Prntscrn/YouTubeSveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
Čudotvornu ikonu zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli su proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, aali ne samo zbog toga.
U atamru sela Gložane nadomak Svilajnca nalazi se resavska Sveta Gora koju čini devet srednjovekovnih manastira među kojima se nalazi i onaj za koja se vezuja mnoga ćuda i u kojima se nalaze jedinstvene relikvije - manastir posvećen Bogorodičinom Vavedenju u narodu poznat kao Miljkov manastir.
Za ovu crkvu se ne zna ni ko kad je ni ko ju je sagradio, ali se zna da su je Turci više puta rušili ali da je narod i više puta podizao. Jedan od njeh bio je seljanin Miljko koji je nebesku slavu stekao kad je u jednom trenutku ponovo digao iz temelja i zaslužio da ovaj hram, bar u narodu, dobije ime po njemu.
Kako objašnjava monahinja Maihaila, nih dvojica se tretiraju kao prvi obnovitelji ovog manastira, ali ne i jedini pogotovo što je crkva daleko starija od tog tog vremena.
- Prvi put se pominje u nekoj povelji knezi Lazara iz 1374. godine. On kaže tu da na obali Morave postoji crkva po imenu Bukavica jer je bila okružena bukovom šumom. Mi po tome ne saznajemo ni kada ni ko ju je sazidano i verovatno je mnogo starija i od tog perioda. Sa padom srpskom carstva na Kosovu slede muke za ovu svetinju. Rušenje pa podizanje, više puta. Prvi put je obnovio sin kneza Lazara pa smo skloni da kažemo da je on ktitor, ali ne prvi, on je obnovitelj. Sve se to dogodilo 1405. godine, ali Turci je opet ruše, i neki čovek Miljko sazida je opet od temelja do vrha i uz zahvalnost njemu narod ga je prozvao Miljkov manastir - priča ona.
Ova svetinja danas u okviru svojih zidina čuva mnoga znamenja među kojima je i bogata riznica čestica svetiteljevih moštiju među kojima su i Svetog jovana Šangaju koji se ovde i zamonašio, međutim ono što je čini posebnom jeste Ikona Majke Božje Aktorske, kojoj se pripusuju čudotvorne moći.
Nju sa zajedno sa Svetim Jovanom Šangajski, koji je bio polu Srbin polu Rus u ovaj manastor doneli proterani ruski monasi iz komunističke Rusije i koja je ovaj manastor učinila čuvenim zbog svojih isceliteljskih moći, a narod priča i da svaku želju ispunjava do mraka.
Prntscrn/YouTube
Sveti Jovan Šangajski je doveo proterane ruske monahe u manastor i oni su sa sobom doneli čudotvornu ikonu
- Mnogi ljudi nam i danas kažu da samo posle službe u ovom manastiru kad odu kući danima i danima u u njoj vlada harmonija i poslovi lako teku, ma kako da je pre toga loše išlo.
- Kako joj se mole ljudi, kleknu pred njom, neki se i zaplaču, čak i muškari ridaju. Ima neko zazakanu operaciju, on dođe, čudi se lekari kad treba da odu pod nož, ni traga od tumora - priča monahinja Maihaila.
Navodi i primere devojčice koja je osam meseci ležala u bolnici u Beogradu pod viskom temperaturom, kojoj lekari, i pored dobre volje nisu uspeli da pomognu. Tek kad joj je očitana molitva Majke Božje Aktorske isto veče je ozdravila, pa primer para koji je došao da se zahvali i ponese poklon jer im je upravo molitva pred ovom ikonom pomogla da dobiju dete.
- Priča mi žena kad su došli sa bebom u naručju da je godinu pre bila ovde, kaže da je videla osmeh na licu Majke Božje Aktorske, da joj se nasmejla, ali da je mislila da je luda, pa nije smela tada da to kaže. Otišla je u velikom strahu kući. Ja joj kažem nisi luda, dala ti je samo znak da će ti uslišti želju, ona mi kaže: "Pa sada znam, gledajući u dete" - priča monahinja Maihaila i ističe šta još ovu ikonu čini posebnom:
- U svetu ima više od 2.500 ikone Majke Božje koje su proglašne čudotvornim, ovo je jedini primer da ima raspetog Hrista i baš taj detalj ovoj ikoni daje joj posebnu čutotvornost. Neko kaže do mraka, najjkasnije sutra, ostvaraje sve želje za koje je zamolimo. Još nešto, kad kažemo Majka Božja, zamišljamo je kao ženu sa maramom na kojoj se ne vidi kosa. Međutim na našoj ikona ona ima kosu, slobodno rasutu.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Posle pisma cara Konstansa i pape Konstanciju, Pavle je bio vraćen na svoj presto, ali kad umre car Konstans, arijevci su ponovo Pavla ponovo proterali, ovog puta u Kukuz u Jermeniji, gde je i ubijen.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Llepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
