Lucifer, anđeo svetlosti, pao je upravo zbog gordosti, želeći da bude kao Bog.
U hrišćanstvu, gordost se smatra najopasnijom i najpodmuklijom duhovnom bolešću i jednim od sedam smrtnih grehova. Ona nije samo osobina lošeg karaktera, već stanje duše koje čoveka odvaja od Boga.
Prema Svetim ocima, svi ostali gresi imaju svoj koren u gordosti - bilo da je to ljubav prema slavi, odbacivanje pokajanja, ili samoopravdanje. Lucifer, anđeo svetlosti, pao je upravo zbog gordosti, želeći da bude kao Bog. Tako i čovek, kada se uzoholi, duhovno slepi i ne vidi sopstvene slabosti, odbacuje savete, ne trpi ukor, i gubi osećaj za milost i blagodat Božiju.
Pravoslavlje nas uči da je smirenje jedini lek protiv gordosti. Smiren čovek ne traži priznanje, ne ističe sebe, već sve dobro pripisuje Bogu, a slabosti sebi. Takav čovek ne uzvraća uvredu uvredom, niti gubi mir zbog osude drugih, jer zna da je grešan i da sve dolazi radi njegovog spasenja.
Bog se, kako kaže Pismo, "gordima protivi, a smirenima daje blagodat". Zato gord čovek, čak i ako spolja izgleda moćno, u sebi ostaje prazan, nesrećan i duhovno bolestan. No, Bog ne ostavlja ni gordoga, već mu po svom promislu dopušta unutrašnja stradanja, kako bi se njegova duša lečila i ponizila.
Upravo na tu istinu ukazuje i reč Prepodobnog Amvrosija Optinskog:
"Gorde sam Bog isceljuje. To znači da se unutrašnja stradanja (kojima se leči gordost) šalju od Boga, a od ljudi gordi čovek neće moći da ih podnese. A ko je smiren, od ljudi će sve podneti, i sve će govoriti: "Zaslužio sam ovo".
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Smirenje je temelj duhovnog života, štit od gordosti i uslov za istinsku bliskost s Bogom.
Iskušenja dolaze u raznim oblicima – kroz bolest, gubitke, nepravde, unutrašnje sumnje ili spoljašnje pritiske.
Obalska straža izvukla beživotno telo u blizini atonskog manastira; sumnja se da je reč o ukrajinskom državljaninu, a obdukcija će pokazati da li je u pitanju nesreća, samoubistvo ili zločin.
Lucifer, anđeo svetlosti, pao je upravo zbog gordosti, želeći da bude kao Bog.
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski proslavljeni u Manastiru Rmanj tokom svečane večernje službe koju je uveličao dolazak mitropolita Ilariona iz Ohridske arhiepiskopije.
Porodica je prvo i najvažnije mesto duhovnog oblikovanja čoveka. U njoj učimo da volimo, opraštamo, da se molimo i trpimo - a sve to su temelji hrišćanskog života.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
U vremenu kada informacije dolaze sa svih strana, a očekivanja su sve veća, mnogi se osećaju izgubljeno i bez izlaza.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
Smiren čovek ne traži da bude iznad drugih, ne bori se da dokaže sebe – jer zna da je prava snaga u Božijoj volji, a ne u ljudskoj samovolji.
Porodica je prvo i najvažnije mesto duhovnog oblikovanja čoveka. U njoj učimo da volimo, opraštamo, da se molimo i trpimo - a sve to su temelji hrišćanskog života.
U besedi za 14. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se Hristos nije otkrio u spoljašnjoj raskoši i svetovnom sjaju, već u smirenju i jednostavnosti, kako bi ljude privukao snagom Duha, a ne telesnim oblikom.
Sveti Paisije Atonski govorio je da najveća pobeda nije u spoljašnjim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
U knjizi “Duhovne pouke oca Joila” autora Vladimira Kljajevića, porodica otkriva detalje susreta sa ocem Joilom, neobičnim znakovima na sahrani i snazi pravoslavne molitve.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U besedi za 14. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se Hristos nije otkrio u spoljašnjoj raskoši i svetovnom sjaju, već u smirenju i jednostavnosti, kako bi ljude privukao snagom Duha, a ne telesnim oblikom.
Sveti Paisije Atonski govorio je da najveća pobeda nije u spoljašnjim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
Posle šestogodišnjeg strašnog truda, najzad ga je Sveti Isidor Čudotvorno iscelio od bludnih pomisli, na koje su ga navodili demoni.
