Sveti podvižnici učili su da na ljude koji greše treba gledati očima milosrđa.
U pravoslavnom učenju praštanje nije znak slabosti, već put kojim čovek čuva sopstvenu dušu od mržnje, gneva i želje za osvetom. Sveti oci ne pozivaju vernike da opravdavaju nepravdu ili da zatvaraju oči pred zlom, već da ne dopuste da ih tuđi greh odvoji od Hrista.
Onaj ko u srcu nosi mržnju prema drugome, bez obzira na razlog, postepeno postaje zarobljenik sopstvenog bola, dok praštanje oslobađa čoveka i vraća mu unutrašnji mir.
Pravoslavna crkva uči da svaki greh razara onoga ko ga čini. Zato Sveti oci često govore da na čoveka koji čini nepravdu treba gledati sa saosećanjem, jer je njegova duša ranjena i udaljena od Boga.
Takav pogled ne znači odobravanje zla, već razumevanje da je greh najveća nesreća koja može zadesiti čoveka. Zbog toga se hrišćanin ne raduje tuđem padu niti priželjkuje kaznu, već se moli da se grešnik pokaje i vrati na put spasenja.
Posebno je teško podneti izdaju, jer ona dolazi od onih kojima je ukazano poverenje. Izdaja ostavlja duboke rane, budi osećaj razočaranja i često navodi čoveka da u srcu gaji gorčinu.
Međutim, pravoslavno predanje podseća da izdajnik svojim postupkom ne uništava samo odnos sa bližnjim, već najpre nanosi štetu sopstvenoj duši. Svaki čin neverstva, laži i izneveravanja ljubavi udaljava čoveka od Boga, a upravo je to najveći gubitak koji može da doživi.
Zato su Sveti podvižnici učili da na ljude koji greše treba gledati očima milosrđa.
O tome je govorio i Sveti Isak Sirin, ostavljajući pouku koja vekovima podseća vernike kako treba da gledaju na one koji su ih povredili:
"Ne mrzi onoga koji ti je učinio nepravdu, nego ga oplakuj kao bolesnika duše. Ovo se odnosi i na izdajnika - čovek koji izdaje, najpre ranjava sopstvenu dušu."
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Sveti oci su često govorili da su upravo neprijatnosti, uvrede i klevete prilika da čovek proveri svoju veru, smirenje i poverenje u Boga.
Hrišćanin je pozvan da svojim ponašanjem svedoči Hristovu ljubav, čak i onda kada je suočen s nerazumevanjem ili neprijateljstvom.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Probajte mešano povrće po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Prvu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
