U različitim krajevima pravoslavnog sveta, u narodu su se ukorenili različiti nazivi za ovog svetitelja, uglavnom zasnovani na mitološkim elementima i prethrišćanskim verovanjima koji su oblikovali njegovu sliku u predanju.
U narodnoj tradiciji i kulturi srpskog naroda, praznik Svetog proroka Ilije, koji se slavi 2. avgusta po novom kalendaru, ima posebno mesto. Ovaj praznik poznat je i pod imenom Ilindan, a naziv Ilija Gromovnik je takođe široko rasprostranjen. Šta je to što Svetog Iliju čini tako moćnim i zašto ga narod zove Gromovnikom?
Printscreen/YouTube
Freska koja prikazuje Svetog proroka Iliju
Sveti prorok Ilija bio je veliki prorok i čudotvorac iz Starog zaveta, čije se ime vezuje za brojna čuda i neobične događaje. Živeo je u 9. veku pre nove ere u Izraelu, u vreme vladavine bezbožnog kralja Ahava i njegove žene Jezavelje. Sveti Ilija je hrabro propovedao veru u jednog Boga, suprotstavljajući se idolopoklonstvu i bezbožništvu, i tako postao simbol vere i pravednosti.
- Jako bitni događaji iz njegovog života jesu oni vezani za neprestanu borbu sa izrailjskim carem Ahavom i caricom Jezaveljom, koji su skrenuli sa Jahveovog puta i priklonili se kultu mnogobožačkog boga Vala. Sveti Ilija je činio mnoga čuda da bi ih povratio na pravi put, put Jahveov. Tri i po godine zatvorio je nebo i nije pala kiša na zemlju. Zatim, molitvom Gospodu sveo je kišu, a potom i oganj koji je spalio žrtvu njegovu prinetu bogu Jahveu. Na taj način je pokazao i dokazao da je poštovanje izrailjskog boga jedino i pravo -kaže profesor Bogoslovije Svetog Save i pričaslen sveštenik Hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, prezviter Branislav Kedžić za TV Hram.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Profesor Bogoslovije Svetog Save, prezviter Branislav Kedžić
Upravo zbog ovih događaja, u narodnom predanju se veruje da Sveti Ilija upravlja vremenskim prilikama, pa je dobio nadimak Gromovnik.
Prema tradiciji, Sveti Ilija je upregnut u ognjena kola sa konjima i jezdi nebom, udarajući gromovima i sevajući munjama. Ovaj mitološki motiv jasno ukazuje na prethrišćanske elemente u kulturi našeg naroda, budući da mnoge osobine koje se pripisuju Svetom Iliji potiču iz starih slovenskih verovanja u Peruna, boga groma i munje. Primetna je sinteza hrišćanstva i prethrišćanskih verovanja, što je često slučaj u narodnoj religiji i običajima.
U Rusiji se Sveti prorok Ilija često naziva imenima koja odražavaju njegovu ulogu u narodnim verovanjima i folkloru, poput Ilje Muromca, slavnog junaka ruske narodne epike, i Vetrogona, zbog verovanja da može kontrolisati vetrove.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog proroka Ilije
U Grčkoj, Sveti Ilija prorok je poznat pod različitim narodnim imenima koja odražavaju njegovu ulogu i značaj u grčkom pravoslavlju i narodnim verovanjima. Neka od najrasprostranjenijih narodnih imena za Svetog Iliju proroka u Grčkoj su: Profitis Ilias - Prorok Ilija, Ai Lias - skraćena i kolokvijalna verzija imena Profitis Ilias. Gruzijski narod ga najčešće naziva Ilia Gvazauri „Ilija Božiji“, dok Rumuni najčešće koriste naziv Sveti Ilija ili Sfantul Ilie Tesviteanul (Sveti Ilija Tesvitski), po mestu u kome je rođen.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveti Ilija se slavi sa velikim poštovanjem. Na dan Ilindana, u mnogim krajevima Srbije održavaju se sabori i narodni običaji koji uključuju lomljenje slavskog kolača, osvećenje vode i molitve za kišu i dobru žetvu. Prema verovanju, na Ilindan ne treba raditi teške fizičke poslove, jer se veruje da Sveti Ilija može da se razgnevi i izazove nevreme.
Sveti prorok Ilija je duboko urezan u svest srpskog naroda kao zaštitnik i čuvar, ne samo u duhovnom smislu, već i u praktičnom, životnom. Njegovo ime se izgovara sa poštovanjem, a njegov praznik se obeležava sa verom i nadom u njegovu moć i zaštitu.
Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 2. avgusta obeležavamo trojicu svetitelja istog imena – Ilija: gruzijskog, jerusalimskog i, na prvom mestu, starozavetnog čudotvorca čija dela pružaju inspiraciju i snagu, podsećajući nas na neprolaznu snagu Gospodnje ljubavi i zaštite.
Kroz stihove Nikolaja Velimirovića, osvetljena je životna priča starozavetnog proroka i novozavetnog sveca koga danas proslavljamo, čije su molitve otvarale i zatvarale nebesa, a njegova nepokolebljiva vera inspirisala narode kroz vekove.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
