Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Noć u kojoj se čovek probudi sa osećajem gubitka koji se nikada nije dogodio ostavlja trag jači od mnogih stvarnih događaja. Um u prvom trenutku ne razlikuje san od jave: srce reaguje kao da se sve zaista dogodilo, telo upija stres, a misao traži oslonac u nečemu što se upravo raspalo između sna i stvarnosti. Upravo tu, na tankoj granici između unutrašnjeg doživljaja i spoljašnjeg sveta, otvara se pitanje koje prevazilazi psihologiju i ulazi u duhovno iskustvo: na koji način ono što sanjamo može da promeni način na koji živimo budni.
Svedočanstvo Elvire Parfjonove, direktorke za prikupljanje sredstava i komunikacije Dobrotvorne fondacije „Dom gluvoslepih“ u Moskvi, opisuje upravo takav trenutak. San u kojem je izgubila majku nije ostao zatvoren u noći, već je nastavio da živi u danu, u odlukama i u odnosu prema bliskosti sa najbližima.
- Pre nekoliko dana sanjala sam da mi je umrla mama. San je bio toliko živ i uverljiv da sam imala utisak kao da se sve zaista događa. Bol zbog gubitka, tuga i očaj bili su potpuno stvarni. Sećam se sahrane, svojih suza i očevog tužnog lica. Posle toga sam, iz nekog razloga, besciljno lutala gradom i osećala neizrecivu težinu. Probudila sam se sa stegnutim srcem. I danas se sećam tog osećaja. Znala sam da je sve bio samo san, ali su emocije bile toliko snažne da me nisu napuštale čitavog dana… - rekla je Elvira za portal foma.ru, dodajući da je taj doživljaj pokrenuo preispitivanje odnosa prema majci i svega onoga što je ostajalo neizrečeno.
Potom je nastavila:
- Naravno, čim sam otvorila oči, odmah sam pozvala mamu. Malo smo razgovarale, a ja sam joj još jednom rekla koliko je volim. Tada sam odlučila da je obavezno izvedem u kafić, pošaljem na banjsko lečenje i, uopšte, budem najpažljivija ćerka na svetu. A znate zbog čega sam u tom snu najviše patila? Zbog toga što u poslednje vreme nisam provodila dovoljno vremena s mamom. Nervirali su me njeni saveti, a čak sam i njene najdobronamernije reči često dočekivala na nož. Nedavno sam pisala o krizi srednjih godina. Čini mi se da je s njom povezan i proces odvajanja od roditelja koji mnogi nikada do kraja ne prožive još u adolescentskom dobu. Setila sam se reči svog duhovnika da ljudi koji izgube svoje najbliže najviše pate zbog onoga što su propustili da učine – što nisu više razgovarali, poklonili više pažnje ili češće pokazivali ljubav. A ako su uz to postojale svađe ili zategnuti odnosi, osećaj krivice može da prati čoveka godinama.
Na kraju, Elvira poručuje:
- Često odlažemo važne razgovore za neko drugo vreme. Mislimo da ćemo stići da pozovemo, dođemo, zagrlimo i kažemo lepu reč. Ali niko od nas ne zna koliko nam je tog „kasnije“ zaista dato. Možda je baš danas pravi trenutak da pozovete osobu koju volite, a sa kojom već dugo niste vodili iskren razgovor - zaključila je ona.
Elvira taj doživljaj pretvara u konkretan čin - poziv, razgovor, odluku da se odnos ne odlaže. Upravo tu se vidi trenutak u kojem unutrašnje iskustvo prelazi u spoljašnje delovanje.
U pravoslavlju se takvi trenuci često tumače kao podsećanje na prolaznost i poziv na budnost srca. Ne kao strah, nego kao pažnja. San, iako pripada unutrašnjem svetu, može da razotkrije ono što budnost često potiskuje: da se bliskost ne podrazumeva i da svaka reč, dok još može biti izgovorena, ima svoju težinu.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu.
U pravoslavlju snovi nisu puki predznaci, već duhovne poruke – ali ne dolazi svaka od Gospoda. Evo po čemu prepoznati da li je san blagoslov ili iskušenje koje vodi u propast.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Sveti oci često ističu da je vezivanje za snove duhovno opasno, jer može voditi u prelest
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Svečani doček u srcu patrijaršijskog kompleksa, poklon pred svetinjama i poruka o miru, razumevanju i duhovnoj povezanosti naroda iz Peći.
Pastor Berns, savetnik za duhovna pitanja predsednika Donalda Trampa, zajedno sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve obišao je Pećku Patrijaršiju, dok se sutra nastavlja poseta Visokim Dečanima.
Gde čovek više ne vidi izlaz, Bog već priprema spasenje, ističe otac Dejan.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Gde čovek više ne vidi izlaz, Bog već priprema spasenje, ističe otac Dejan.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Za razliku od mnogih drugih država, sveštenici u Grčkoj imaju status državnih službenika.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Kombinacija belog luka, vina i sporog pečenja u glinenoj posudi daje neočekivano sočan rezultat koji se pamti već posle prvog zalogaja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
