Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Na Balkanu, ali i šire, ime Babe Vange se često izgovara gotovo šapatom, ali sa sigurnošću koja ne ostavlja prostor za sumnju, kao da je reč o nečemu što se ne preispituje. Njena navodna proročanstva već decenijama kruže kafanskim razgovorima, pominju se na porodičnim slavama, pune tabloidne naslove i beskrajne nizove internet-tekstova koji se, po nepisanom pravilu, "ažuriraju" posle svakog velikog događaja.
Retko se, međutim, postavlja pitanje koliko su ta proročanstva zaista proverena, koliko su dokumentovana i što je iz pravoslavne perspektive presudno – kakav je njihov stvarni duhovni izvor. Upravo tom tačkom, razbijanjem mita, bavi se ruski sveštenik, jerej Georgija Maksimova, koji bez senzacionalizma i bez zadrške govori o fenomenu Babe Vange, sagledavajući ga kroz prizmu crkvenog rasuđivanja.
Otac Georgije najpre dovodi u pitanje osnovnu pretpostavku na kojoj počiva popularna slika o Vangi.
- Postoji mit o Baba Vangi da se radi o svetski poznatoj bugarskoj proricateljki koja je bez greške predskazala razne događaje. Hajde da vidimo koliko je ova tvrdnja saglasna sa istinom - kaže otac Georgije, prenosi portal predanje.rs. On dalje insistira da se činjenice jasno odvoje od legendi. Vanga, podseća otac Georgije, nije bila nikakva tajanstvena pustinjakinja, već sasvim konkretna istorijska ličnost Vangelija Gušterova, rođena 1911, preminula 1996. godine, žena koju je država precizno i sistematski uključila u svoj aparat.
Printscreen/Youtube/Сретенский монастырь
Sveštenik Georgije Makimov
Kako je Baba Vanga postala deo državnog aparata
Njena delatnost, kako objašnjava otac Georgije, nije bila ni sporedna ni spontana. Od 1967. godine bila je zvanično registrovana, primala je državnu platu, a posete su se naplaćivale po unapred utvrđenom cenovniku. Građani Bugarske, socijalističkih zemalja i Zapada plaćali su različite iznose, a država je do 1990. godine od tog svojevrsnog "duhovnog turizma" inkasirala više od devet miliona leva. Otac Georgije ne ostavlja prostor za romantizaciju: Vanga je bila deo planski organizovane strukture koja je na njenoj popularnosti ostvarivala ozbiljan i stabilan prihod.
Statistika "pogađanja" koja ruši mit o nepogrešivosti
Posebnu pažnju otac Georgije posvećuje pitanju tačnosti njenih proročanstava. Pozivajući se na istraživanje koje je sproveo jedan od Vanginih sledbenika, iznosi podatak koji se retko pominje: od 823 zabeležena predskazanja, ispunjeno je 445 – tek nešto više od polovine.
- Znate šta znači pogađanje sa 50 odsto uspešnosti? - pita otac Georgije, upoređujući to sa tvrdnjom upućenom mladoj devojci da će se udati ili da se nikada neće udati. U oba slučaja verovatnoća je ista. Kada postoji veliki broj izjava i veliki broj ljudi, uvek ostaje dovoljno "pogodaka" da se mit sam održava.
Dokumentovani promašaji koje zagovornici prećutkuju
Upravo zato otac Georgije navodi i konkretne, zapisane primere promašaja. Vanga je, prema njegovim rečima, 1973. godine najavila ulazak sovjetske vojske u Čile - što se nikada nije dogodilo. Prorokovala je da će Bugarska 1992. godine postati šampion Evrope u fudbalu, dok je titulu te godine osvojila Danska. Govorila je o obnovi SSSR-a i ulasku Bugarske u njegov sastav, kao i o potpunom nestanku života na severnoj polulopti do 2011. godine. Sve su to tvrdnje koje je stvarnost nedvosmisleno demantovala.
Kada je reč o takozvanim "čuvenim" proročanstvima, poput onog o potapanju podmornice "Kursk", otac Georgije je izričit:
- To je naduvana novinarska priča, i to nakon što se događaj već desio.
Takva pripisivanja, objašnjava on, uvek nastaju naknadno, bez ikakvog prethodnog zapisa, oslanjajući se na kolektivno pamćenje koje zadržava ono što se uklapa u mit, a briše sve što mu protivreči.
Printscreen/Youtube/Сретенский монастырь
Sveštenik Georgije Makimov
Glasovi, molitve i reakcija na krst
Otac Georgije zatim iznosi svedočanstva ljudi koji su još za Vanginog života proveravali način na koji je dolazila do informacija. Primeri novinara koji je poslao poznanika sa izmišljenom biografijom, kao i svedočenje jerođakona Visariona, ukazuju na mehanizam preuzimanja već ponuđenih podataka. Ključno pitanje, međutim, ostaje - izvor njenih "otkrivenja".
Sama Vanga, podseća otac Georgije, nije tvrdila da vidi budućnost, već da čuje glas "kao preko telefona". Svedočanstva njene sledbenice Veličke Angelove govore o silama koje su je ponižavale, primoravale na besmislene radnje, izazivale strah i agresiju. Posebno je značajno, naglašava otac Georgije, da su te pojave nestajale u prisustvu pravoslavnih molitava, kao i snažna reakcija na krst koji je nosio mitropolit Natanail pred samu Vanginu smrt: "Zaslepljuje me, sklonite to!"
Stav Crkve i biblijsko svedočanstvo
Ni završetak njenog života ne ostavlja prostor za idealizaciju. Umrla je od raka, iako je tvrdila da će živeti još tri godine. Hram koji je podigla često se navodi kao dokaz njene "pravoslavnosti", ali otac Georgije podseća da taj objekat nikada nije osveštala kanonska Pravoslavne crkve i da je zamišljen kao takozvana "opštečovečanska" građevina.
Stav Crkve, naglašava otac Georgije, jasan je i nedvosmislen. Sveto pismo osuđuje vračanje, gatanje i prizivanje duhova, a primer robinje sa pogađačkim duhom iz Dela apostolskih ostaje ključan za razumevanje ovakvih pojava.
- Vanga je bila nesrećna žena , igračka zlih sila koje su se rugale i njoj i ljudima koji su kod nje dolazili - zaključuje otac Georgije i dodaje da njena priča, sagledana iz pravoslavnog ugla, nije priča o proročici, već ozbiljno upozorenje koliko lako potraga za odgovorima može da potisne veru – i koliko je tanka linija između radoznalosti i duhovne obmane.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
ravoslavni vernici po starom kalendaru, dok po novom kalendaru slave Treći dan Božića. Katolici takođe obeležavaju Treći dan Božića i Svetog Stefana arhiđakona, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnom bogosluženju.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
