Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
U vremenu u kojem se od čoveka očekuje da sve postigne odmah, da brzo donosi odluke, ostvari uspeh i pronađe odgovore na sva životna pitanja, sve je manje mesta za strpljenje.
Savremeni način života nameće osećaj da je čekanje izgubljeno vreme, pa mnogi postaju nespokojni kada se njihove želje i molitve ne ispune onoliko brzo koliko su očekivali.
Međutim, pravoslavna vera uči sasvim drugačije - da "sve ima svoje vreme" i da Gospod svet uređuje prema svojoj volji, a ne prema ljudskoj žurbi.
U Svetom pismu i životima svetih nebrojeno puta se pokazuje da su najveći Božji darovi dolazili onda kada je za njih došlo pravo vreme. Strpljenje nije znak slabosti, već poverenja u Boga. Ono podrazumeva da čovek, uprkos iskušenjima, ne gubi nadu, već nastavlja da se moli, čini dobro i veruje da Gospod vidi ono što čovek ne može da sagleda.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Kada čovek požuruje događaje, lako ga obuzimaju nemir, sumnja i očajanje. Nasuprot tome, onaj ko svoju nadu polaže u Boga uči da prihvati da postoje stvari koje se ne mogu promeniti silom, niti ubrzati ljudskom voljom.
Pravoslavna tradicija podseća da Bog nikada ne kasni, iako se čoveku ponekad čini da odgovora nema. Ono što izgleda kao dugo čekanje često postaje vreme u kojem Gospod priprema čoveka za ono što dolazi. Kroz iskušenja, trpljenje i molitvu vernik sazreva, uči smirenju i sve više razume da nije gospodar vremena, već da je vreme dar Božji.
Upravo o toj istini govorio je i starac Nektarije Vitalis, čije reči podsećaju da se Božje delo odvija tiho, bez ljudske užurbanosti i panike:
"Vredi nekoliko stvari da se sačeka. Morate čekati. Bog radi. Ima samo svoje ritmove. Bog radi strpljivo. I priroda čini isto. Cvet će procvetati kada dođe vreme. Sve se menja, ali vrlo različitim tempom od onog na koji je naše ludo društvo naviklo. Ova trka, ova panika, talas koji nas čini tako užurbanim, ostavlja Boga netaknutim. Bog ne ulazi u ove lude ritmove. On se kreće u ritmu svoje ljubavi i strpljenja."
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
