Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Na Badnje veče kod Istočnih Slovena na sto se prvo iznosi kutja - skromno jelo od kuvanog žita, meda, maka i oraha. Ne izgleda svečano, ne miriše raskošno i ne traži posebnu pažnju, ali bez nje praznična večera ne počinje. Ona je tihi znak da se ulazi u praznik: kašika po kašika, bez žurbe, kao podsetnik da se Božić ne dočekuje bukom, već smirenjem.
• 250 g celog pšeničnog zrna (oljuštena pšenica)
• Pšenica - život, obnova, vaskrsenje Pšenicu dobro operite i potopite u hladnu vodu (najbolje preko noći). Sutradan procedite, nalijte svežom vodom i kuvajte na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju, ali da ne popucaju i ne postanu kašasta. To može trajati od sat i po do dva, u zavisnosti od vrste pšenice. Kada je kuvana, ocedite i ostavite da se prohladi.
Mak prelijte ključalom vodom i ostavite da stoji 20-30 minuta. Zatim procedite i sameljite ili izgnječite u avanu ili blenderu dok ne pusti belo mleko i ne postane mirisan i kremast. Ovo je važan korak - loše obrađen mak kvari ukus.
U većoj činiji pomešajte kuvanu pšenicu, mak, orahe i suvo grožđe. Dodajte prstohvat soli, pa zatim med. Sve dobro izmešajte. Po potrebi dodajte malo mlake vode (ili vode u kojoj se kuvao mak) da kutja bude sočna, ali ne i tečna - treba da se jede kašikom, a ne da pliva u tečnosti.
Ostavite kutju da odstoji najmanje od jedan do dva sata na hladnom mestu da bi se ukusi povezali. Kutja se tradicionalno prva iznosi na trpezu za Badnje veče. Jede se hladna ili na sobnoj temperaturi. U mnogim kućama domaćin prvi uzme kašiku kutje i tek tada počinje večera.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov. Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
• 100 g mlevenog maka
• 100-150 g meda (po ukusu)
• 100 g mlevenih ili sitno seckanih oraha
• 50-100 g suvog grožđa
• prstohvat soli
• voda po potrebi
Shutterstock/Anna Lohachova
Simbolika
• Med - blagoslov, radost, slatkoća budućeg života
• Mak i orasi - sećanje na pretke, plodnost
• Suvo grožđe - darovi prirode i zahvalnost
Priprema:
Posni recepti
12:52 | 27.12.2025
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Posni recepti
11:20 | 04.01.2026
NAJSTARIJI RECEPT SA SVETE GORE ZA BOŽIĆNU POGAČU KOJI SE ČUVA KAO SVETINJA: Svaki sastojak ima posebnu simboliku
Posni recepti
11:41 | 05.01.2026
OVAKO SE SPREMA PASULJ ZA BADNJE VEČE: Stari recept iz manastira Krušedol donosi toplinu na porodičnu trpezu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
