Monahinje manastira Reškovica tokom gostovanja u jednoj emisiji opisale su svoj način pomaganja ljudima koji ne mogu da oproste.
Teret ogorčenosti je jedan od onih koji nam svakodnevnicu može pretvoriti u stres, a posledice koje po dušu takvo stanje ima su potpuno pogubne.
Kažu da je oprost neuhvatljiv pojam, iako je predmet mnogih tumačenja i mudrih izreka. Refleksno se vezuje za hrišćanstvo, čija je zaista okosnica, ali na oprost pozivaju i druge religije. U vreme verskih praznika, o njemu se više priča i sluša, često bez prodiranja u samu srž fenomena.
Monahinje manastira Reškovica tokom gostovanja u jednoj emisiji opisale su svoj način pomaganja ljudima koji ne mogu da oproste.
Monahinje su tom prilikom ispričale kako i na koj način savetuju ljude koji su robovi ogorčenosti da iz tog predvorja pakla izađu. One su dale praktičan primer, pomenuvši molitvu koju nam je dao Isus Hrist "Oče naš".
- Dođu nam tako ljudi raznih profila, zanimanja, starosne dobi i često imaju jedan problem: "Ja tom i tom ne mogu da oprostim". I ja ih savetujem da rade ono što je radio Živojin Mišić. On je, naime, svakog dana 700 puta izgovarao Oče naš. Ali pošto niko od nas nije Živojin Mišić, ja im kažem da molitvu izgovore 30 puta tu u crkvi. "Kaži to tako da te čuje Bog".
Foto: K1 / screenshot
Nakon tog saveta monahinje se povlače iz crkve ostavljajući za sobom čoveka da se kroz molitvu očisti od teških emocija, a jačina molitve se ogleda u naletu emocija koje obuzmu vernika.
– I zamislite vi sada tog čoveka koji je ostao sam u crkvi i govori Oče naš naglas... Mi ga ostavimo, povučemo se, a on sam govori molitvu dok reči odjekuju... Čovek već oko 20 puta počinje da plače, ta neka gorčina izlazi iz njega... I praksa je pokazala da tamo negde do 50 puta izgovorenih molitvi svaki čovek oprosti...
Zaključuje da kada čovek oprosti svetinju napušta rasterećen i pun blage energije.
– I u tom momentu kad čovek oprosti, on ostavlja iza sebe tugu, muku, suze i izlazi iz crkve lagan i rasterećen – zaključile su monahinje.
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
Iguman Georgije govori o svakodnevnim situacijama, upoređujući svađu sa neprirodnim stanjem koje ostavlja gorak ukus i stres, dok razgovor s prijateljima izaziva plemenita osećanja i prolazi u prijatnoj atmosferi. On naglašava da je prirodno dobro, dok je zlo suprotno prirodi čoveka, što pojašnjava kroz razliku osećanja.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
