Kako kaže trgovac se svake večeri obraćao svom svecu zaštitniku, a na kraju se požalio tražeći pomoć.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković neretko na svom Instagram profilu deli duhovne poruke, na taj način pokušavajući da se približi i mlađoj generaciji, koja najveći deo vremena provodi na toj društvenoj mreži.
On je ovog puta podelio zanimljivu priču o trgovcu, kome nije išla prodaja i njegovom okretanju ka veri kako bi istu pospešio.
- Želim da ispričam jedan istinit događaj vezan i za Svetog Jovana Krstitelja i za Svetog Nikolu. Naime, u Grčkoj jedan čovek je držao zlataru, međutim trgovina mu jako loše išla pa odluči da se moli svom zaštitniku Svetom Jovanu - počinje sveštenik.
Kako kaže trgovac se svake večeri obraćao svom svecu zaštitniku, a na kraju se požalio tražeći pomoć.
- Čitao mu je akatist svako veče, tako mesec, dva prođe i ništa i dalje u dugovima i lošem poslovanju. I on očajan stade pred ikonu i reče: "Eto Jovane i ti mi leđa okrete i ti mi ne pomažeš...". Međutim, te noći sanja on Svetog Jovana i reče mu svetitelj: "Čujem ja tebe čoveče, ali ja nikad novce nisam držao u rukama, moli se Svetom Nikoli za napredak u poslu..." - pripoveda protojerej Ivan Cvetković.
Kako dalje objašnjava, trgovac odluči da posluša svetiteljev savet i počne da se obraća Svetom Nikoli za pomoć u poslovanju.
- I čovek posluša Svetog Jovana i akatist počne čitati Svetom Nikoli i nedugo potom počne mu posao dobro ići. Nakon određenog vremena, posao preuzme njegov sin i dobro nastavi sa poslovanjem, a taj čovek odluči da se zamonaši i ode na Svetu Goru. Nakon određenog vremena opet sanja čovek Jovana Krstitelja koji mu reče: "Eto zato sam se ja Gospodu molio za tebe, da se zamonašiš" - završava svoju priču starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac.
Iako je ova rečenica poznata svima, Nebojša Lazić otkriva koji je tačan procenat ljudi koji proslavljaju Nikoljdan, ovog 19. decembra.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
Otac Sava je govorio da mu se Svetitelj javio po danu, na javi, i da mu je lično dao naforu dok su razgovarali.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Juda je prišao Hristu i pozdravio ga poljupcem, govoreći: "Zdravo, učitelju."
Bogosluženja danas protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Bogosluženja danas protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
