Printscreen/Youtube/Dok anđeli spavajuOtac Ljubomir Ranković plače za majkom
Sada, dok mi ovde sedimo, već je u naručju onoga koji je ceo svoj život posvetio Kosovu, patrijarh Pavle je sada sa svojom Pećankom. Sa jedne strane tuga što je otišla majka, sa druge strane, kao što uvek biva, krsno vaskrsna radost, pričao je otac Ljuba gušeći se u suzama.
U životu svog čoveka majka je najznačajnija fifgura. Majka je ovaploćenje Bogorodice, pa je otud bila i jeste simbol rađanja, tuge, žrtvovanja, topline i prenošenja života sa jedne na drugu generaciju, pa se otud kaže da je hrišćanstvo religija ljubavi, a majka, kao i ona, simbol rađanja i života i priča da od nje sve počinje. Jer kao što je pisao Sveti Nikolaj Velimirović "Majka je biće najsličnije Bogu"!
Smrt majke, ma u kakvim odnosima da ste bili jedno je od najtežih iskustava koje čovek može preživeti, ali da se uz jaku veru i ona može lakše podneti svedoči i primer oca Ljubomira Rankovića, koji je pre nekoliko dana rasplakao sve, kada je neposredno pre snimanja emisije saznao da mu je umrla majka Olivera.
Nije otac Ljubomir hteo da odlaže snimanje emisije, već je uz čvrstu veru u Boga, odlučio da se život nastavi, jer kako je rekao "smrti nema". Snimak možete pogledati na ovom linku.
printskrin youtube
Otac Ljubomir Ranković plače za majkom
- Na početku, samo što si uzustila da kreneš sa emisijom, zazvonio je telefon i dobili smo vest da je je Pećanka, moja majka Olivera promenila svet - počeo je otac Ljuba dok su mu se suze slivale niz lice, ali je, ipak, nastavio:
- I korstim priliku da samo dve reči saučešća kažem: "Hristos Vaskrese. I Vaistinu Vaskre". I to mora postatiti i biti jedina reč, jedinstvena, saučešća. Sva ostala su zveket prazni metala, zvona, šum vetra... Dve reči koje osmišljavaju sve su "Hristos Vaskrese i Vaistinu Vaskrse". Hristos Vaskrse, sestra naša i majko Olivera - pričao je otac Ljuba dok je brisao suze, ali nošen čvrstom verom, nije posustajao:
- Sada, dok mi ovde sedimo, već je u naručju onoga koji je ceo svoj život posvetio Kosovu, patrijarh Pavle je sada sa svojom Pećankom. Sa jedne strane tuga što je otišla majka, sa druge strane, kao što uvek biva, krsno vaskrsna radost. Znam šta je ta bol za ocem i majkom, još dublji bol znam šta je za detetom, ali ove dve reči "Hristos Vaskrese. I Vaistinu Vaskre", mogu da leče sve. Nema smrti. Bog je rekao: "Ja sam Bog živih", u Bogu su svi živi i nema smrti - pričao je otac Ljuba gušeći se u suzama.
Inače, otac Ljuba je uvek isticao značaj poštovanja roditelja u hrišćanstvu ističući da upravo onima koji to ne čine, bog računa najvišu kamatu.
- "Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji". Ovo je peta božja zapovest, škola poštovanja prema roditeljima i međusobnog poštovanje među ljudima - naveo je otac Ljuba u jednom od svojih video-snimaka na Tiktoku.
printskrin youtube
Otac Ljubomir Ranković plače za majkom
- Evo jednog primera kako Bog gleda i kako kažnjava nepoštovanje. Jedan čovek ranjenog srca i ranjene duše pristupio je velikom duhovniku sa velikom mukom. I počeo svoju ispovest. "Oče, imam sina kome sam u životu darovao sve. Ime, prezime, školovao ga, podigao. Ostavio mu veliko imanje, kapital, preduzeće, posao. A on mi je na sve to uzvratio velikom nezahvalnošću. Što je najgore od svega, on brani deci, mojim unucima, da priđu meni, da budu sa mnom, a ja ih najviše volim. A mene on smatra nečistim i prljavim - ispričao je otac Ljuba i dodao:
- Videvši muku njegovog duhovnika, upitah: "Brate, reci mi iskreno kakav je tvoj odnos bio prema tvom ocu i roditeljima?" On reče: "Oče, ne baš idealan, ali ne u ovoj meri." Duhovnik reče: "Brate, porasla je kamata. Bog za nepoštovanje roditelja zaračunava najveću kamatu. Ko ima uši da čuje, neka čuje".
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
