Prntscrn/YouTubeSveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
Čudotvornu ikonu zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli su proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, aali ne samo zbog toga.
U atamru sela Gložane nadomak Svilajnca nalazi se resavska Sveta Gora koju čini devet srednjovekovnih manastira među kojima se nalazi i onaj za koja se vezuja mnoga ćuda i u kojima se nalaze jedinstvene relikvije - manastir posvećen Bogorodičinom Vavedenju u narodu poznat kao Miljkov manastir.
Za ovu crkvu se ne zna ni ko kad je ni ko ju je sagradio, ali se zna da su je Turci više puta rušili ali da je narod i više puta podizao. Jedan od njeh bio je seljanin Miljko koji je nebesku slavu stekao kad je u jednom trenutku ponovo digao iz temelja i zaslužio da ovaj hram, bar u narodu, dobije ime po njemu.
Kako objašnjava monahinja Maihaila, nih dvojica se tretiraju kao prvi obnovitelji ovog manastira, ali ne i jedini pogotovo što je crkva daleko starija od tog tog vremena.
- Prvi put se pominje u nekoj povelji knezi Lazara iz 1374. godine. On kaže tu da na obali Morave postoji crkva po imenu Bukavica jer je bila okružena bukovom šumom. Mi po tome ne saznajemo ni kada ni ko ju je sazidano i verovatno je mnogo starija i od tog perioda. Sa padom srpskom carstva na Kosovu slede muke za ovu svetinju. Rušenje pa podizanje, više puta. Prvi put je obnovio sin kneza Lazara pa smo skloni da kažemo da je on ktitor, ali ne prvi, on je obnovitelj. Sve se to dogodilo 1405. godine, ali Turci je opet ruše, i neki čovek Miljko sazida je opet od temelja do vrha i uz zahvalnost njemu narod ga je prozvao Miljkov manastir - priča ona.
Ova svetinja danas u okviru svojih zidina čuva mnoga znamenja među kojima je i bogata riznica čestica svetiteljevih moštiju među kojima su i Svetog jovana Šangaju koji se ovde i zamonašio, međutim ono što je čini posebnom jeste Ikona Majke Božje Aktorske, kojoj se pripusuju čudotvorne moći.
Nju sa zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, a narod priča i da svaku želju ispunjava do mraka.
Prntscrn/YouTube
Sveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
- Mnogi ljudi nam i danas kažu da samo posle službe u ovom manastiru kad odu kući danima i danima u u njoj vlada harmonija i poslovi lako teku, ma kako da je pre toga loše išlo.
- Kako joj se mole ljudi, kleknu pred njom, neki se i zaplaču, čak i muškari ridaju. Ima neko zazakanu operaciju, on dođe, čudi se lekari kad treba da odu pod nož, ni traga od tumora - priča monahinja Maihaila.
Navodi i primere devojčice koja je osam meseci ležala u bolnici u Beogradu pod viskom temperaturom, kojoj lekari, i pored dobre volje nisu uspeli da pomognu. Tek kad joj je očitana molitva Majke Božje Aktorske isto veče je ozdravila, pa primer para koji je došao da se zahvali i ponese poklon jer im je upravo molitva pred ovom ikonom pomogla da dobiju dete.
- Priča mi žena kad su došli sa bebom u naručju da je godinu pre bila ovde, kaže da je videla osmeh na licu Majke Božje Aktorske, da joj se nasmejla, ali da je mislila da je luda, pa nije smela tada da to kaže. Otišla je u velikom strahu kući. Ja joj kažem nisi luda, dala ti je samo znak da će ti uslišti želju, ona mi kaže: "Pa sada znam, gledajući u dete" - priča monahinja Maihaila i ističe šta još ovu ikonu čini posebnom:
- U svetu ima više od 2.500 ikone Majke Božje koje su proglašne čudotvornim, ovo je jedini primer da ima raspetog Hrista i baš taj detalj ovoj ikoni daje joj posebnu čutotvornost. Neko kaže do mraka, najjkasnije sutra, ostvaraje sve želje za koje je zamolimo. Još nešto, kad kažemo Majka Božja, zamišljamo je kao ženu sa maramom na kojoj se ne vidi kosa. Međutim na našoj ikona ona ima kosu, slobodno rasutu.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Između Brankovića i Dositeja, između fresaka i moštiju svetitelja, Novo Hopovo čuva priču o vekovima u kojima su se vera, umetnost i istorija ispisivale na istom mestu i još uvek traju u tišini fruškogorskih padina.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
