Iguman manastira Ribnica kaže da je neprimereno živeti u hotelskom apartmanu koji ima šest kupatila i čiji mesečni najam je 35.000 evra, slikati se i javno eksponirati, dok narod koji strada i pati.
Otac Arsenije, Iguman manastira Ribnica, poznat je kao neprikosnoveni čuvar hrišćanskih vrednosti, ali i kao čovek koji se ne libi i otvoreno da govori o javnim ličnostima ako, prema njegovom mišljenu, svojim postupcima ugrožavaju ono što crkva promoviše.
Jednom prilikim se osvrnuo i na stil života naše bivše teniserke Ane Ivanović i njenog supruga, proslavljenog nemačkog fudbalera, Bastijana Švajnštajgera, za koji je rekao da je "čist snobizam".
- Nailazim na primer naše bivše teniserke Ane Ivanović, jer kažu da se ne bavi više time, i njenog muža Bastijana Švajnštajgera. Oboje su zaradili dovoljno novca. Dakle, tamo piše "Ana i Švajni su se skućili u Čikagu" , žive u penthausu, u potkrovlju jednog od najsavremenijih nebodera, koji pripada lancu hotela "Valdorf Astorija". Bio sam tamo, to je nešto najluksuznije - rekao je monah Arsenije, ali se tu nije zaustavio:
- Ovo su drevni, tradicionalni, beskrajno bogati hoteli. Dakle, žive u stanu koji nisu kupili, jer to je hotel, već plaćaju iznajmljivanje 30.000 evra mesečno. Plus 5.000 na rum servis, bazene, saune, toplu vodu. Znači 35.000 evra plaćaju svakog meseca, ali to nije njihov stan i neće nikad ni biti, ali to ih ne zanima. Skućili su se.
Tu vidimo vrhovni snobizam i potpunu hladnoću i bezosećajnost za narod koji strada i pati na planeti. Dobro, neću ja sad da idem u neke krajnosti, jer to je smešno. U neku utopiju, pa da ja sad očekujem da će oni svakog meseca da daju ne znam koju sumu. Ali, sama ta činjenica da oni to javno pokazuju, da se ona slika u stanu gde ima šest kupatila... - rekao je iguman Arsenije.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Sveti Teofan naglašava da nije svaki čin pred očima drugih licemeran. Često, dobra dela moramo činiti javno, jer takve situacije zahtevaju da pomognemo, delujemo ili učinimo nešto za druge. Međutim, licemerje nastaje kada naš cilj postane želja da izgledamo dobro u očima drugih, a ne da zapravo činimo dobro. Licemerno ponašanje se javlja kada osoba svesno želi da prikaže svoju pobožnost ili dobrotu, ali bez iskrene želje da to učini iz ljubavi prema Bogu i bližnjemu.
Njemu se sekli deo po deo tela i tako je izdahnuo.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Sveštenik je onaj koji stoji na svetom mestu, posrednik je između Boga i ljudi, blagosilja narod, poučava istini i moli se za svakog čoveka.
Protojerej Nikola Pejović je izrazio zahvalnost građanima koji su pribrano reagovali u trenutku incidenta i, kako je rekao, sprečili da dođe do veće tragedije.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Sveštenik je onaj koji stoji na svetom mestu, posrednik je između Boga i ljudi, blagosilja narod, poučava istini i moli se za svakog čoveka.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Slavni holivudski glumac i reditelj je boravio na Svetoj gori od 27. do 29. juna.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
