Manastir Zočište, smešten između Orahovca i Velike Hoče na Kosovu, sutra slavi svoju hramovnu slavu posvećenu Svetim besrebrenicima i čudotvorcima Kozmi i Damjanu, čije mošti u njemu počivaju i nad kojima se dešavaju čudotvorna isceljenja. Ovaj manastir, koji predstavlja značajnu duhovnu svetinju, već vekovima okuplja verne hodočasnike, među kojima su ne samo Srbi, već i Albanci, koji dolaze kako bi potražili lek za svoje mentalne i fizičke boljke.
Dolazili su Albanci čak i na zgarište manastira da ih izleče Sveti Vračevi Kozma i Damjan, a iguman manastira otac Stefan, u jednom razgovoru je rekao, da nema koga nisu icelile. Naime, Zočište je doživeo velika stradanja tokom konflikta 1999. godine. Nakon dolaska nemačkih snaga KFOR, manastir je srušen do temelja, a pripadnici OVK uništili su crkvu, zajedno s mnogim vrednim freskama i ikonama.
youtube/printscreen/RTS Sajt - Zvanični kanal
U manastiru Zočište nalaze se mošti Svetih Vrača Kozme i Damjana
Četiri godine nakon što su ga pripadnici OVK minirali i sravnili sa zemljom, manastir je obnovljen, koristeći kamen iz prethodne crkve, a nova crkva je skoro identična porušenoj. Mošti Svetih Kozme i Damjana vraćene su u crkvu iz Sopoćana, gde su bile evakuisane.
Ono što ovaj manastir, kako je istakao otac Stefan, čini posebnim jeste to što je, osim za pravoslavne vernike, otvoren i za one koji nisu kršteni, a traže isceljenje .
- Dolaze bolesni ili dovedu dete. Albanci neretko traže i da im se pročita molitva, ali to nije moguće, jer nisu kršteni, uglavnom su muslimani. Ako insistiraju da se čita, gledamo da izađemo u susret, čitamo psaltire dok leže ispod moštiju Svetih Kozme i Damjana. Verujte, ne znam skoro ni jednog da se nije iscelio - kaže on.
youtube/printscreen/ХРАМ САБОРА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА
Otac Stefan
Otac Stefan dodaje da mošti Svetih besrebrenika Kozme i Damjana, koje se čuvaju u crkvi, leče sve bolesti, i duševna i telesna oboljenja. Albanci vrlo često govore srpski, a ako to nije slučaj, povedu nekog starijeg ko zna naš jezik.
On ističe da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju nad moštima Svetih Kozme i Damjana. Često je, kaže, momentalno, ali ponekad ljudi ne dobiju odmah isceljenje, pa dolaze više puta.
Običaj je da oni koji imaju problema sa zdravljem legnu ispod kutije u kojoj su mošti Svetih Kozme i Damjana.
Wikipedia
Sveti Vrači
- Zanimljivo je da deca koja ne govore, sva posle čitanja molitve ili ležanja ispod, u zavisnosti da li su krštena ili su muslimani, progovore. Sin sveštenika koji je bio ovde u Orahovcu nije govorio, čitali smo mu molitve i progovorio je. To je ovde uobičajena stvar. Bezdetni roditelji dobiju decu. I od drugih bolesti se izleče. Radosno je kad posle dođu i kažu, dete je progovorilo. Neki dođu odmah, neki kasnije, neki poruče po nekome.
Otac Stefan je istakao da su mošti Svetih Kozme i Damjana izvor čuda i iscelenja. On objašnjava da je tradicija da vernici, često i oni koji nisu pravoslavni, legnu ispod moštiju svetaca kako bi primili isceljenje.
- Ti ljudi su jako poslušni, obično im kažemo da legnu na prostirku ispod moštiju. Tradicija je da svi koji dođu legnu ispod moštiju. Ranije je običaj bio da leže dvadesetak minuta, treba da pridremaju. Ako se zaspi ispod moštiju, to je dobar znak. Ko zaspi odmah, obično ne mora da dolazi dva, tri puta - objašnjava otac Stefan. - Dolaze po potrebi, kada boluju od onih bolesti koje lekari ne mogu da izleče tradicionalnom medicinom. Inače, svi kod nas dolaze kad su zemaljski lekari nemoćni - kaže otac Stefan.
- Dolaze domaći, kosovski Albanci, to je ovde tradicija ko zna koliko. Nigde nije zapisano, ali čim dolaze kroz ceo 20. vek, verovatno su dolazili i ranije, u devetnaestom sigurno“, ističe on.
Zanimljivo je da, pored tradicionalnih donacija, mnogi Albanci donose crne kokoške kao znak zahvalnosti.
- Često donose žive kokoške, a ima i onih koji ostave evro ili više. Delili smo ih narodu, pošto mi ne jedemo meso, pa smo onda počeli da čuvamo te koke. Imamo jaja od njih, ne hranimo ih koncentratom, nego travom i pšenicom - priča nam iguman ovog manastira u Metohiji.
youtube/printscreen/DIVERGENT
Manastir Zočište
Albanci koji posećuju manastir ne pitaju za novčanu naknadu.
- Niko od njih ne traži da bilo šta plate, ali svi koji dođu ostave po neki prilog.
- Jedan Albanac, kada mu je ćerka isceljena, darivao nam je petnaest sadnica tuja, pošto ih namenski sadi - dodaje otac Stefan.
Manastir Zočište ima status nepokretnog kulturnog dobra Republike Srbije, a njegova istorija datira još iz 14. veka. Izgrađen je za vreme vladavine Nemanjića na temeljima starog vizantijskog manastira, a prvi pisani pomen datira iz Povelje Stefana Dečanskog iz 1327. godine. Iako manastir nije najsvetslije mesto u regionu, on je postao duhovno utočište za ljude iz različitih zajednica.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Nesvakidašnji susret vernice sa sveticom koja pruža zaštitu, nadu i utehu podseća nas na snagu duhovne povezanosti i čudesa koja oblikuju naše živote.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Manastir na padinama Fruške gore zatekle su u ruinama monahinje, nakon čega su odlučile da svetinju podignu od temelja i načine je funkcionalnom za bogosluženje.
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Svetinja u centru Beograda, koja se nalazi na rubu Tašmajdanskog parka
U Banatskoj ravnici nalazi se ova svetinja u kojoj je ikona za koju mnogi tvrde da donosi isceljenja i čudesa.
Korišćenjem nove tehnologije bazilika Svetog Petra, koja je jedan od simbola Svete Stolice, biće predstavljena vernicima čitavog sveta korišćenjem modernih dostignuća.
Jedan od simbola svetosavlja zasijao je na Kosovu i Metohiji svečanim povodom, a to je proslava ktitorske slave kojoj su prisustvovali brojni vernici, sveštenstvo i monaštvo.
Najnovija analiza brazilskog stručnjaka Cicera Moraesa sugeriše da platno možda nije povezano s Hristovim telom, već da je reč o umetničkoj kreaciji iz 14. veka, što bi moglo promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Potomak ruskih izbeglica i istaknuti stručnjak za rusku književnost i jezik napustio nas je, ostavljajući neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Njegov doprinos prosveti, pedagoški rad i decenije služenja crkvenom životu zauvek će ostati deo našeg sećanja.
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Praštanje je ključno za duhovno blagostanje, jer oslobađa dušu od gneva i mržnje, a donosi unutrašnju slobodu. Iako je proces oproštanja često psihički težak, bez Božje pomoći nije moguć.