Na zabačenom zapadnom kraju poluostrva Methana, skrivena među stenama koje se uzdižu iznad dubokih plavetnila mora, nalazi se čarobna crkva Krasopanaija. Prema narodnom predanju, hram je izgradio mornar koji je obećao Bogorodici da će podići svetilište nakon što je uslišila njegove molitve i spasila mu život.
Na ivici surove prirode, na zapadnom kraju prelepog poluostrva Methana na Peloponezu, skriva se jedno malo čudo arhitekture i vere. Ovo je priča o crkvi poznatoj kao Krasopanaija, čije ime nosi magiju vina i blagoslov. Krasopanaija je crkva kojoj pristup nije lak, zbog čega njena lepota ostaje neotkrivena mnogim posetiocima koji dolaze u ovu divnu oblast severoistočnog Peloponeza. Ono što ovu crkvu čini posebnim jeste njena priča i način na koji je sagrađena.
Printscreen/Youtube/Up Drones
Crkva Krasopanaija je na zapadnom kraju poluostrva Methana na Peloponezu
Pre mnogo godina, mornar je krenuo na putovanje prema luci Pirej, opremljen buradima vina koje je planirao da proda u Atini. Tokom putovanja, brod se našao u središtu strašne oluje. Mornar je, u trenutku očaja, uputio molitve Bogorodici i obećao da će, ako preživi, izgraditi crkvu na krajnjem zapadu Methane.
Čudo se desilo, oluja se smirila, a mornar je ispunio svoje obećanje. Umesto da koristi vodu za mešanje sa zemljom, za temelje crkve koristio je vino. Tako je nastalo ime Krasopanaija. Meštani Methane veruju da je Bogorodici vino bilo drago, te da stoga štiti vinograde ove oblasti, poznate po svom izvanrednom methanskom vinu.
Printscreen/Youtube/Up Drones
Crkva Krasopanaija
Za sve one koji žele da posete ovu jedinstvenu crkvu, postoje dva puta. Prvi vodi čamcem ili čunjem, kojim se s morske strane može stići do ovog udaljenog mesta i nastaviti do obližnjeg zaliva Vathi. Drugi put je pešice, kroz stazu koja počinje iz prelepog sela Kameni Hori. Ovaj put je dug skoro četiri kilometra i zahteva dobru fizičku spremnost i ljubav prema prirodi. Poslednjih nekoliko stotina metara vodi kroz strme stene, gde nije postavljena oznaka niti jasno vidljiva staza.
Printscreen/Youtube/Up Drones
Voda u Argo-saronskom moru pored crkve je nestvarno tirkizna
Oko crkve Krasopanaija, voda u Argo-saronskom moru je tirkizna, kristalno čista i izuzetno duboka, dostižući dubinu od 130 metara blizu obale, dok na udaljenijim mestima doseže čak 300 metara. Ova crkva, sa svojom pričom i teško dostupnošću, predstavlja ne samo arhitektonski dragulj, već i duhovni svet koji pruža oazu mira i inspiracije svima koji se odvaže da je otkriju.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
