Printscreen/Youtube/Dok anđeli spavajuOtac Ljubomir Ranković plače za majkom
Sada, dok mi ovde sedimo, već je u naručju onoga koji je ceo svoj život posvetio Kosovu, patrijarh Pavle je sada sa svojom Pećankom. Sa jedne strane tuga što je otišla majka, sa druge strane, kao što uvek biva, krsno vaskrsna radost, pričao je otac Ljuba gušeći se u suzama.
U životu svog čoveka majka je najznačajnija fifgura. Majka je ovaploćenje Bogorodice, pa je otud bila i jeste simbol rađanja, tuge, žrtvovanja, topline i prenošenja života sa jedne na drugu generaciju, pa se otud kaže da je hrišćanstvo religija ljubavi, a majka, kao i ona, simbol rađanja i života i priča da od nje sve počinje. Jer kao što je pisao Sveti Nikolaj Velimirović "Majka je biće najsličnije Bogu"!
Smrt majke, ma u kakvim odnosima da ste bili jedno je od najtežih iskustava koje čovek može preživeti, ali da se uz jaku veru i ona može lakše podneti svedoči i primer oca Ljubomira Rankovića, koji je pre nekoliko dana rasplakao sve, kada je neposredno pre snimanja emisije saznao da mu je umrla majka Olivera.
Nije otac Ljubomir hteo da odlaže snimanje emisije, već je uz čvrstu veru u Boga, odlučio da se život nastavi, jer kako je rekao "smrti nema". Snimak možete pogledati na ovom linku.
printskrin youtube
Otac Ljubomir Ranković plače za majkom
- Na početku, samo što si uzustila da kreneš sa emisijom, zazvonio je telefon i dobili smo vest da je je Pećanka, moja majka Olivera promenila svet - počeo je otac Ljuba dok su mu se suze slivale niz lice, ali je, ipak, nastavio:
- I korstim priliku da samo dve reči saučešća kažem: "Hristos Vaskrese. I Vaistinu Vaskre". I to mora postatiti i biti jedina reč, jedinstvena, saučešća. Sva ostala su zveket prazni metala, zvona, šum vetra... Dve reči koje osmišljavaju sve su "Hristos Vaskrese i Vaistinu Vaskrse". Hristos Vaskrse, sestra naša i majko Olivera - pričao je otac Ljuba dok je brisao suze, ali nošen čvrstom verom, nije posustajao:
- Sada, dok mi ovde sedimo, već je u naručju onoga koji je ceo svoj život posvetio Kosovu, patrijarh Pavle je sada sa svojom Pećankom. Sa jedne strane tuga što je otišla majka, sa druge strane, kao što uvek biva, krsno vaskrsna radost. Znam šta je ta bol za ocem i majkom, još dublji bol znam šta je za detetom, ali ove dve reči "Hristos Vaskrese. I Vaistinu Vaskre", mogu da leče sve. Nema smrti. Bog je rekao: "Ja sam Bog živih", u Bogu su svi živi i nema smrti - pričao je otac Ljuba gušeći se u suzama.
Inače, otac Ljuba je uvek isticao značaj poštovanja roditelja u hrišćanstvu ističući da upravo onima koji to ne čine, bog računa najvišu kamatu.
- "Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji". Ovo je peta božja zapovest, škola poštovanja prema roditeljima i međusobnog poštovanje među ljudima - naveo je otac Ljuba u jednom od svojih video-snimaka na Tiktoku.
printskrin youtube
Otac Ljubomir Ranković plače za majkom
- Evo jednog primera kako Bog gleda i kako kažnjava nepoštovanje. Jedan čovek ranjenog srca i ranjene duše pristupio je velikom duhovniku sa velikom mukom. I počeo svoju ispovest. "Oče, imam sina kome sam u životu darovao sve. Ime, prezime, školovao ga, podigao. Ostavio mu veliko imanje, kapital, preduzeće, posao. A on mi je na sve to uzvratio velikom nezahvalnošću. Što je najgore od svega, on brani deci, mojim unucima, da priđu meni, da budu sa mnom, a ja ih najviše volim. A mene on smatra nečistim i prljavim - ispričao je otac Ljuba i dodao:
- Videvši muku njegovog duhovnika, upitah: "Brate, reci mi iskreno kakav je tvoj odnos bio prema tvom ocu i roditeljima?" On reče: "Oče, ne baš idealan, ali ne u ovoj meri." Duhovnik reče: "Brate, porasla je kamata. Bog za nepoštovanje roditelja zaračunava najveću kamatu. Ko ima uši da čuje, neka čuje".
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
