U svakodnevnom životu postoje različite norme odevanja koje se poštuju u školama, sudovima i drugim institucijama. Slično tome, i crkva kao sveti prostor zahteva od nas da dolazimo obučeni sa poštovanjem, kako bismo se dostojno predstavili pred Bogom.
Crkva je, naim, mesto gde se sjedinjujemo sa Bogom.i to šta smo obukli je znak da znamo u cemu učestvujemo.
Otac Stefan iz Manastira Velika Remeta nedavno je ukazao na problem nepristojnog odevanja žena koje ulaze u crkvu posebno ističući da dolaze u uzanim farmericama, u oskudnoj garderobi, ali i da ne prekrivaju glavu maramama.
- Zastidite se nekad pred Bogom, makar u crkvi. Ja sam govorio ženama: "Pokrijte te svoje glavurine usijane maramama lepo, obucite žensko odelo na sebe odnsono suknje i marame, dođite pred Hirista i sve što zatražite Bog će vam dati. Nemojte tako raskalašno, em su im frizure ne zna se kakve, uopšte nisu prirodne, i to što imate i to ste nešto nakrivile. A onda ste naturile farmerke, ni kleštima ih ne bi mogao čovek navuči na vas" - istakao je otac Stefan.
Inače, prekrivanje glave maramom, na čemu insistira otac Stefan, običaj je koji se temelji na rečima Svetog apostola Pavla, koji je govorio o važnosti pokrivanja glave kod žena tokom molitve.
Proučavajući ortodoksne hrišćane, on je zapisao: "Svaka žena koja se gologlava moli Bogu sramoti svoju glavu, isto tako i muškarac, ako se pokrivene glave moli Bogu sramoti se".
Samim tim, bi u crkvama, a naročito u manastirima trebale da maramom pokriju kosu. Naravno to danas nije obavezno, pogotovo što ne ulazi svaka žena u crkvu da se moli (neka uđe da vidi, ima i turističkih poseta), ali trebalo bi u svetinje ulazati pristojno odeven a to znači da svojom garderobom ne provociramo druge. Samim tim, nošenje kratkih sukanja kao i garderobe koja otriva telo nije pristojno.
Što se šminke tiče, ako već neko želi i voli, mora da bude neprimetna, a karmin uopšte ne bi trebalo stavljati. Naime, hriščani u bogosluženju učestvuju fizički, celivaju se ikone i ruž, ne samo da ostavlja trag na njima, već on predstavlja i prepreku izmedju nas i ikone, kao i putira u kom su telo i krv Kristova, kojom se pričešćujemo. .
Iako se tokom vekova mnogo šta menjalo u životima i običajima našeg naroda, slava je čuvana kao najveća svetinja i upražnjavala se i u ratovima, i u igznanstvima, i u bolnicama i kada se imalo i kada nije.
U jednom momentu počeli su da im dovode bolesnike radi iscelenja i tako su postale, protiv svoje volje, slavne. Kada je za njih čuo knez Fronton izveo ih je pred sud. Međutim, kada ih je video, začudi se njihovoj lepoti.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Naša Crkva ostaje duboko posvećena negovanju mira i pomirenja. Međutim, mir može opstati samo tamo gde vlada pravda, i gde se poštuje i čuva svetost verskih objekata i poštuju osnovna ljudska prava, navodi se u saopštenju.
