Iguman Мanastira Tumane Dimitrije Plećević ispričao је manje poznat detalj u vezi s ikonom, prepričavajući jedan neizvestan trenutak u istoriji manastira koji zovu "Ostrog na Dunavu".
Čudotvorna ikona Majke Božije Kurskaja potiče iz jednog manastira iz okoline grada Kurska u Rusiji. Predanje koje je od ruskih monaha do danas ostalo prisutno među žiteljima manastira i narodom govori da je prilikom nemira tokom oktobarske revolucije jedan manastir u okolini Kurska do temelja spaljen.
Monasi koji su pošli ka Srbiji u njegovim ruševinama su pronašli netaknutu ikonu Majke Božije. Poneli su je sa sobom i kao veliku svetinju doneli su je u Miljkov manastir, gde je boravila sve do 1936.
Od posebnog je značaja spomenuti slučaj, kada je šezdesetih godina 20. veka ona ukradena, u nameri da kao relikvija i starina bude prodata na zapadu. Vagon u koji je bila smeštena se iz nepoznatih razloga zapalio i u njemu je sve izgorelo, pa čak i jedan od dvojice ljudi, koji su ikonu ukrali. Zaprepašćen događajem, drugi saučesnik vratio je neoštećenu ikonu u manastir.
Kasnije je i sam zavšio život pod misterioznim okolnostima. Drugi zabeleđen slučaj, dogodio se pred početak i u toku rata u Bosni i Hrvatskoj. Tada je više puta od strane sveštenika, monahinja i vernoga naroda bilo primećeno, da je Majka Božija pomerala ruku na ikoni i spuštala je ispod srebrnog okova, a potom nakon izvesnog vremena vraćala na svoje mesto.
Sveta ikona čuvana je u kapeli Manastira Tumana sve do 2010, kada je, po blagoslovu episkopa braničevskog Ignatija, preneta u manastirsku crkvu i smeštena u tron. Pred njon gori neugasivo kandilo i narod joj sa velikim usrđem pritiče, moleći blagoslov Bogomajke.
Iguman Manastira Tumane - Dimitrije Plećević je ispričao manje poznat detalj u vezi ove ikone, prepričavajući jedan neizvestan trenutak u istoriji manastira koji zovu "Ostrog na Dunavu":
- Kada smo se doselili u Tumane, zatekla nas je neprijatna vest da su sestre ponele sa sobom Čudotvornu ikonu Bogorodice. Sa blagoslovom vladike! Bili smo u šoku. Ali najstrašnije od svega bio je jasan osećaj
- Odlučno smo nastupili. Ili se ona vraća na svoje mesto ili mi idemo! Nakon teških pregovora vraćena je posle 24 časa. Tmina koja se nadvila je nestala. Blagodat se vratila sa ikonom. Neka i ovo svedočenje bude prilog njenoj čudesnoj povesti!
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
Počajevska ikona Presvete Bogorodice, koja se nalazi u zapadnoj Ukrajini, stekla je status čudotvorne nakon brojnih isceljenja i spasenja, koja se vezuju za nju.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava.
Za oca Zosima, monaha u Manastiru Tumane, ova ikona je najveća svetinja.
Ime je dobila u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Mitropolit Isaija sa grupom poklonika sa Kipra ovih dana se nalazi na pokloničkom putovanju po srpskim svetinjama.
Dopisnik RIA Novosti zabeležio je video snimkom šta se dešava sa ikonom.
Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine:
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Ajeti sure Az-Zumar otkrivaju kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
