Episkop novobrdski objašnjava kak oje greh napravio put koji mi treba da pređemo trudom, da bismo se vratili u zagrljaj našem nebeskom Ocu, a i našem bratu i sestri.
U pravoslavnoj teologiji, greh se definiše kao svaka misao, reč ili delo koje je u suprotnosti sa Božjom voljom i ljubavlju.
On predstavlja poremećaj odnosa između čoveka i Boga, kao i međuljudskih odnosa.
Sama reč „greh“ znači promašaj cilja.
Odgovor na to pitanje zavisi od toga kako mi pristupamo Bogu: da li kao robovi, sluge ili deca. Blaženi Teofilakt je govorio da: "Postoje tri tipa ljudi koji se spasavaju. Prvi liče na robove koji čine dobro jer se boje suda. Drugi liče na plaćene najamnike, koji žudno služe Bogu radi nagrade. Koji pripadaju trećoj vrsti ljudi, to jest, oni koji su kao sinovi, oni drže zapovesti Božje iz ljubavi prema Njemu."
Mi pristupamo Bogu kao robovi onda kada je naša glavna motivacija da izbegnemo pakao. Mi se približavamo Bogu kao sluge onda kada je naš glavni cilj ulazak u raj. I najzad, mi pristupamo Bogu kao njegova deca kada je naša glavna motivacija ljubav.
Da se iz ljubavi prema Bogu klonimo greha i prihvatimo vrlinski način života. A vrlina je kretanje čovekovo ka Bogu, čovekova veza i zajednica sa Bogom. Vrlina je služenje drugom.
Episkop Ilarion je o grehu ispričao zanimljivo zapažanje:
- Greh je odvajanje. Sve ono što ruši zajednicu je greh. Sve ono što te odvaja od Boga i što te odvaja od drugog čoveka je greh. Mislim da je to najkraće rečeno - sve ono što stvara prostor među nama je greh.
Ističe da je smanjenje razdaljine moguće, ali jedino uz Božiju pomoć.
- Greh je napravio put koji mi treba da pređemo trudom, da bismo se vratili u zagrljaj našem nebeskom Ocu, a i našem bratu i sestri. Treba da makar uvidimo, da budemo spremni da uvidimo svoju grešnost - ono što nas odvaja od drugog čoveka i da uz pomoć Božiju tu razdaljinu smanjujemo.
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Božja ruka je uvek pružena, spremna da nas podigne, uteši i vodi, ali da bismo tu pomoć istinski osetili, potrebno je da mu se obratimo iskreno i sa verom.
Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.
Otac Viso je popravljao krov crkve kada se on urušio, a on propao unutar crkvenog objekta.
Sve što dolazi iz Božje ruke dolazi iz ljubavi.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Vladika Nikolaj Velimirović otkriva gde čovek može da pobegne od potopa tuge i strasti koje prete da ga progutaju i zašto jedino Božja ruka postaje pravi visoki zaklon.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
Ovaj svetitelj jei rođen od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde je izučio sve svetsko znanje toga vremena, a posvetio se naročito medicini.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Srce pravoslavnog odnosa prema grehu jeste pokajanje.
Razmatrajući stih iz Knjige proroka Isaije, Sveti Teofan Zatvornik podseća da prava snaga posta ne leži samo u uzdržanju, već u praštanju, milosrđu i istinskoj pravdi prema bližnjem.
Vladika Nikolaj Velimirović otkriva gde čovek može da pobegne od potopa tuge i strasti koje prete da ga progutaju i zašto jedino Božja ruka postaje pravi visoki zaklon.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Ljudi se u današnje vreme ne žale toliko na sam posao, koliko na atmosferu na poslu, koju neretko opisuju kao neprijatnu i toksičnu.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
Svršeni bogoslov, pre rukopoloženja odlučuje da li će da se ženi ili ne.
Ovaj tekst donosi pregled svih deset zala, njihovo značenje i biblijsku poruku oslobođenja.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
Svršeni bogoslov, pre rukopoloženja odlučuje da li će da se ženi ili ne.
