Istražujući porodičnu lozu, Lazar, koji sada živi na relaciji Krf-Beograd, saznao je da potiče od Mrnjavčevića. Taj put traženja sebe, bio je poprilično težak za njega, bio je prava borba u kojoj je nekad želeo i da se preda, ali na kraju se, ipak našao. Kaže da je krštenjem osetio istinsku sreću i osećaj pripadanja.
Lazar Pajazitović, rođen kao Samir Pajazitović u Beogradu, potiče iz muslimanske porodice. Iako je od malena vaspitavan u duhu islama, nikada nije uspevao, kako kaže, da se poistoveti sa tim vrednostima.
Vremenom, istražujući svoje poreklo, otkrio je da se bolje oseća u crkvi nego u džamiji, što ga je, uz veliku istinu koju je na tom putu spoznao, navelo na promeni veru i pređe u pravoslavlje.
Istražujući porodičnu lozu, Lazar, koji sada živi na relaciji Krf - Beograd, saznao je da potiče od Mrnjavčevića. Taj put traženja sebe, bio je poprilično težak za njega, bio je prava borba u kojoj je nekad želeo i da se preda, ali na kraju se, ipak našao. Kaže da je krštenjem osetio istinsku sreću i osećaj pripadanja.
- Od rođenja sam bio musliman. Međutim, vremenom sam shvatio da me više privlači crkva i manastir nego džamija, jer u džamije nisam ni ulazio. To je sve trajalo do pre nekih 15-ak godina, dok nisam sa prijateljima otišao u jedan manastir. Tu smo svi dali imena za čitanje za zdravlje tokom liturgije. Ja sam naravno rekao da sam Samir. Tada je mati manastira pročitala moje ime i pitala ko je to. Ja sam se javio, a ona mi je rekla da nisam pravoslavne vere, ali da nije problem, jer je sigurna da ću kroz koju godinu promeniti veru - priseća se on.
Paralelno sa tim počeo je traganje za svojim korenima. Tokom godina, potraga za svojim korenima postala je sve snažnija, ali istovremeno i zastrašujuća, jer nije znao šta bi mogao saznati. Nakon mnogo pokušaja i neuspeha, sreća mu se osmehnula kada je u novinama pročitao da je poznati političar Ejup Ganić, dedin brat, poreklom iz loze Mrnjavčević, što mu je dalo novi podstrek da nastavi svoju potragu.
- Tada sam dobio novi podstrek da nastavim sa već davno započetim traganjem - objasnio je Lazar za Jutjub kanal "Otac Predrag Popović" i dodao da ga je jedan san dodatno podstakao da promenio veru.
Otišao je tada u crkvu Vavedenje Presvete Bogorodice u Vrbasu, gde je sve sipričao svešteniku koji je kako kaže, prvo bio začuđen. Sveštenik mu je dao knjige koje treba da pročita i dao mu je, kaže, nedelju dana da razmisli, kako ne bi doneo ishitrenu odluku. U ovoj crkvi je kasnije i promenio veru.
- Pre deset godina sam vratio svoju veru i ispravio nepravdu koja se desila mojoj porodici, veru koja je uzeta poturčavanjem ostatka Mrnjavčevića - kaže Lazar.
Za njim je pošao i njegov rođeni brat Amir, koji je uzeo ime Đorđe. Lazar sada, sa svojom porodicom, nastavlja da živi prema pravoslavnim vrednostima, verujući da je to korak prema ispravci nepravde prema njegovoj porodici i tradiciji.
Zadovoljan svojim putem, Lazar poručuje da ljudi treba da žive svoj život u skladu sa vlastitim uverenjima, verujući da je sve što se dešava deo Božje volje.
Život ovog vojskovođe popočinje da se menja sa ratom između Rusa i Turaka za Krim sredinom 19. veka. Sveti Teofan upozorava da "sve teče ka svome kraju" i ističe da živimo u svetu u kojem ništa nije stalno. Čovek, u svom trudu za sticanje materijalnih dobara i postizanje spoljašnje sigurnosti, često postaje zaslepljen i zaboravlja da je pravi cilj duhovni rast i spasenje, a ne spoljašnji uspeh. On poziva verne da se uzdaju u Boga i ne slede privremene vrednosti. Sveti Teofan nam poručuje da molimo Gospoda da nam otvori oči, da vidimo istinu o svetu i o sebi, kako bismo razumeli prolaznost svega i okrenuli se onome što je večito i nepromenljivo. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu. Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
youtube/printscreen/Oтац Предраг Поповић
Praznici i sveci
13:28 | 28.12.2024
KAKO JE TURSKI PAŠA POSTAO PRAVOSLAVNI SVETAC: Potresna priča o čoveku koga je Bog proslavio kao monaha Nikolu
Duhovna riznica
08:00 | 08.01.2025
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Pomolimo se da nam Gospod otvori umne oči te da uvidimo sve onako kako jeste, a ne kako se nama čini"
Praznici i sveci
06:00 | 08.01.2025
DRUGOG DANA BOŽIĆA SLAVIMO BOGOMAJKU: Danas je Sabor presvete Bogorodice!
Praznici i sveci
15:59 | 08.01.2025
ŠTA BI TREBALO URADITI SA NOVČIĆEM IZ ČESNICE: Otac Sava otkriva da ga ne bi trebalo zadržavati kod sebe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Na veličanstvenom sabranju osveštane ikone Sabornog hrama Spasenja naroda u Bukureštu, koji po veličini i lepoti nadmašuje sve dosadašnje pravoslavne svetinje i postaje novo duhovno središte Evrope.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
Na veličanstvenom sabranju osveštane ikone Sabornog hrama Spasenja naroda u Bukureštu, koji po veličini i lepoti nadmašuje sve dosadašnje pravoslavne svetinje i postaje novo duhovno središte Evrope.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
U besedi za 20. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek svojim padom sabira protiv sebe sile tame, ali kroz iskreno pokajanje otkriva put ka slobodi, radosti i neizrecivoj svetlosti Božjeg oproštaja.
