Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U svetu koji bezglavo juri, gde su svi zaokupljeni svojim brigama i obavezama, često zaboravljamo šta je zaista važno. Svako od nas nosi svoje terete, misleći da su oni najveći i najteži. Međutim, tek kada se u našoj porodici pojavi neko ko se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, sve te svakodnevne brige se rasprše kao prah na vetru. U tom trenutku postajemo svesni da je zdravlje najveća i jedina istinska briga, a posebno kada je reč o zdravlju dece.
Tada prestaju sve reči, tada više ne postoji ništa osim molitve i nade, jer je samo Božja milost ta koja može doneti izlaz iz tame neizvesnosti.
Takva je priča sestre Teofanije, koja je na poslušanju u Episkopskom dvoru u Nikšiću, kod vladike Metodija. Ona svedoči o čudu vere i snazi molitve u jednom od najtežih trenutaka u njenoj porodici. Njene reči odjekuju sa tihom snagom, jer dolaze iz srca koje je prošlo kroz bol, ali i kroz duhovno prosvetljenje.
- U mojoj porodici rodio se dečak sa zdravstvenim problemom zbog kojih je trebalo da mu se izvrši transplantacija jetre. Bio je u bolnici na aparatima 65 dana. Dete je bilo potpuno žuto. Rekli su nam da treba da ide u Rusiju kako bi se obavila transplantacija jetre. Tako smo i nameravali da uradimo," priseća se sa suzama u očima sestra Teofanija.
U tim trenucima, porodica je bila na ivici očaja, neizvesnost je pritiskala njihove duše. Međutim, pre nego što su krenuli na put za Rusiju, sestra Teofanija je sa porodicom donela važnu odluku – odlučili su da se obrate za pomoć Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, nadajući se čudu. Kada su stigli u svetinju u Tumanu, pali su na kolena, uzdižući molitve za spas deteta.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Sestra Teofanija je na poslušanju u Episkopskom dvoru u Nikšiću
- Kleknuli smo svi, zapalili sveće i molili se Svetim Zosimu i Jakovu da pomognu našem Kirilu - priseća se ona.
Molitva, duboka i iskrena, uzdizala se iznad njih, obavijajući sve prisutne nekom nevidljivom silom. Verovali su, uprkos svemu, u moć svetaca i Božju promisao.
Kada su se vratili kući, dečak je i dalje bio žut, ali tada je došlo nešto neočekivano.
- Kad smo ga sutradan podigli, ja sam ga uzela u naručju. Dete je kasnije dobilo apetit. Spremali smo se za Rusiju, a šta će biti – to će Bog reći.
Put u Rusiju je bio ispunjen nadom i zebnjom, ali ono što su tamo čuli, bilo je pravo čudo Božje.
- Doktori su rekli: "Ovde je nekada nešto postojalo, ali detetu nije potrebna transplantacija, dete je zdravo."
Sa suzama radosnicama, vratili su se kući, svesni da je molitva bila uslišena.
- Ja sam im rekla da su Sveti Zosim i Jakov učinili. To se i potvrdilo - zaključuje sestra Teofanija, čija priča je svedočanstvo o snazi vere koja ne poznaje granice, o molitvi koja nadilazi ljudsku nemoć i o milosti koja dolazi od Boga. U trenucima kada smo najranjiviji, vera nas podiže, a molitva otvara vrata čudima. Jer gde je vera, tamo je i Bog, i u Njemu nema nemogućeg.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Na samoj granici Srbije i Crne Gore, ovaj manastirski kompleks ne samo da odoleva vekovima, već i prkosi nevoljama i nedaćama koje su ga zadesile. Udaljenost i težak prilaz ne sprečavaju ljude svih veroispovesti da dolaze po isceljenje i duhovnu utehu.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
