Nekadašnji poglavar SPC je govorio da se ne treba samo odricati hrane, već je mnogo važnije postizanje smirenosti, krotkosti i nadasve ljubavi prema sebi i bližnjima. Gordost je jedan od najopasnijih grehova tokom posta. Gospod uči da postimo diskretno, bez licemerja, i da je Bogu ugodan samo onaj post koji je praćen uzdržavanjem od zlih dela, reči i misli. Patrijarh Pavle je postio svaku sredu i petak, kao i sve postove. Jeo je malo, najčešće čorbu od koprive i molio se.
On je govorio da je post način da se negativnosti iz duše istrgnu, a na njihovom mestu posadi dobro. Ova duhovna dimenzija posta ističe se u pravoslavnim izvorima, gde se post smatra sredstvom za očišćenje duha i tela.
Stvarni smisao posta, kako je govorio Patrijarh Pavle, jeste postizanje smirenosti. Kroz smirenje, čovek stiče spoznaju da je jedini spas u Bogu i Njegovoj milosti. Sveti oci Crkve naglašavaju važnost rasuđivanja u postu, što podrazumeva sposobnost razlikovanja između korisnog i štetnog, istine i laži.
Foto Nebojša Mandić
Molitva u crkvi
Post može biti telesni, koji se sastoji od uzdržavanja od određene hrane, ali postoji i duhovni post koji podrazumeva introspekciju i borbu protiv negativnih unutrašnjih sila. Očuvanje duhovnog posta znači suzbijanje gordosti, prejedanja i nepoštovanja posta.
Gordost je jedan od najopasnijih grehova tokom posta. Oni koji sebe smatraju boljima od drugih, posebno zbog posta, trebalo bi da se mole za smirenje. Gospod uči da postimo diskretno, bez licemerja, i da je Bogu ugodan samo onaj post koji je praćen uzdržavanjem od zlih dela, reči i misli.
Prejedanje je takođe opasnost tokom posta, jer post za cilj ima suzbijanje prekomernog uživanja u hrani. Prekomerno uživanje u drugim oblicima hrane tokom posta takođe predstavlja izazov.
Nepoštovanje posta, odnosno svojevoljno odstupanje od posta ili spremanje posnih slava uz mrsnu hranu, takođe se smatra grehom. Važno je poštovati post kao izraz ljubavi i vere prema Bogu.
ST/Nikola Mutić
Paljenje sveća
Zapovest o postu izražava našu ljubav i veru u Gospoda, jer samo oni koji poštuju sve Gospodnje zapovesti imaju istinsku ljubav prema svome Tvorcu. Greh nepoštovanja posta leži ne samo u hrani koju konzumiramo, već i u nepoštovanju Božjih zapovesti o postu i crkvenih pravila.
Stoga je važno shvatiti da post nije samo fizičko uzdržavanje od hrane, već duhovna praksa koja ima za cilj očišćenje duše, smirenje uma i približavanje Bogu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
