Monahinje manastira Reškovica tokom gostovanja u jednoj emisiji opisale su svoj način pomaganja ljudima koji ne mogu da oproste.
Teret ogorčenosti je jedan od onih koji nam svakodnevnicu može pretvoriti u stres, a posledice koje po dušu takvo stanje ima su potpuno pogubne.
Kažu da je oprost neuhvatljiv pojam, iako je predmet mnogih tumačenja i mudrih izreka. Refleksno se vezuje za hrišćanstvo, čija je zaista okosnica, ali na oprost pozivaju i druge religije. U vreme verskih praznika, o njemu se više priča i sluša, često bez prodiranja u samu srž fenomena.
Monahinje manastira Reškovica tokom gostovanja u jednoj emisiji opisale su svoj način pomaganja ljudima koji ne mogu da oproste.
Monahinje su tom prilikom ispričale kako i na koj način savetuju ljude koji su robovi ogorčenosti da iz tog predvorja pakla izađu. One su dale praktičan primer, pomenuvši molitvu koju nam je dao Isus Hrist "Oče naš".
- Dođu nam tako ljudi raznih profila, zanimanja, starosne dobi i često imaju jedan problem: "Ja tom i tom ne mogu da oprostim". I ja ih savetujem da rade ono što je radio Živojin Mišić. On je, naime, svakog dana 700 puta izgovarao Oče naš. Ali pošto niko od nas nije Živojin Mišić, ja im kažem da molitvu izgovore 30 puta tu u crkvi. "Kaži to tako da te čuje Bog".
Foto: K1 / screenshot
Nakon tog saveta monahinje se povlače iz crkve ostavljajući za sobom čoveka da se kroz molitvu očisti od teških emocija, a jačina molitve se ogleda u naletu emocija koje obuzmu vernika.
– I zamislite vi sada tog čoveka koji je ostao sam u crkvi i govori Oče naš naglas... Mi ga ostavimo, povučemo se, a on sam govori molitvu dok reči odjekuju... Čovek već oko 20 puta počinje da plače, ta neka gorčina izlazi iz njega... I praksa je pokazala da tamo negde do 50 puta izgovorenih molitvi svaki čovek oprosti...
Zaključuje da kada čovek oprosti svetinju napušta rasterećen i pun blage energije.
– I u tom momentu kad čovek oprosti, on ostavlja iza sebe tugu, muku, suze i izlazi iz crkve lagan i rasterećen – zaključile su monahinje.
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
Iguman Georgije govori o svakodnevnim situacijama, upoređujući svađu sa neprirodnim stanjem koje ostavlja gorak ukus i stres, dok razgovor s prijateljima izaziva plemenita osećanja i prolazi u prijatnoj atmosferi. On naglašava da je prirodno dobro, dok je zlo suprotno prirodi čoveka, što pojašnjava kroz razliku osećanja.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
