Manastir Đunis sa crkvom Pokrova Presvete Bogorodice osvetio je patrijarh srpski Pavle.
Manastir sa crkvom Pokrova Presvete Bogorodice se nalazi u selu Đunis, nedaleko od Kruševca. Godine 1934. po blagoslovu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, podignut je hram posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice. Godine 1964. odlukom Svetog arhijerejskog sabora, svetinja dobija status manastira, kao metoh manastira Svetog Romana u Đunisu.
Godine 1977. započeta je izgradnja velikog hrama, koji je zbog zabrane tadašnjih vlasti 1985. godine prekinuta, da bi bila nastavljena 1993. godine. Radovi su u potpunosti završeni 2001. godine. Crkva je u potpunosti živopisana i delo je Slobodana Janićijevića i Dragomira Jaše Jašovića dok je ikonostas rad ikonopisačke škole manastira Žiča.
Legenda o nastanku manastira Đunisa vezuje se za davno predanje o pojavljivanju Majke Božje i izvora svete vode na mestu na kome će kasnije seljani podići manastir.
Predanje o čudotvornoj vodi manastira Đunis potiče još iz 1898. godine. U njemu se kaže da se Bogorodica prikazala trinaestogodišnjoj devojčici, pred kojom se tada otvorio izvor. Majka Božija ga je blagoslovila i prorekla da će lečiti bolesne.
Bogorodica je tada kazala devojčici da prenese seljanima da na tom mestu podignu crkvu, a da bi označila tačno mesto gradnje, bacila je krčag vode na kamen.
Manastir Đunis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice osvetio je patrijarh srpski Pavle.
Svake godine, 14. oktobra kada se slavi praznik Pokrov Presvete Bogorodice, u manastir Đunis dođe i po nekoliko hiljada vernika, koji žele da prisustvuju bdenju i jutarnjoj liturgiji.
Čudesna isceljenja izvorske vode od manastira Đunis načinila su pravo mesto hodočašća. Meštani okolnih sela prepričavaju da su mnogi nepokretni, pošto su se napili vode sa izvora pored crkve, prohodali, slepi progledali, a nemi progovorili.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta. Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme. Ljubav, koja je spojila sa Srbinom, naterala je jednu Portorikanku da promeni veru i zavoli srpske običaje. Želja da se krsti u pravoslavnoj crkvi ostvarila joj se tokom novogodišnjih praznika. U trenucima najveće patnje, porodica Brasko pretvara tugu u svetlost – kapela posvećena njihovoj ćerci postaje simbol nepokolebljive vere i ljubavi koja neće biti zaboravljena. Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa. Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri. U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu. Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama. Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Wikipedia/Никола Цветковић
Čudotvordna voda manastira Đunis
shutterstock.com/WR7
Aktuelno iz SPC
09:50 | 26.03.2025
MOĆNA MOLITVA ZA ZAŠTITU OD NEČISTE SILE: Reči koje treba izgovoriti ako sumnjate da ste žrtva magijskih rituala
Duhovna riznica
14:39 | 21.03.2025
“NISAM MOGAO DA VERUJEM ŠTA VIDIM, SVAKA DLAKA NA TELU SE PODIGLA": Svedočenje oca Ivana o čudesnom mirotočenju Časnog krsta (VIDEO)
Duhovna riznica
15:47 | 27.03.2025
IZ PORTORIKA U PROKUPLJE - Tatjana prešla u pravoslavlje, pronašla sreću u Srbiji i otkrila: Ovo je presudilo
Duhovna riznica
13:16 | 03.04.2025
OSAMNAESTOGODIŠNJA LILI UMIRE, A RODITELJI JOJ PRAVE KAPELU U KOJOJ ĆE VEČNO ŽIVETI: "Želimo da i ona učestvuje u izgradnji dok je još među nama”
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
11:01
PROGLAŠEN MRTVIM, A POTOM SE VRATIO DA BI ISCELJIVAO DRUGE: Danas slavimo Svetog Porfirija, najvećeg čudotvorca 20. veka
Duhovna riznica
09:27
EVO ZAŠTO ĐAVO NAJVIŠE NAPADA U VREME BOŽIĆNOG POSTA: Sveti Jefrem Arizonski otkriva kako se odupreti demonskim silama
Duhovna riznica
07:30
ZAŠTO POJEDINAČNA MOLITVA DOBIJA SNAGU U ZAJEDNIŠTVU: Vladika Nikolaj otkriva šta se događa kad se vernik moli s celom crkvom
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 2. DECEMBAR 2025.
Islam
02:00
EVO ZAŠTO LAŽI I NEVERICA NIKADA NE MOGU NA KRAJU POBEDITI: Odbijanje nije kraj puta
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Otac Andrej smatra da uzrok nije samo fizičke prirode, već da se dešava susret čoveka sa nečim mnogo dubljim.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
