Iguman manastira Ribnica kaže da je neprimereno živeti u hotelskom apartmanu koji ima šest kupatila i čiji mesečni najam je 35.000 evra, slikati se i javno eksponirati, dok narod koji strada i pati.
Otac Arsenije, Iguman manastira Ribnica, poznat je kao neprikosnoveni čuvar hrišćanskih vrednosti, ali i kao čovek koji se ne libi i otvoreno da govori o javnim ličnostima ako, prema njegovom mišljenu, svojim postupcima ugrožavaju ono što crkva promoviše.
Jednom prilikim se osvrnuo i na stil života naše bivše teniserke Ane Ivanović i njenog supruga, proslavljenog nemačkog fudbalera, Bastijana Švajnštajgera, za koji je rekao da je "čist snobizam".
- Nailazim na primer naše bivše teniserke Ane Ivanović, jer kažu da se ne bavi više time, i njenog muža Bastijana Švajnštajgera. Oboje su zaradili dovoljno novca. Dakle, tamo piše "Ana i Švajni su se skućili u Čikagu" , žive u penthausu, u potkrovlju jednog od najsavremenijih nebodera, koji pripada lancu hotela "Valdorf Astorija". Bio sam tamo, to je nešto najluksuznije - rekao je monah Arsenije, ali se tu nije zaustavio:
- Ovo su drevni, tradicionalni, beskrajno bogati hoteli. Dakle, žive u stanu koji nisu kupili, jer to je hotel, već plaćaju iznajmljivanje 30.000 evra mesečno. Plus 5.000 na rum servis, bazene, saune, toplu vodu. Znači 35.000 evra plaćaju svakog meseca, ali to nije njihov stan i neće nikad ni biti, ali to ih ne zanima. Skućili su se.
Tu vidimo vrhovni snobizam i potpunu hladnoću i bezosećajnost za narod koji strada i pati na planeti. Dobro, neću ja sad da idem u neke krajnosti, jer to je smešno. U neku utopiju, pa da ja sad očekujem da će oni svakog meseca da daju ne znam koju sumu. Ali, sama ta činjenica da oni to javno pokazuju, da se ona slika u stanu gde ima šest kupatila... - rekao je iguman Arsenije.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Sveti Teofan naglašava da nije svaki čin pred očima drugih licemeran. Često, dobra dela moramo činiti javno, jer takve situacije zahtevaju da pomognemo, delujemo ili učinimo nešto za druge. Međutim, licemerje nastaje kada naš cilj postane želja da izgledamo dobro u očima drugih, a ne da zapravo činimo dobro. Licemerno ponašanje se javlja kada osoba svesno želi da prikaže svoju pobožnost ili dobrotu, ali bez iskrene želje da to učini iz ljubavi prema Bogu i bližnjemu.
Njemu se sekli deo po deo tela i tako je izdahnuo.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Svi su posečeni mačem.
Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mogu li nam saznanja iz oblasti neuronauka pomoći u trci sa veštačkom inteligencijom - trci koju ne smemo izgubiti?
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
