Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Na Badnje veče kod Istočnih Slovena na sto se prvo iznosi kutja - skromno jelo od kuvanog žita, meda, maka i oraha. Ne izgleda svečano, ne miriše raskošno i ne traži posebnu pažnju, ali bez nje praznična večera ne počinje. Ona je tihi znak da se ulazi u praznik: kašika po kašika, bez žurbe, kao podsetnik da se Božić ne dočekuje bukom, već smirenjem.
• 250 g celog pšeničnog zrna (oljuštena pšenica)
• Pšenica - život, obnova, vaskrsenje Pšenicu dobro operite i potopite u hladnu vodu (najbolje preko noći). Sutradan procedite, nalijte svežom vodom i kuvajte na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju, ali da ne popucaju i ne postanu kašasta. To može trajati od sat i po do dva, u zavisnosti od vrste pšenice. Kada je kuvana, ocedite i ostavite da se prohladi.
Mak prelijte ključalom vodom i ostavite da stoji 20-30 minuta. Zatim procedite i sameljite ili izgnječite u avanu ili blenderu dok ne pusti belo mleko i ne postane mirisan i kremast. Ovo je važan korak - loše obrađen mak kvari ukus.
U većoj činiji pomešajte kuvanu pšenicu, mak, orahe i suvo grožđe. Dodajte prstohvat soli, pa zatim med. Sve dobro izmešajte. Po potrebi dodajte malo mlake vode (ili vode u kojoj se kuvao mak) da kutja bude sočna, ali ne i tečna - treba da se jede kašikom, a ne da pliva u tečnosti.
Ostavite kutju da odstoji najmanje od jedan do dva sata na hladnom mestu da bi se ukusi povezali. Kutja se tradicionalno prva iznosi na trpezu za Badnje veče. Jede se hladna ili na sobnoj temperaturi. U mnogim kućama domaćin prvi uzme kašiku kutje i tek tada počinje večera.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov. Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
• 100 g mlevenog maka
• 100-150 g meda (po ukusu)
• 100 g mlevenih ili sitno seckanih oraha
• 50-100 g suvog grožđa
• prstohvat soli
• voda po potrebi
Shutterstock/Anna Lohachova
Simbolika
• Med - blagoslov, radost, slatkoća budućeg života
• Mak i orasi - sećanje na pretke, plodnost
• Suvo grožđe - darovi prirode i zahvalnost
Priprema:
Posni recepti
12:52 | 27.12.2025
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Posni recepti
11:20 | 04.01.2026
NAJSTARIJI RECEPT SA SVETE GORE ZA BOŽIĆNU POGAČU KOJI SE ČUVA KAO SVETINJA: Svaki sastojak ima posebnu simboliku
Posni recepti
11:41 | 05.01.2026
OVAKO SE SPREMA PASULJ ZA BADNJE VEČE: Stari recept iz manastira Krušedol donosi toplinu na porodičnu trpezu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Mi, mi izgonimo iz duše svoje, iz srca svog, iz savesti svoje sve što je Božije ako živimo u nepokajanim gresima, govorio je Sveti Justin.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
