Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
U crkvi Ružici na Kalemegdanu, jednom od najlepših i najblagodetnijih mesta srpske prestonice, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju, a potom predvodio litijski hod vernog naroda do kapele Svete Petke, gde je osvetio slavske darove. Njegova beseda, nadahnuta, topla i duboka, dotakla je srca svih prisutnih, podsećajući na pravu suštinu vere — sabranost, zahvalnost i poverenje u Boga.
– Evo nas danas ovde, gde se spajaju predivne reke Dunav i Sava, na Kalemegdanu, gde su počivale mošti jedne od nas, one koju je Gospod proslavio — mošti Svete Petke. Evo nas na ovom blagoslovenom mestu ispunjenom blagodaću Božjom, mestu na kojem treba da se sabiramo u zajednicu, ali i da se sabiramo u sebi – rekao je patrijarh, pozivajući vernike da pronađu unutrašnji mir kroz Hrista i svetitelje.
Naglasio je da je sabrati svoje biće, raspolućeno i podeljeno, moguće samo kada smo sabrani u Gospodu, jer se u zajednici sa Bogom i svetiteljima obnavlja duhovno jedinstvo svakog čoveka. Mesto gde su boravile mošti Svete Petke, kazao je patrijarh, i danas je ispunjeno čudima, jer Gospod se kroz nju projavljuje i dotiče duše svih onih koji joj se sa poverenjem i molitvom obraćaju.
Ta vera, jednostavna i iskrena, ono je što privlači blagodat Božju, poručio je patrijarh.
– Gde god ima čiste i jednostavne vere u Boga i poverenja u svetitelje Božje, tu je i blagodat Božja, tu je zdravlje, tu je isceljenje.
Patrijarh je podsetio da je žitije Svete Petke svedočanstvo jedinstva pravoslavnih naroda, jer su njene svete mošti, obišle čitav Balkan, povezavši sobom i svojim svetim moštima sve pravoslavne narode: Bugarsku, Srbiju i Rumuniju. Na taj način, rekao je, pokazala je da je jedan Gospod i jedna Crkva, Telo Hristovo, čiji su članovi svi koji su kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Patrijarh Porfirije posebno je istakao da Hristos nikada ne ostaje nem na vapaje onih koji Mu se iskreno obraćaju, bez obzira na poreklo, stalež ili grešnost. Gospod, kako je rekao, uvek čuje i odgovara kada postoji vera i poverenje.
Nadovezujući se na poruke iz Jevanđelja, patrijarh je vernicima uputio snažan podsticaj:
– Sam Gospod kaže bezbroj puta učenicima svojim i onima sa kojima je dolazio u dodir: Ne boj se! Ne boj se vere i života u veri!
Život u veri, kazao je patrijarh, nije lagan put — on zahteva odricanje, hrabrost i istrajnost, ali je jedini koji vodi ka večnosti.
– To je uzak put koji podrazumeva da ćemo biti kritikovani, odbacivani i klevetani, jer reč Hristova ne odgovara onima koji žive po logici ovoga sveta.
U besedi je podsetio na Hristove reči:
– Ko hoće da zadobije čitav svet, a duši svojoj naudi, nije dostojan Hrista (Mk 8, 36); i: Ko voli oca ili majku više nego Gospoda, nije Njega dostojan (Mt 10, 37).
U ime sveštenog bratstva crkve Ružice i kapele Svete Petke, kao i u ime prisutnog bogočežnjivog naroda, patrijarhu reči blagodarnosti je uputio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je podsetio:
– Kada je Sveti vladika Nikolaj ovde služio liturgiju, on je tom prilikom rekao da je na ovde mnogo suza proliveno i nazvao ovo sveto mesto Suzarnikom Beograda. Ovde se ne slivaju samo suze tuge, straha i nade. Ovde se slivaju i radosne suze blagodarenja, jer Sveta Petka je naša molitvenica i zastupnica.
Na taj način, patrijarh je pozvao vernike da u svemu traže smisao i volju Božju.
– Zato, najpre za sve treba Gospodu da zahvaljujemo i da znamo da je sve izraz volje Njegove.
Istakao je da prava ljubav prema bližnjem počinje molitvom — jer jedino tako čovek može istinski da voli.
– Ako hoćemo da imamo svoje bližnje zauvek, u najboljem mogućem njihovom i našem izdanju, moramo znati da naša misao, naša reč i naš odnos prema njima moraju da započnu molitvom Bogu i poverenjem u Njega.
Patrijarh je zaključio besedu porukom o temelju života:
– U temelju svega što jesmo treba da bude reč Hristova i Jevanđelje Njegovo. Nebeske, večne vrednosti treba da stavimo u temelje svog postojanja i istorije, kako bismo razumeli da smo stvoreni za večnost, za radost, za ljubav, za zagrljaj i za smisao. Bez toga, ma šta imali, sve je kratkotrajno, prolazno i uzaludno.
Njegove reči, izgovorene pod vedrim nebom iznad kapele Svete Petke, ostavile su dubok trag u srcima okupljenih vernika. Kao što su se reke Sava i Dunav spojile podno Kalemegdana, tako su se toga dana, kroz molitvu i litiju, spojile i ljudske duše — u veri, nadi i ljubavi prema Bogu i svetiteljima Njegovim.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje, preko Trojeručice i rukopisa, do požara koji je umalo promenio sudbinu – priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
