Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
U svetlosti Nedelje svih svetih, kada Crkva proslavlja sve znane i neznane podvižnike vere, u manastiru Hilandaru na Svetoj gori odigrala se još jedna stranica živog predanja – mitropolit raško-prizrenski Teodosije, sa profesorima i učenicima Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija iz Prizrena, boravio je u ovoj srpskoj carskoj lavri. Ova poseta, sada već duboko ukorenjena tradicija, svake godine na poseban način povezuje buduće pastire Crkve sa izvorom monaškog i bogoslužbenog života.
Liturgijsko sabranje u Hilandaru
Vrhunac ovog duhovnog boravka bila je liturgija koju je u hilandarskom sabornom hramu služio mitropolit Teodosije, uz sasluženje hilandarskih otaca, profesora bogoslovije, sveštenoslužitelja iz Srbije i oca Igora Zirojevića iz Atine. Liturgijsko sabranje bilo je protkano molitvenom dubinom, dok je pojanje hilandarskih monaha dodatno osveštalo svaki trenutak i stih, učinivši ga nezaboravnim iskustvom za sve prisutne.
Hilandar kao duhovna učionica bez zidova
Ova poseta ima poseban značaj za učenike Prizrenske bogoslovije. U vremenu koje često nudi brzinu bez sadržaja i informacije bez mudrosti, boravak u Hilandaru predstavlja povratak tišini, učenju iz primera i blizini onih koji danonoćno svedoče život predan Bogu. Bogoslovi, budući pastiri naroda Božijeg, u Hilandaru ne samo da stiču znanje, već i – što je još važnije – duhovni osećaj, crkveni miris, način mišljenja i disanja u Duhu.
Shutterstock/vlas2000
Manastir Hilandar
Svetogorsko nasleđe koje povezuje naraštaje
Za hilandarsko bratstvo, susret sa prizrenskim bogoslovima uvek je izvor radosti i nade – znak da se veza između naroda u otadžbini i manastira na Svetoj gori ne prekida, već obnavlja i raste. Za mlade bogoslove, ovo putovanje je prilika da se zagledaju u dubinu Crkve, da dotaknu kamenje natopljeno molitvama, da osete snagu tišine i blagodat koja ne traži reklamu.
Duhovni most između Prizrena i Hilandara
Duhovni most između Prizrena i Hilandara ostaje živ i snažan – most između prošlosti i budućnosti, između učenika i učitelja, između monaške sabranosti i bogoslovskog obrazovanja. A na tom mostu, kao pastir i otac, stoji mitropolit Teodosije, vodeći svoju pastvu putem svetosti i predanja.
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Neka ova monaška praksa postane deo vašeg dana - možda nećete odmah osetiti čudo, ali s vremenom primetićete da se osećate smirenije, zdravije i povezanije sa sobom i svetom oko sebe.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Sve više mladih u Sjedinjenim Državama okreće se drevnom crkvenom predanju, tražeći jasnoću učenja, duhovnu stabilnost i zajednicu koja nudi smisao umesto isprazne forme.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Makarija Velikog po starom kalendaru i Svetog mučenika Trifuna po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Brigitu, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
