Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U svetu koji bezglavo juri, gde su svi zaokupljeni svojim brigama i obavezama, često zaboravljamo šta je zaista važno. Svako od nas nosi svoje terete, misleći da su oni najveći i najteži. Međutim, tek kada se u našoj porodici pojavi neko ko se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, sve te svakodnevne brige se rasprše kao prah na vetru. U tom trenutku postajemo svesni da je zdravlje najveća i jedina istinska briga, a posebno kada je reč o zdravlju dece.
Tada prestaju sve reči, tada više ne postoji ništa osim molitve i nade, jer je samo Božja milost ta koja može doneti izlaz iz tame neizvesnosti.
Takva je priča sestre Teofanije, koja je na poslušanju u Episkopskom dvoru u Nikšiću, kod vladike Metodija. Ona svedoči o čudu vere i snazi molitve u jednom od najtežih trenutaka u njenoj porodici. Njene reči odjekuju sa tihom snagom, jer dolaze iz srca koje je prošlo kroz bol, ali i kroz duhovno prosvetljenje.
- U mojoj porodici rodio se dečak sa zdravstvenim problemom zbog kojih je trebalo da mu se izvrši transplantacija jetre. Bio je u bolnici na aparatima 65 dana. Dete je bilo potpuno žuto. Rekli su nam da treba da ide u Rusiju kako bi se obavila transplantacija jetre. Tako smo i nameravali da uradimo," priseća se sa suzama u očima sestra Teofanija.
U tim trenucima, porodica je bila na ivici očaja, neizvesnost je pritiskala njihove duše. Međutim, pre nego što su krenuli na put za Rusiju, sestra Teofanija je sa porodicom donela važnu odluku – odlučili su da se obrate za pomoć Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, nadajući se čudu. Kada su stigli u svetinju u Tumanu, pali su na kolena, uzdižući molitve za spas deteta.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Sestra Teofanija je na poslušanju u Episkopskom dvoru u Nikšiću
- Kleknuli smo svi, zapalili sveće i molili se Svetim Zosimu i Jakovu da pomognu našem Kirilu - priseća se ona.
Molitva, duboka i iskrena, uzdizala se iznad njih, obavijajući sve prisutne nekom nevidljivom silom. Verovali su, uprkos svemu, u moć svetaca i Božju promisao.
Kada su se vratili kući, dečak je i dalje bio žut, ali tada je došlo nešto neočekivano.
- Kad smo ga sutradan podigli, ja sam ga uzela u naručju. Dete je kasnije dobilo apetit. Spremali smo se za Rusiju, a šta će biti – to će Bog reći.
Put u Rusiju je bio ispunjen nadom i zebnjom, ali ono što su tamo čuli, bilo je pravo čudo Božje.
- Doktori su rekli: "Ovde je nekada nešto postojalo, ali detetu nije potrebna transplantacija, dete je zdravo."
Sa suzama radosnicama, vratili su se kući, svesni da je molitva bila uslišena.
- Ja sam im rekla da su Sveti Zosim i Jakov učinili. To se i potvrdilo - zaključuje sestra Teofanija, čija priča je svedočanstvo o snazi vere koja ne poznaje granice, o molitvi koja nadilazi ljudsku nemoć i o milosti koja dolazi od Boga. U trenucima kada smo najranjiviji, vera nas podiže, a molitva otvara vrata čudima. Jer gde je vera, tamo je i Bog, i u Njemu nema nemogućeg.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Na samoj granici Srbije i Crne Gore, ovaj manastirski kompleks ne samo da odoleva vekovima, već i prkosi nevoljama i nedaćama koje su ga zadesile. Udaljenost i težak prilaz ne sprečavaju ljude svih veroispovesti da dolaze po isceljenje i duhovnu utehu.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Medicinski stručnjaci nisu davali nadu, ali vera i molitve Svetom Zosimu donele su isceljenje. Jasna, kojoj su prognozirali najgore, danas stoji kao živi dokaz da su čuda moguća!
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Otkrijte tajnu jednostavnog, ali bogatog jela koje spaja krompir, jaja i pavlaku, i zavirite u manastirsku kuhinju gde je svaka priprema jela bila čin posvećenosti i molitve.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
U pravoslavnom učenju ništa što nam se dešava nije slučajno, već deo delovanja duhovnih zakona koji vraćaju svako dobro i svako zlo, čak i kroz generacije.
