U različitim krajevima pravoslavnog sveta, u narodu su se ukorenili različiti nazivi za ovog svetitelja, uglavnom zasnovani na mitološkim elementima i prethrišćanskim verovanjima koji su oblikovali njegovu sliku u predanju.
U narodnoj tradiciji i kulturi srpskog naroda, praznik Svetog proroka Ilije, koji se slavi 2. avgusta po novom kalendaru, ima posebno mesto. Ovaj praznik poznat je i pod imenom Ilindan, a naziv Ilija Gromovnik je takođe široko rasprostranjen. Šta je to što Svetog Iliju čini tako moćnim i zašto ga narod zove Gromovnikom?
Printscreen/YouTube
Freska koja prikazuje Svetog proroka Iliju
Sveti prorok Ilija bio je veliki prorok i čudotvorac iz Starog zaveta, čije se ime vezuje za brojna čuda i neobične događaje. Živeo je u 9. veku pre nove ere u Izraelu, u vreme vladavine bezbožnog kralja Ahava i njegove žene Jezavelje. Sveti Ilija je hrabro propovedao veru u jednog Boga, suprotstavljajući se idolopoklonstvu i bezbožništvu, i tako postao simbol vere i pravednosti.
- Jako bitni događaji iz njegovog života jesu oni vezani za neprestanu borbu sa izrailjskim carem Ahavom i caricom Jezaveljom, koji su skrenuli sa Jahveovog puta i priklonili se kultu mnogobožačkog boga Vala. Sveti Ilija je činio mnoga čuda da bi ih povratio na pravi put, put Jahveov. Tri i po godine zatvorio je nebo i nije pala kiša na zemlju. Zatim, molitvom Gospodu sveo je kišu, a potom i oganj koji je spalio žrtvu njegovu prinetu bogu Jahveu. Na taj način je pokazao i dokazao da je poštovanje izrailjskog boga jedino i pravo -kaže profesor Bogoslovije Svetog Save i pričaslen sveštenik Hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, prezviter Branislav Kedžić za TV Hram.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Profesor Bogoslovije Svetog Save, prezviter Branislav Kedžić
Upravo zbog ovih događaja, u narodnom predanju se veruje da Sveti Ilija upravlja vremenskim prilikama, pa je dobio nadimak Gromovnik.
Prema tradiciji, Sveti Ilija je upregnut u ognjena kola sa konjima i jezdi nebom, udarajući gromovima i sevajući munjama. Ovaj mitološki motiv jasno ukazuje na prethrišćanske elemente u kulturi našeg naroda, budući da mnoge osobine koje se pripisuju Svetom Iliji potiču iz starih slovenskih verovanja u Peruna, boga groma i munje. Primetna je sinteza hrišćanstva i prethrišćanskih verovanja, što je često slučaj u narodnoj religiji i običajima.
U Rusiji se Sveti prorok Ilija često naziva imenima koja odražavaju njegovu ulogu u narodnim verovanjima i folkloru, poput Ilje Muromca, slavnog junaka ruske narodne epike, i Vetrogona, zbog verovanja da može kontrolisati vetrove.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog proroka Ilije
U Grčkoj, Sveti Ilija prorok je poznat pod različitim narodnim imenima koja odražavaju njegovu ulogu i značaj u grčkom pravoslavlju i narodnim verovanjima. Neka od najrasprostranjenijih narodnih imena za Svetog Iliju proroka u Grčkoj su: Profitis Ilias - Prorok Ilija, Ai Lias - skraćena i kolokvijalna verzija imena Profitis Ilias. Gruzijski narod ga najčešće naziva Ilia Gvazauri „Ilija Božiji“, dok Rumuni najčešće koriste naziv Sveti Ilija ili Sfantul Ilie Tesviteanul (Sveti Ilija Tesvitski), po mestu u kome je rođen.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveti Ilija se slavi sa velikim poštovanjem. Na dan Ilindana, u mnogim krajevima Srbije održavaju se sabori i narodni običaji koji uključuju lomljenje slavskog kolača, osvećenje vode i molitve za kišu i dobru žetvu. Prema verovanju, na Ilindan ne treba raditi teške fizičke poslove, jer se veruje da Sveti Ilija može da se razgnevi i izazove nevreme.
Sveti prorok Ilija je duboko urezan u svest srpskog naroda kao zaštitnik i čuvar, ne samo u duhovnom smislu, već i u praktičnom, životnom. Njegovo ime se izgovara sa poštovanjem, a njegov praznik se obeležava sa verom i nadom u njegovu moć i zaštitu.
Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 2. avgusta obeležavamo trojicu svetitelja istog imena – Ilija: gruzijskog, jerusalimskog i, na prvom mestu, starozavetnog čudotvorca čija dela pružaju inspiraciju i snagu, podsećajući nas na neprolaznu snagu Gospodnje ljubavi i zaštite.
Kroz stihove Nikolaja Velimirovića, osvetljena je životna priča starozavetnog proroka i novozavetnog sveca koga danas proslavljamo, čije su molitve otvarale i zatvarale nebesa, a njegova nepokolebljiva vera inspirisala narode kroz vekove.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
