Prntscrn/YouTubeSveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
Čudotvornu ikonu zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli su proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, aali ne samo zbog toga.
U atamru sela Gložane nadomak Svilajnca nalazi se resavska Sveta Gora koju čini devet srednjovekovnih manastira među kojima se nalazi i onaj za koja se vezuja mnoga ćuda i u kojima se nalaze jedinstvene relikvije - manastir posvećen Bogorodičinom Vavedenju u narodu poznat kao Miljkov manastir.
Za ovu crkvu se ne zna ni ko kad je ni ko ju je sagradio, ali se zna da su je Turci više puta rušili ali da je narod i više puta podizao. Jedan od njeh bio je seljanin Miljko koji je nebesku slavu stekao kad je u jednom trenutku ponovo digao iz temelja i zaslužio da ovaj hram, bar u narodu, dobije ime po njemu.
Kako objašnjava monahinja Maihaila, nih dvojica se tretiraju kao prvi obnovitelji ovog manastira, ali ne i jedini pogotovo što je crkva daleko starija od tog tog vremena.
- Prvi put se pominje u nekoj povelji knezi Lazara iz 1374. godine. On kaže tu da na obali Morave postoji crkva po imenu Bukavica jer je bila okružena bukovom šumom. Mi po tome ne saznajemo ni kada ni ko ju je sazidano i verovatno je mnogo starija i od tog perioda. Sa padom srpskom carstva na Kosovu slede muke za ovu svetinju. Rušenje pa podizanje, više puta. Prvi put je obnovio sin kneza Lazara pa smo skloni da kažemo da je on ktitor, ali ne prvi, on je obnovitelj. Sve se to dogodilo 1405. godine, ali Turci je opet ruše, i neki čovek Miljko sazida je opet od temelja do vrha i uz zahvalnost njemu narod ga je prozvao Miljkov manastir - priča ona.
Ova svetinja danas u okviru svojih zidina čuva mnoga znamenja među kojima je i bogata riznica čestica svetiteljevih moštiju među kojima su i Svetog jovana Šangaju koji se ovde i zamonašio, međutim ono što je čini posebnom jeste Ikona Majke Božje Aktorske, kojoj se pripusuju čudotvorne moći.
Nju sa zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, a narod priča i da svaku želju ispunjava do mraka.
Prntscrn/YouTube
Sveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
- Mnogi ljudi nam i danas kažu da samo posle službe u ovom manastiru kad odu kući danima i danima u u njoj vlada harmonija i poslovi lako teku, ma kako da je pre toga loše išlo.
- Kako joj se mole ljudi, kleknu pred njom, neki se i zaplaču, čak i muškari ridaju. Ima neko zazakanu operaciju, on dođe, čudi se lekari kad treba da odu pod nož, ni traga od tumora - priča monahinja Maihaila.
Navodi i primere devojčice koja je osam meseci ležala u bolnici u Beogradu pod viskom temperaturom, kojoj lekari, i pored dobre volje nisu uspeli da pomognu. Tek kad joj je očitana molitva Majke Božje Aktorske isto veče je ozdravila, pa primer para koji je došao da se zahvali i ponese poklon jer im je upravo molitva pred ovom ikonom pomogla da dobiju dete.
- Priča mi žena kad su došli sa bebom u naručju da je godinu pre bila ovde, kaže da je videla osmeh na licu Majke Božje Aktorske, da joj se nasmejla, ali da je mislila da je luda, pa nije smela tada da to kaže. Otišla je u velikom strahu kući. Ja joj kažem nisi luda, dala ti je samo znak da će ti uslišti želju, ona mi kaže: "Pa sada znam, gledajući u dete" - priča monahinja Maihaila i ističe šta još ovu ikonu čini posebnom:
- U svetu ima više od 2.500 ikone Majke Božje koje su proglašne čudotvornim, ovo je jedini primer da ima raspetog Hrista i baš taj detalj ovoj ikoni daje joj posebnu čutotvornost. Neko kaže do mraka, najjkasnije sutra, ostvaraje sve želje za koje je zamolimo. Još nešto, kad kažemo Majka Božja, zamišljamo je kao ženu sa maramom na kojoj se ne vidi kosa. Međutim na našoj ikona ona ima kosu, slobodno rasutu.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
