Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
U svetlosti Nedelje svih svetih, kada Crkva proslavlja sve znane i neznane podvižnike vere, u manastiru Hilandaru na Svetoj gori odigrala se još jedna stranica živog predanja – mitropolit raško-prizrenski Teodosije, sa profesorima i učenicima Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija iz Prizrena, boravio je u ovoj srpskoj carskoj lavri. Ova poseta, sada već duboko ukorenjena tradicija, svake godine na poseban način povezuje buduće pastire Crkve sa izvorom monaškog i bogoslužbenog života.
Liturgijsko sabranje u Hilandaru
Vrhunac ovog duhovnog boravka bila je liturgija koju je u hilandarskom sabornom hramu služio mitropolit Teodosije, uz sasluženje hilandarskih otaca, profesora bogoslovije, sveštenoslužitelja iz Srbije i oca Igora Zirojevića iz Atine. Liturgijsko sabranje bilo je protkano molitvenom dubinom, dok je pojanje hilandarskih monaha dodatno osveštalo svaki trenutak i stih, učinivši ga nezaboravnim iskustvom za sve prisutne.
Hilandar kao duhovna učionica bez zidova
Ova poseta ima poseban značaj za učenike Prizrenske bogoslovije. U vremenu koje često nudi brzinu bez sadržaja i informacije bez mudrosti, boravak u Hilandaru predstavlja povratak tišini, učenju iz primera i blizini onih koji danonoćno svedoče život predan Bogu. Bogoslovi, budući pastiri naroda Božijeg, u Hilandaru ne samo da stiču znanje, već i – što je još važnije – duhovni osećaj, crkveni miris, način mišljenja i disanja u Duhu.
Shutterstock/vlas2000
Manastir Hilandar
Svetogorsko nasleđe koje povezuje naraštaje
Za hilandarsko bratstvo, susret sa prizrenskim bogoslovima uvek je izvor radosti i nade – znak da se veza između naroda u otadžbini i manastira na Svetoj gori ne prekida, već obnavlja i raste. Za mlade bogoslove, ovo putovanje je prilika da se zagledaju u dubinu Crkve, da dotaknu kamenje natopljeno molitvama, da osete snagu tišine i blagodat koja ne traži reklamu.
Duhovni most između Prizrena i Hilandara
Duhovni most između Prizrena i Hilandara ostaje živ i snažan – most između prošlosti i budućnosti, između učenika i učitelja, između monaške sabranosti i bogoslovskog obrazovanja. A na tom mostu, kao pastir i otac, stoji mitropolit Teodosije, vodeći svoju pastvu putem svetosti i predanja.
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Neka ova monaška praksa postane deo vašeg dana - možda nećete odmah osetiti čudo, ali s vremenom primetićete da se osećate smirenije, zdravije i povezanije sa sobom i svetom oko sebe.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Četvorodnevno putovanje obuhvatiće Pariz, Sen Deni, Lurd i Mec, gde će pontifik učestvovati na međureligijskom susretu, obratiti se državnicima i služiti misu u Katedrali Svetog Stefana.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
