
Duhovna riznica
14:00 | 19.03.2025
ŠTA GOD KRENETE DA RADITE, RADITE OVAKO I BOG ĆE VAM POMOĆI: Prepodobni Antonije Veliki otkrio ko uvek dobija naklonost Gospoda
Duhovna riznica
13:43 | 19.03.2025
SATANA IH SE PLAŠI VIŠE OD KRSTA! Ovo u Crkvi svi zanemarujemo, a Sveti oci kažu da odbijaju demone bolje od bilo čega
Duhovna riznica
14:00 | 20.03.2025
KOJI LJUDI JOŠ ZA ŽIVOTA DOBIJAJU VENAC OD BOGA: Sveti Jovan Šangajski je otkrio šta u očima Gospoda zavređuje divljenje
Praznici i sveci
00:01 | 21.03.2025
TRIDESET GODINA PROVEO U ZATOČENIŠTVU, ALI NIJE DAO NA PRAVOSLAVLJE: Danas je Sveti Teofilakt, episkop nikomidijski
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Svi oni bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija i svi su tvrdo verovali u Isusa Hrista.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
