Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Na Badnje veče kod Istočnih Slovena na sto se prvo iznosi kutja - skromno jelo od kuvanog žita, meda, maka i oraha. Ne izgleda svečano, ne miriše raskošno i ne traži posebnu pažnju, ali bez nje praznična večera ne počinje. Ona je tihi znak da se ulazi u praznik: kašika po kašika, bez žurbe, kao podsetnik da se Božić ne dočekuje bukom, već smirenjem.
• 250 g celog pšeničnog zrna (oljuštena pšenica)
• Pšenica - život, obnova, vaskrsenje Pšenicu dobro operite i potopite u hladnu vodu (najbolje preko noći). Sutradan procedite, nalijte svežom vodom i kuvajte na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju, ali da ne popucaju i ne postanu kašasta. To može trajati od sat i po do dva, u zavisnosti od vrste pšenice. Kada je kuvana, ocedite i ostavite da se prohladi.
Mak prelijte ključalom vodom i ostavite da stoji 20-30 minuta. Zatim procedite i sameljite ili izgnječite u avanu ili blenderu dok ne pusti belo mleko i ne postane mirisan i kremast. Ovo je važan korak - loše obrađen mak kvari ukus.
U većoj činiji pomešajte kuvanu pšenicu, mak, orahe i suvo grožđe. Dodajte prstohvat soli, pa zatim med. Sve dobro izmešajte. Po potrebi dodajte malo mlake vode (ili vode u kojoj se kuvao mak) da kutja bude sočna, ali ne i tečna - treba da se jede kašikom, a ne da pliva u tečnosti.
Ostavite kutju da odstoji najmanje od jedan do dva sata na hladnom mestu da bi se ukusi povezali. Kutja se tradicionalno prva iznosi na trpezu za Badnje veče. Jede se hladna ili na sobnoj temperaturi. U mnogim kućama domaćin prvi uzme kašiku kutje i tek tada počinje večera.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov. Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
• 100 g mlevenog maka
• 100-150 g meda (po ukusu)
• 100 g mlevenih ili sitno seckanih oraha
• 50-100 g suvog grožđa
• prstohvat soli
• voda po potrebi
Shutterstock/Anna Lohachova
Simbolika
• Med - blagoslov, radost, slatkoća budućeg života
• Mak i orasi - sećanje na pretke, plodnost
• Suvo grožđe - darovi prirode i zahvalnost
Priprema:
Posni recepti
12:52 | 27.12.2025
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Posni recepti
11:20 | 04.01.2026
NAJSTARIJI RECEPT SA SVETE GORE ZA BOŽIĆNU POGAČU KOJI SE ČUVA KAO SVETINJA: Svaki sastojak ima posebnu simboliku
Posni recepti
11:41 | 05.01.2026
OVAKO SE SPREMA PASULJ ZA BADNJE VEČE: Stari recept iz manastira Krušedol donosi toplinu na porodičnu trpezu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
Probajte đuveč sa krompirom po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jefrema Katunakijskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Beli luk, svež peršun i nekoliko suvih začina pretvaraju jednostavan obrok u aromatično jelo, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo sastojaka.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Kremast, hladan i jednostavan za pripremu, ovaj recept donosi pravo osveženje kada temperature ne popuštaju.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatru, povređenih nema, ali je konak pretrpeo velika oštećenja. Isti objekat goreo je i 2018. godine, kada su među ostacima pronađene poluizgorele ikone.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Paroh bujanovački kaže da su se trojica mladića vraćala čak tri puta, puštala glasnu muziku, lupala na prozore i divljala automobilom, zbog čega je na kraju pozvao policiju.
Vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatru, povređenih nema, ali je konak pretrpeo velika oštećenja. Isti objekat goreo je i 2018. godine, kada su među ostacima pronađene poluizgorele ikone.
Maskirani muškarci preko zidina ušli su u Manastir Taksiarha na grčkom ostrvu Serifos, dvojica monaha bili u manastirskom komleksu i ništa nisu primetili.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
