Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Na Badnje veče kod Istočnih Slovena na sto se prvo iznosi kutja - skromno jelo od kuvanog žita, meda, maka i oraha. Ne izgleda svečano, ne miriše raskošno i ne traži posebnu pažnju, ali bez nje praznična večera ne počinje. Ona je tihi znak da se ulazi u praznik: kašika po kašika, bez žurbe, kao podsetnik da se Božić ne dočekuje bukom, već smirenjem.
• 250 g celog pšeničnog zrna (oljuštena pšenica)
• Pšenica - život, obnova, vaskrsenje Pšenicu dobro operite i potopite u hladnu vodu (najbolje preko noći). Sutradan procedite, nalijte svežom vodom i kuvajte na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju, ali da ne popucaju i ne postanu kašasta. To može trajati od sat i po do dva, u zavisnosti od vrste pšenice. Kada je kuvana, ocedite i ostavite da se prohladi.
Mak prelijte ključalom vodom i ostavite da stoji 20-30 minuta. Zatim procedite i sameljite ili izgnječite u avanu ili blenderu dok ne pusti belo mleko i ne postane mirisan i kremast. Ovo je važan korak - loše obrađen mak kvari ukus.
U većoj činiji pomešajte kuvanu pšenicu, mak, orahe i suvo grožđe. Dodajte prstohvat soli, pa zatim med. Sve dobro izmešajte. Po potrebi dodajte malo mlake vode (ili vode u kojoj se kuvao mak) da kutja bude sočna, ali ne i tečna - treba da se jede kašikom, a ne da pliva u tečnosti.
Ostavite kutju da odstoji najmanje od jedan do dva sata na hladnom mestu da bi se ukusi povezali. Kutja se tradicionalno prva iznosi na trpezu za Badnje veče. Jede se hladna ili na sobnoj temperaturi. U mnogim kućama domaćin prvi uzme kašiku kutje i tek tada počinje večera.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov. Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
• 100 g mlevenog maka
• 100-150 g meda (po ukusu)
• 100 g mlevenih ili sitno seckanih oraha
• 50-100 g suvog grožđa
• prstohvat soli
• voda po potrebi
Shutterstock/Anna Lohachova
Simbolika
• Med - blagoslov, radost, slatkoća budućeg života
• Mak i orasi - sećanje na pretke, plodnost
• Suvo grožđe - darovi prirode i zahvalnost
Priprema:
Posni recepti
12:52 | 27.12.2025
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Posni recepti
11:20 | 04.01.2026
NAJSTARIJI RECEPT SA SVETE GORE ZA BOŽIĆNU POGAČU KOJI SE ČUVA KAO SVETINJA: Svaki sastojak ima posebnu simboliku
Posni recepti
11:41 | 05.01.2026
OVAKO SE SPREMA PASULJ ZA BADNJE VEČE: Stari recept iz manastira Krušedol donosi toplinu na porodičnu trpezu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Sočne pečurke punjene nadevom od tunjevine, uz miris belog vina, luka i začinskog bilja, pretvaraju nekoliko jednostavnih sastojaka u topao porodični obrok koji se lako priprema, a sa stola nestaje još brže.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
