U pravoslavnom predanju posebno se naglašava važnost smirenja, trezvenosti i pažnje prema sopstvenim mislima i delima.
U duhovnom životu čoveka često se postavlja pitanje zašto u savremenom vremenu sve više ljudi pada u stanja unutrašnje teskobe, nemira i očajanja, iako su spoljašnje okolnosti života često stabilne i uređene.
Oci Crkve vekovima upozoravaju da koren takvih stanja nije uvek u spoljašnjim dešavanjima, već u unutrašnjem odnosu čoveka prema sebi, bližnjima i Bogu.
U pravoslavnom predanju posebno se naglašava važnost smirenja, trezvenosti i pažnje prema sopstvenim mislima i delima.
Sveti oci uče da čovek najčešće gubi mir onda kada svoj pogled usmerava ka tuđim slabostima, a sopstvene propušta da vidi.
Takvo duhovno stanje postepeno vodi u osuđivanje, razdražljivost i duhovnu rasejanost, a posledica toga je udaljavanje od unutrašnjeg mira.
U mnogim besedama savremenih duhovnika ističe se da se čovek danas lako zanosi tuđim greškama, tuđim padovima i tuđim slabostima, dok sopstvenu borbu često ostavlja po strani. Upravo tu nastaje, kako se naglašava, unutrašnji rascep koji vremenom prerasta u duhovnu prazninu.
Crkveno iskustvo svedoči da se mir duše ne može izgraditi na osuđivanju drugih, već isključivo na pokajanju i smirenju.
Ovaj duhovni zakon posebno se prepoznaje u rečima arhimandrita Amvrosija Jurasova, koji ukazuje na duboki uzrok čovekovog očajanja i gubitka unutrašnjeg mira:
"Zbog čega očajavamo? Ne od svetosti, sigurno! Očajavamo zato što se glupački zanosimo, mnogo umišljamo i vidimo samo grehe svojih bližnjih, a svoje ne primećujemo. Prebiramo po gresima drugih, a kroz praznoslovlje i osuđivanje, Božja blagodat odlazi od čoveka... Takva duša nikada neće naći mir i odmor."
Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
