Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
U crkvi Ružici na Kalemegdanu, jednom od najlepših i najblagodetnijih mesta srpske prestonice, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju, a potom predvodio litijski hod vernog naroda do kapele Svete Petke, gde je osvetio slavske darove. Njegova beseda, nadahnuta, topla i duboka, dotakla je srca svih prisutnih, podsećajući na pravu suštinu vere — sabranost, zahvalnost i poverenje u Boga.
– Evo nas danas ovde, gde se spajaju predivne reke Dunav i Sava, na Kalemegdanu, gde su počivale mošti jedne od nas, one koju je Gospod proslavio — mošti Svete Petke. Evo nas na ovom blagoslovenom mestu ispunjenom blagodaću Božjom, mestu na kojem treba da se sabiramo u zajednicu, ali i da se sabiramo u sebi – rekao je patrijarh, pozivajući vernike da pronađu unutrašnji mir kroz Hrista i svetitelje.
Naglasio je da je sabrati svoje biće, raspolućeno i podeljeno, moguće samo kada smo sabrani u Gospodu, jer se u zajednici sa Bogom i svetiteljima obnavlja duhovno jedinstvo svakog čoveka. Mesto gde su boravile mošti Svete Petke, kazao je patrijarh, i danas je ispunjeno čudima, jer Gospod se kroz nju projavljuje i dotiče duše svih onih koji joj se sa poverenjem i molitvom obraćaju.
Ta vera, jednostavna i iskrena, ono je što privlači blagodat Božju, poručio je patrijarh.
– Gde god ima čiste i jednostavne vere u Boga i poverenja u svetitelje Božje, tu je i blagodat Božja, tu je zdravlje, tu je isceljenje.
Patrijarh je podsetio da je žitije Svete Petke svedočanstvo jedinstva pravoslavnih naroda, jer su njene svete mošti, obišle čitav Balkan, povezavši sobom i svojim svetim moštima sve pravoslavne narode: Bugarsku, Srbiju i Rumuniju. Na taj način, rekao je, pokazala je da je jedan Gospod i jedna Crkva, Telo Hristovo, čiji su članovi svi koji su kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Patrijarh Porfirije posebno je istakao da Hristos nikada ne ostaje nem na vapaje onih koji Mu se iskreno obraćaju, bez obzira na poreklo, stalež ili grešnost. Gospod, kako je rekao, uvek čuje i odgovara kada postoji vera i poverenje.
Nadovezujući se na poruke iz Jevanđelja, patrijarh je vernicima uputio snažan podsticaj:
– Sam Gospod kaže bezbroj puta učenicima svojim i onima sa kojima je dolazio u dodir: Ne boj se! Ne boj se vere i života u veri!
Život u veri, kazao je patrijarh, nije lagan put — on zahteva odricanje, hrabrost i istrajnost, ali je jedini koji vodi ka večnosti.
– To je uzak put koji podrazumeva da ćemo biti kritikovani, odbacivani i klevetani, jer reč Hristova ne odgovara onima koji žive po logici ovoga sveta.
U besedi je podsetio na Hristove reči:
– Ko hoće da zadobije čitav svet, a duši svojoj naudi, nije dostojan Hrista (Mk 8, 36); i: Ko voli oca ili majku više nego Gospoda, nije Njega dostojan (Mt 10, 37).
U ime sveštenog bratstva crkve Ružice i kapele Svete Petke, kao i u ime prisutnog bogočežnjivog naroda, patrijarhu reči blagodarnosti je uputio protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, koji je podsetio:
– Kada je Sveti vladika Nikolaj ovde služio liturgiju, on je tom prilikom rekao da je na ovde mnogo suza proliveno i nazvao ovo sveto mesto Suzarnikom Beograda. Ovde se ne slivaju samo suze tuge, straha i nade. Ovde se slivaju i radosne suze blagodarenja, jer Sveta Petka je naša molitvenica i zastupnica.
Na taj način, patrijarh je pozvao vernike da u svemu traže smisao i volju Božju.
– Zato, najpre za sve treba Gospodu da zahvaljujemo i da znamo da je sve izraz volje Njegove.
Istakao je da prava ljubav prema bližnjem počinje molitvom — jer jedino tako čovek može istinski da voli.
– Ako hoćemo da imamo svoje bližnje zauvek, u najboljem mogućem njihovom i našem izdanju, moramo znati da naša misao, naša reč i naš odnos prema njima moraju da započnu molitvom Bogu i poverenjem u Njega.
Patrijarh je zaključio besedu porukom o temelju života:
– U temelju svega što jesmo treba da bude reč Hristova i Jevanđelje Njegovo. Nebeske, večne vrednosti treba da stavimo u temelje svog postojanja i istorije, kako bismo razumeli da smo stvoreni za večnost, za radost, za ljubav, za zagrljaj i za smisao. Bez toga, ma šta imali, sve je kratkotrajno, prolazno i uzaludno.
Njegove reči, izgovorene pod vedrim nebom iznad kapele Svete Petke, ostavile su dubok trag u srcima okupljenih vernika. Kao što su se reke Sava i Dunav spojile podno Kalemegdana, tako su se toga dana, kroz molitvu i litiju, spojile i ljudske duše — u veri, nadi i ljubavi prema Bogu i svetiteljima Njegovim.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
