Manastir Tumane je utočište za mnoge koji traže isceljenje, porod, mir i blagostanje. Nastao je u 14.veku, a prema narodnom predanju ovaj manastir je zadužbina Miloša Obilića. Ova svetinja je dobila ime po jednom događaju. Naime, prema predanju prilikom odlaska u lov, Miloš Obilić je nehotice ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak mu je samo rekao: Tu mani, odnosno Nema leka - pusti da tu umrem. Obilić je da bi se iskupio manastir nazvao Tumane.
Manastir Tumane je utočište za mnoge koji traže isceljenje, porod i blagostanje.
Manastir Tumane je srpski pravoslavni manastir iz 14. veka, koji pripada braničevskoj eparhiji. Nalazi se na devet kilometara udaljenosti od Golupca, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom, na levoj obali Tumanske reke. Prema narodnom predanju, tumanski manastir je zadužbina Miloša Obilića.
Zahvaljujući verskom turizmu i čudima kojima su mnogi posetioci svedočili postao je najposećeniji manastir na prostoru Srbije s početka 21. veka.
Foto Nebojša Mandić, Dimitrije Plecevic,Dragan Kadic, Nemanja Pancic, Nikola Mutic
U Tumane dolaze desetine hiljada vernika
U manastiru je samo sahranjen dvostruki doktor nauka Radoje Arsović, potonji monah i svetac Jakov Arsović (1893-1946), čije su mošti otkrivene kao netruležne. Do smrti je bio sabrat manastira Žiče, koji su bombardovali saveznici pred kraj rata.
Sveti Tadej Vitovnički je bio duhovnik manastira jedno vreme. Dugo godina nastojateljica manastira je bila shi-igumanija Serafima Miloradović.
Na dalji razvoj manastirskog bratstva uticao je dolazak mladog bratstva 2014. godine, tako da je manastir koji je ranije bio ženski, postao muški, što je uticalo na nekoliko stvari, zbog kojih je ovaj manastir postao jedna od omiljenih destinacija poklonika. Od 2016. godine bratstvo manastira je radilo kako na uređenju manastira i njegove okoline tako i na promociji manastira, da bi 28. maja 2017. godine u manastiru Tumane bio organizovan jedan od najvećih sabora Srpske pravoslavne crkve. Gotovo da nije bilo organizatora pokloničkih putovanja iz Srbije koji tog dana nije doveo grupu u ovaj manastir.
Manastiru je ove godine dodeljen Sretenjskog ordena trećeg stepena.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nekada su teškoće i gubici s kojima se suočavamo veliki, pa je i naša tuga ogromna. Ipak, svako od nas mora da ide dalje, ma koliki bol da osećamo. U pomoć priskaču psiholozi, ali i sveštenici kako da se nosimo s najtužnijim trenucima. Zajednički savet i jednih i drugih je da tugu treba izdržati. To je i savet patrijarha Pavla.
Posle oblačenja novog ruha, mošti svetitelja čudotvorca biće litijski prenete u isposnicu u kojoj je živeo, a vernici će imati priliku da se poklone i netruležnim moštima Svetog Jakova, delićima moštiju Svetog Nektarija Eginskog, kao i ikoni Presvete Bogorodice Kurskaja Tumanska.
Ko ima vere, dobija odgovor - kažu monasi i dodaju da Sveti Zosim rado odgovara na potrebe vernih i iskrenu molitvu. Snežana D. iz Holandije podelila je priču o čudesnom isceljenju svog supruga Anatolija u manastiru Tumane. On je imao rak mokraćne bešike sa metastazama na limfnim žlezdama i na prostati. Prognoza je bila da će samo tri meseca da živi. Posle molitve u Tumanu, Anatolij je danas zdrav čovek.
Narodno verovanje pripisuje Svetom Arhangelu Mihailu da često obilazi bolesnike i ako im stane blizu glave ozdraviće. Ukoliko se zaustavi kod nogu, bolesnik će umreti. U mitovima, Arhangel Mihailo se uvek javljao na svim mestima gde se javljala i Bogorodica, tako da je vremenom prihvaćeno da predstavlja nebesku zaštitu i silu na zemlji. Takođe se veruje da Arhangel Mihailo lično luta kroz svet prerušen u prosjaka i grdi nevernike i one koji izbegavaju da pomognu siromašnima.
Svetom Vasiliju, moćnom svecu, vernici se mole za isceljenje i spasenje od bolesti i nedaća, a manastir u Crnoj Gori pohode desetine hiljada ljudi. Dolaze ljudi iz celog sveta, svih veroispovesti da se poklone moštima velikog svetitelja, čije sveto telo u celosti počiva u Ostroškoj isposnici i nije podložno truljenju.
Persijska braća iz četvrtog veka, svedočili su nepokolebljivu hrišćansku veru u suočavanju sa carem Julijanom, koji je naredio da ih pogube, nakon čega je usledilo čudo - zemlja se otvorila da bi zaštitila njihova tela.
Episkop amatuntski, izabran je za ovu svetu službu zbog čistote svog života i nepokolebljive revnosti prema pravoslavlju, a njegova misija obraćenja neznabožaca na ostrvu Kipru bila je ispunjena mnogim čudesima.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
