Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U svetu koji bezglavo juri, gde su svi zaokupljeni svojim brigama i obavezama, često zaboravljamo šta je zaista važno. Svako od nas nosi svoje terete, misleći da su oni najveći i najteži. Međutim, tek kada se u našoj porodici pojavi neko ko se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, sve te svakodnevne brige se rasprše kao prah na vetru. U tom trenutku postajemo svesni da je zdravlje najveća i jedina istinska briga, a posebno kada je reč o zdravlju dece.
Tada prestaju sve reči, tada više ne postoji ništa osim molitve i nade, jer je samo Božja milost ta koja može doneti izlaz iz tame neizvesnosti.
Takva je priča sestre Teofanije, koja je na poslušanju u Episkopskom dvoru u Nikšiću, kod vladike Metodija. Ona svedoči o čudu vere i snazi molitve u jednom od najtežih trenutaka u njenoj porodici. Njene reči odjekuju sa tihom snagom, jer dolaze iz srca koje je prošlo kroz bol, ali i kroz duhovno prosvetljenje.
- U mojoj porodici rodio se dečak sa zdravstvenim problemom zbog kojih je trebalo da mu se izvrši transplantacija jetre. Bio je u bolnici na aparatima 65 dana. Dete je bilo potpuno žuto. Rekli su nam da treba da ide u Rusiju kako bi se obavila transplantacija jetre. Tako smo i nameravali da uradimo," priseća se sa suzama u očima sestra Teofanija.
U tim trenucima, porodica je bila na ivici očaja, neizvesnost je pritiskala njihove duše. Međutim, pre nego što su krenuli na put za Rusiju, sestra Teofanija je sa porodicom donela važnu odluku – odlučili su da se obrate za pomoć Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, nadajući se čudu. Kada su stigli u svetinju u Tumanu, pali su na kolena, uzdižući molitve za spas deteta.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Sestra Teofanija je na poslušanju u Episkopskom dvoru u Nikšiću
- Kleknuli smo svi, zapalili sveće i molili se Svetim Zosimu i Jakovu da pomognu našem Kirilu - priseća se ona.
Molitva, duboka i iskrena, uzdizala se iznad njih, obavijajući sve prisutne nekom nevidljivom silom. Verovali su, uprkos svemu, u moć svetaca i Božju promisao.
Kada su se vratili kući, dečak je i dalje bio žut, ali tada je došlo nešto neočekivano.
- Kad smo ga sutradan podigli, ja sam ga uzela u naručju. Dete je kasnije dobilo apetit. Spremali smo se za Rusiju, a šta će biti – to će Bog reći.
Put u Rusiju je bio ispunjen nadom i zebnjom, ali ono što su tamo čuli, bilo je pravo čudo Božje.
- Doktori su rekli: "Ovde je nekada nešto postojalo, ali detetu nije potrebna transplantacija, dete je zdravo."
Sa suzama radosnicama, vratili su se kući, svesni da je molitva bila uslišena.
- Ja sam im rekla da su Sveti Zosim i Jakov učinili. To se i potvrdilo - zaključuje sestra Teofanija, čija priča je svedočanstvo o snazi vere koja ne poznaje granice, o molitvi koja nadilazi ljudsku nemoć i o milosti koja dolazi od Boga. U trenucima kada smo najranjiviji, vera nas podiže, a molitva otvara vrata čudima. Jer gde je vera, tamo je i Bog, i u Njemu nema nemogućeg.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Na samoj granici Srbije i Crne Gore, ovaj manastirski kompleks ne samo da odoleva vekovima, već i prkosi nevoljama i nedaćama koje su ga zadesile. Udaljenost i težak prilaz ne sprečavaju ljude svih veroispovesti da dolaze po isceljenje i duhovnu utehu.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
