ALBANCI NAJPRE SRAVNILI PRAVOSLAVNU SVETINJU SA ZEMLJOM, A SAD U NJOJ MOLE ZA LEK: Nad moštima Svetih Kozme i Damjana na Kosovu ozdravili su i oni koje je medicina otpisala
Otac Stefan ističe da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju nad moštima Svetih Kozme i Damjana.
Manastir Zočište, smešten između Orahovca i Velike Hoče na Kosovu, sutra slavi svoju hramovnu slavu posvećenu Svetim besrebrenicima i čudotvorcima Kozmi i Damjanu, čije mošti u njemu počivaju i nad kojima se dešavaju čudotvorna isceljenja. Ovaj manastir, koji predstavlja značajnu duhovnu svetinju, već vekovima okuplja verne hodočasnike, među kojima su ne samo Srbi, već i Albanci, koji dolaze kako bi potražili lek za svoje mentalne i fizičke boljke.
Dolazili su Albanci čak i na zgarište manastira da ih izleče Sveti Vračevi Kozma i Damjan, a iguman manastira otac Stefan, u jednom razgovoru je rekao, da nema koga nisu icelile. Naime, Zočište je doživeo velika stradanja tokom konflikta 1999. godine. Nakon dolaska nemačkih snaga KFOR, manastir je srušen do temelja, a pripadnici OVK uništili su crkvu, zajedno s mnogim vrednim freskama i ikonama.
youtube/printscreen/RTS Sajt - Zvanični kanal
U manastiru Zočište nalaze se mošti Svetih Vrača Kozme i Damjana
Četiri godine nakon što su ga pripadnici OVK minirali i sravnili sa zemljom, manastir je obnovljen, koristeći kamen iz prethodne crkve, a nova crkva je skoro identična porušenoj. Mošti Svetih Kozme i Damjana vraćene su u crkvu iz Sopoćana, gde su bile evakuisane.
Ono što ovaj manastir, kako je istakao otac Stefan, čini posebnim jeste to što je, osim za pravoslavne vernike, otvoren i za one koji nisu kršteni, a traže isceljenje.
- Dolaze bolesni ili dovedu dete. Albanci neretko traže i da im se pročita molitva, ali to nije moguće, jer nisu kršteni, uglavnom su muslimani. Ako insistiraju da se čita, gledamo da izađemo u susret, čitamo psaltire dok leže ispod moštiju Svetih Kozme i Damjana. Verujte, ne znam skoro ni jednog da se nije iscelio - kaže on.
youtube/printscreen/ХРАМ САБОРА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА
Otac Stefan
Otac Stefan dodaje da mošti Svetih besrebrenika Kozme i Damjana, koje se čuvaju u crkvi, leče sve bolesti, i duševna i telesna oboljenja. Albanci vrlo često govore srpski, a ako to nije slučaj, povedu nekog starijeg ko zna naš jezik.
On ističe da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju nad moštima Svetih Kozme i Damjana. Često je, kaže, momentalno, ali ponekad ljudi ne dobiju odmah isceljenje, pa dolaze više puta.
Običaj je da oni koji imaju problema sa zdravljem legnu ispod kutije u kojoj su mošti Svetih Kozme i Damjana.
Wikipedia
Sveti Vrači
- Zanimljivo je da deca koja ne govore, sva posle čitanja molitve ili ležanja ispod, u zavisnosti da li su krštena ili su muslimani, progovore. Sin sveštenika koji je bio ovde u Orahovcu nije govorio, čitali smo mu molitve i progovorio je. To je ovde uobičajena stvar. Bezdetni roditelji dobiju decu. I od drugih bolesti se izleče. Radosno je kad posle dođu i kažu, dete je progovorilo. Neki dođu odmah, neki kasnije, neki poruče po nekome.
Otac Stefan je istakao da su mošti Svetih Kozme i Damjana izvor čuda i iscelenja. On objašnjava da je tradicija da vernici, često i oni koji nisu pravoslavni, legnu ispod moštiju svetaca kako bi primili isceljenje.
