Prntscrn/YouTubeSveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
Čudotvornu ikonu zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli su proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, aali ne samo zbog toga.
U atamru sela Gložane nadomak Svilajnca nalazi se resavska Sveta Gora koju čini devet srednjovekovnih manastira među kojima se nalazi i onaj za koja se vezuja mnoga ćuda i u kojima se nalaze jedinstvene relikvije - manastir posvećen Bogorodičinom Vavedenju u narodu poznat kao Miljkov manastir.
Za ovu crkvu se ne zna ni ko kad je ni ko ju je sagradio, ali se zna da su je Turci više puta rušili ali da je narod i više puta podizao. Jedan od njeh bio je seljanin Miljko koji je nebesku slavu stekao kad je u jednom trenutku ponovo digao iz temelja i zaslužio da ovaj hram, bar u narodu, dobije ime po njemu.
Kako objašnjava monahinja Maihaila, nih dvojica se tretiraju kao prvi obnovitelji ovog manastira, ali ne i jedini pogotovo što je crkva daleko starija od tog tog vremena.
- Prvi put se pominje u nekoj povelji knezi Lazara iz 1374. godine. On kaže tu da na obali Morave postoji crkva po imenu Bukavica jer je bila okružena bukovom šumom. Mi po tome ne saznajemo ni kada ni ko ju je sazidano i verovatno je mnogo starija i od tog perioda. Sa padom srpskom carstva na Kosovu slede muke za ovu svetinju. Rušenje pa podizanje, više puta. Prvi put je obnovio sin kneza Lazara pa smo skloni da kažemo da je on ktitor, ali ne prvi, on je obnovitelj. Sve se to dogodilo 1405. godine, ali Turci je opet ruše, i neki čovek Miljko sazida je opet od temelja do vrha i uz zahvalnost njemu narod ga je prozvao Miljkov manastir - priča ona.
Ova svetinja danas u okviru svojih zidina čuva mnoga znamenja među kojima je i bogata riznica čestica svetiteljevih moštiju među kojima su i Svetog jovana Šangaju koji se ovde i zamonašio, međutim ono što je čini posebnom jeste Ikona Majke Božje Aktorske, kojoj se pripusuju čudotvorne moći.
Nju sa zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, a narod priča i da svaku želju ispunjava do mraka.
Prntscrn/YouTube
Sveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
- Mnogi ljudi nam i danas kažu da samo posle službe u ovom manastiru kad odu kući danima i danima u u njoj vlada harmonija i poslovi lako teku, ma kako da je pre toga loše išlo.
- Kako joj se mole ljudi, kleknu pred njom, neki se i zaplaču, čak i muškari ridaju. Ima neko zazakanu operaciju, on dođe, čudi se lekari kad treba da odu pod nož, ni traga od tumora - priča monahinja Maihaila.
Navodi i primere devojčice koja je osam meseci ležala u bolnici u Beogradu pod viskom temperaturom, kojoj lekari, i pored dobre volje nisu uspeli da pomognu. Tek kad joj je očitana molitva Majke Božje Aktorske isto veče je ozdravila, pa primer para koji je došao da se zahvali i ponese poklon jer im je upravo molitva pred ovom ikonom pomogla da dobiju dete.
- Priča mi žena kad su došli sa bebom u naručju da je godinu pre bila ovde, kaže da je videla osmeh na licu Majke Božje Aktorske, da joj se nasmejla, ali da je mislila da je luda, pa nije smela tada da to kaže. Otišla je u velikom strahu kući. Ja joj kažem nisi luda, dala ti je samo znak da će ti uslišti želju, ona mi kaže: "Pa sada znam, gledajući u dete" - priča monahinja Maihaila i ističe šta još ovu ikonu čini posebnom:
- U svetu ima više od 2.500 ikone Majke Božje koje su proglašne čudotvornim, ovo je jedini primer da ima raspetog Hrista i baš taj detalj ovoj ikoni daje joj posebnu čutotvornost. Neko kaže do mraka, najjkasnije sutra, ostvaraje sve želje za koje je zamolimo. Još nešto, kad kažemo Majka Božja, zamišljamo je kao ženu sa maramom na kojoj se ne vidi kosa. Međutim na našoj ikona ona ima kosu, slobodno rasutu.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Dokumentarno-igrana priča Bojane Krstić otkriva život Nedeljka Streličića, mladog sveštenika koji je platio cenu vernosti istini, dok beogradska premijera donosi i snažnu humanitarnu akciju za teško bolesnog dečaka.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
