Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
U svetlosti Nedelje svih svetih, kada Crkva proslavlja sve znane i neznane podvižnike vere, u manastiru Hilandaru na Svetoj gori odigrala se još jedna stranica živog predanja – mitropolit raško-prizrenski Teodosije, sa profesorima i učenicima Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija iz Prizrena, boravio je u ovoj srpskoj carskoj lavri. Ova poseta, sada već duboko ukorenjena tradicija, svake godine na poseban način povezuje buduće pastire Crkve sa izvorom monaškog i bogoslužbenog života.
Liturgijsko sabranje u Hilandaru
Vrhunac ovog duhovnog boravka bila je liturgija koju je u hilandarskom sabornom hramu služio mitropolit Teodosije, uz sasluženje hilandarskih otaca, profesora bogoslovije, sveštenoslužitelja iz Srbije i oca Igora Zirojevića iz Atine. Liturgijsko sabranje bilo je protkano molitvenom dubinom, dok je pojanje hilandarskih monaha dodatno osveštalo svaki trenutak i stih, učinivši ga nezaboravnim iskustvom za sve prisutne.
Hilandar kao duhovna učionica bez zidova
Ova poseta ima poseban značaj za učenike Prizrenske bogoslovije. U vremenu koje često nudi brzinu bez sadržaja i informacije bez mudrosti, boravak u Hilandaru predstavlja povratak tišini, učenju iz primera i blizini onih koji danonoćno svedoče život predan Bogu. Bogoslovi, budući pastiri naroda Božijeg, u Hilandaru ne samo da stiču znanje, već i – što je još važnije – duhovni osećaj, crkveni miris, način mišljenja i disanja u Duhu.
Shutterstock/vlas2000
Manastir Hilandar
Svetogorsko nasleđe koje povezuje naraštaje
Za hilandarsko bratstvo, susret sa prizrenskim bogoslovima uvek je izvor radosti i nade – znak da se veza između naroda u otadžbini i manastira na Svetoj gori ne prekida, već obnavlja i raste. Za mlade bogoslove, ovo putovanje je prilika da se zagledaju u dubinu Crkve, da dotaknu kamenje natopljeno molitvama, da osete snagu tišine i blagodat koja ne traži reklamu.
Duhovni most između Prizrena i Hilandara
Duhovni most između Prizrena i Hilandara ostaje živ i snažan – most između prošlosti i budućnosti, između učenika i učitelja, između monaške sabranosti i bogoslovskog obrazovanja. A na tom mostu, kao pastir i otac, stoji mitropolit Teodosije, vodeći svoju pastvu putem svetosti i predanja.
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Neka ova monaška praksa postane deo vašeg dana - možda nećete odmah osetiti čudo, ali s vremenom primetićete da se osećate smirenije, zdravije i povezanije sa sobom i svetom oko sebe.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