- Ti ljudi su jako poslušni, obično im kažemo da legnu na prostirku ispod moštiju. Tradicija je da svi koji dođu legnu ispod moštiju. Ranije je običaj bio da leže dvadesetak minuta, treba da pridremaju. Ako se zaspi ispod moštiju, to je dobar znak. Ko zaspi odmah, obično ne mora da dolazi dva, tri puta - objašnjava otac Stefan.- Dolaze po potrebi, kada boluju od onih bolesti koje lekari ne mogu da izleče tradicionalnom medicinom. Inače, svi kod nas dolaze kad su zemaljski lekari nemoćni - kaže otac Stefan.
- Dolaze domaći, kosovski Albanci, to je ovde tradicija ko zna koliko. Nigde nije zapisano, ali čim dolaze kroz ceo 20. vek, verovatno su dolazili i ranije, u devetnaestom sigurno“, ističe on.
Zanimljivo je da, pored tradicionalnih donacija, mnogi Albanci donose crne kokoške kao znak zahvalnosti.
- Često donose žive kokoške, a ima i onih koji ostave evro ili više. Delili smo ih narodu, pošto mi ne jedemo meso, pa smo onda počeli da čuvamo te koke. Imamo jaja od njih, ne hranimo ih koncentratom, nego travom i pšenicom - priča nam iguman ovog manastira u Metohiji.
youtube/printscreen/DIVERGENT
Manastir Zočište
Albanci koji posećuju manastir ne pitaju za novčanu naknadu.
- Niko od njih ne traži da bilo šta plate, ali svi koji dođu ostave po neki prilog.
- Jedan Albanac, kada mu je ćerka isceljena, darivao nam je petnaest sadnica tuja, pošto ih namenski sadi - dodaje otac Stefan.
Manastir Zočište ima status nepokretnog kulturnog dobra Republike Srbije, a njegova istorija datira još iz 14. veka. Izgrađen je za vreme vladavine Nemanjića na temeljima starog vizantijskog manastira, a prvi pisani pomen datira iz Povelje Stefana Dečanskog iz 1327. godine. Iako manastir nije najsvetslije mesto u regionu, on je postao duhovno utočište za ljude iz različitih zajednica.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Vladika Nikolaj Velimirović je verovao da društvo počiva na četiri osnovna stuba, među kojima je najvažniji pojedinac. On je isticao da, ako svako od nas bude moralno i duhovno snažan, cela zajednica može da se uzdigne i ima nade za bolji život.
Ove godine, kao i kroz vekove svakog 4. decembra, slavimo veličanstveni trenutak kada je trogodišnja Djeva Marija u pratnji svetih roditelja, kročila u Božji hram, obasjana svetlom anđela i pesmama devojačkih horova.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Svetinju koja se nalazi nedaleko od Šapca mnogi nazivaju parče raja na zemlji, a svojom lepotom i dugom istorijom zasigurno zaslužuje da bude na vašoj listi svetinja mačvanskog okruga, koje treba da posetite.
Kod manastira Vavedenje Presvete Bogorodice u selu Palja, u opštini Surdulica, narod se kod okuplja nekoliko puta godišnje i to: na Svetog proroka Jeremiju (14. maja), na Svetog proroka Iliju (2. avgusta) i na Uspenje Presvete Bogorodice (28. avgusta).
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Svetinju koja se nalazi nedaleko od Šapca mnogi nazivaju parče raja na zemlji, a svojom lepotom i dugom istorijom zasigurno zaslužuje da bude na vašoj listi svetinja mačvanskog okruga, koje treba da posetite.
Ovaj pozdrav označava pobedu života nad smrti, podseća nas na radosnu vest da Isusova smrt nije bila uzaludna, da je umro za nas grešnike, a porodici upokojenog se šalje poruka da smrt nije kraj, već početak novog života u Hristu.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
