ALBANCI NAJPRE SRAVNILI PRAVOSLAVNU SVETINJU SA ZEMLJOM, A SAD U NJOJ MOLE ZA LEK: Nad moštima Svetih Kozme i Damjana na Kosovu ozdravili su i oni koje je medicina otpisala
Otac Stefan ističe da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju nad moštima Svetih Kozme i Damjana.
Manastir Zočište, smešten između Orahovca i Velike Hoče na Kosovu, sutra slavi svoju hramovnu slavu posvećenu Svetim besrebrenicima i čudotvorcima Kozmi i Damjanu, čije mošti u njemu počivaju i nad kojima se dešavaju čudotvorna isceljenja. Ovaj manastir, koji predstavlja značajnu duhovnu svetinju, već vekovima okuplja verne hodočasnike, među kojima su ne samo Srbi, već i Albanci, koji dolaze kako bi potražili lek za svoje mentalne i fizičke boljke.
Dolazili su Albanci čak i na zgarište manastira da ih izleče Sveti Vračevi Kozma i Damjan, a iguman manastira otac Stefan, u jednom razgovoru je rekao, da nema koga nisu icelile. Naime, Zočište je doživeo velika stradanja tokom konflikta 1999. godine. Nakon dolaska nemačkih snaga KFOR, manastir je srušen do temelja, a pripadnici OVK uništili su crkvu, zajedno s mnogim vrednim freskama i ikonama.
youtube/printscreen/RTS Sajt - Zvanični kanal
U manastiru Zočište nalaze se mošti Svetih Vrača Kozme i Damjana
Četiri godine nakon što su ga pripadnici OVK minirali i sravnili sa zemljom, manastir je obnovljen, koristeći kamen iz prethodne crkve, a nova crkva je skoro identična porušenoj. Mošti Svetih Kozme i Damjana vraćene su u crkvu iz Sopoćana, gde su bile evakuisane.
Ono što ovaj manastir, kako je istakao otac Stefan, čini posebnim jeste to što je, osim za pravoslavne vernike, otvoren i za one koji nisu kršteni, a traže isceljenje.
- Dolaze bolesni ili dovedu dete. Albanci neretko traže i da im se pročita molitva, ali to nije moguće, jer nisu kršteni, uglavnom su muslimani. Ako insistiraju da se čita, gledamo da izađemo u susret, čitamo psaltire dok leže ispod moštiju Svetih Kozme i Damjana. Verujte, ne znam skoro ni jednog da se nije iscelio - kaže on.
youtube/printscreen/ХРАМ САБОРА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА
Otac Stefan
Otac Stefan dodaje da mošti Svetih besrebrenika Kozme i Damjana, koje se čuvaju u crkvi, leče sve bolesti, i duševna i telesna oboljenja. Albanci vrlo često govore srpski, a ako to nije slučaj, povedu nekog starijeg ko zna naš jezik.
On ističe da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju nad moštima Svetih Kozme i Damjana. Često je, kaže, momentalno, ali ponekad ljudi ne dobiju odmah isceljenje, pa dolaze više puta.
Običaj je da oni koji imaju problema sa zdravljem legnu ispod kutije u kojoj su mošti Svetih Kozme i Damjana.
Wikipedia
Sveti Vrači
- Zanimljivo je da deca koja ne govore, sva posle čitanja molitve ili ležanja ispod, u zavisnosti da li su krštena ili su muslimani, progovore. Sin sveštenika koji je bio ovde u Orahovcu nije govorio, čitali smo mu molitve i progovorio je. To je ovde uobičajena stvar. Bezdetni roditelji dobiju decu. I od drugih bolesti se izleče. Radosno je kad posle dođu i kažu, dete je progovorilo. Neki dođu odmah, neki kasnije, neki poruče po nekome.
Otac Stefan je istakao da su mošti Svetih Kozme i Damjana izvor čuda i iscelenja. On objašnjava da je tradicija da vernici, često i oni koji nisu pravoslavni, legnu ispod moštiju svetaca kako bi primili isceljenje.
- Ti ljudi su jako poslušni, obično im kažemo da legnu na prostirku ispod moštiju. Tradicija je da svi koji dođu legnu ispod moštiju. Ranije je običaj bio da leže dvadesetak minuta, treba da pridremaju. Ako se zaspi ispod moštiju, to je dobar znak. Ko zaspi odmah, obično ne mora da dolazi dva, tri puta - objašnjava otac Stefan.- Dolaze po potrebi, kada boluju od onih bolesti koje lekari ne mogu da izleče tradicionalnom medicinom. Inače, svi kod nas dolaze kad su zemaljski lekari nemoćni - kaže otac Stefan.
- Dolaze domaći, kosovski Albanci, to je ovde tradicija ko zna koliko. Nigde nije zapisano, ali čim dolaze kroz ceo 20. vek, verovatno su dolazili i ranije, u devetnaestom sigurno“, ističe on.
Zanimljivo je da, pored tradicionalnih donacija, mnogi Albanci donose crne kokoške kao znak zahvalnosti.
- Često donose žive kokoške, a ima i onih koji ostave evro ili više. Delili smo ih narodu, pošto mi ne jedemo meso, pa smo onda počeli da čuvamo te koke. Imamo jaja od njih, ne hranimo ih koncentratom, nego travom i pšenicom - priča nam iguman ovog manastira u Metohiji.
youtube/printscreen/DIVERGENT
Manastir Zočište
Albanci koji posećuju manastir ne pitaju za novčanu naknadu.
- Niko od njih ne traži da bilo šta plate, ali svi koji dođu ostave po neki prilog.
- Jedan Albanac, kada mu je ćerka isceljena, darivao nam je petnaest sadnica tuja, pošto ih namenski sadi - dodaje otac Stefan.
Manastir Zočište ima status nepokretnog kulturnog dobra Republike Srbije, a njegova istorija datira još iz 14. veka. Izgrađen je za vreme vladavine Nemanjića na temeljima starog vizantijskog manastira, a prvi pisani pomen datira iz Povelje Stefana Dečanskog iz 1327. godine. Iako manastir nije najsvetslije mesto u regionu, on je postao duhovno utočište za ljude iz različitih zajednica.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
