Sveti podvižnici učili su da na ljude koji greše treba gledati očima milosrđa.
U pravoslavnom učenju praštanje nije znak slabosti, već put kojim čovek čuva sopstvenu dušu od mržnje, gneva i želje za osvetom. Sveti oci ne pozivaju vernike da opravdavaju nepravdu ili da zatvaraju oči pred zlom, već da ne dopuste da ih tuđi greh odvoji od Hrista.
Onaj ko u srcu nosi mržnju prema drugome, bez obzira na razlog, postepeno postaje zarobljenik sopstvenog bola, dok praštanje oslobađa čoveka i vraća mu unutrašnji mir.
Pravoslavna crkva uči da svaki greh razara onoga ko ga čini. Zato Sveti oci često govore da na čoveka koji čini nepravdu treba gledati sa saosećanjem, jer je njegova duša ranjena i udaljena od Boga.
Takav pogled ne znači odobravanje zla, već razumevanje da je greh najveća nesreća koja može zadesiti čoveka. Zbog toga se hrišćanin ne raduje tuđem padu niti priželjkuje kaznu, već se moli da se grešnik pokaje i vrati na put spasenja.
Posebno je teško podneti izdaju, jer ona dolazi od onih kojima je ukazano poverenje. Izdaja ostavlja duboke rane, budi osećaj razočaranja i često navodi čoveka da u srcu gaji gorčinu.
Međutim, pravoslavno predanje podseća da izdajnik svojim postupkom ne uništava samo odnos sa bližnjim, već najpre nanosi štetu sopstvenoj duši. Svaki čin neverstva, laži i izneveravanja ljubavi udaljava čoveka od Boga, a upravo je to najveći gubitak koji može da doživi.
Zato su Sveti podvižnici učili da na ljude koji greše treba gledati očima milosrđa.
O tome je govorio i Sveti Isak Sirin, ostavljajući pouku koja vekovima podseća vernike kako treba da gledaju na one koji su ih povredili:
"Ne mrzi onoga koji ti je učinio nepravdu, nego ga oplakuj kao bolesnika duše. Ovo se odnosi i na izdajnika - čovek koji izdaje, najpre ranjava sopstvenu dušu."
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Sveti oci su često govorili da su upravo neprijatnosti, uvrede i klevete prilika da čovek proveri svoju veru, smirenje i poverenje u Boga.
Hrišćanin je pozvan da svojim ponašanjem svedoči Hristovu ljubav, čak i onda kada je suočen s nerazumevanjem ili neprijateljstvom.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
