Nekadašnji poglavar SPC je govorio da se ne treba samo odricati hrane, već je mnogo važnije postizanje smirenosti, krotkosti i nadasve ljubavi prema sebi i bližnjima. Gordost je jedan od najopasnijih grehova tokom posta. Gospod uči da postimo diskretno, bez licemerja, i da je Bogu ugodan samo onaj post koji je praćen uzdržavanjem od zlih dela, reči i misli. Patrijarh Pavle je postio svaku sredu i petak, kao i sve postove. Jeo je malo, najčešće čorbu od koprive i molio se.
On je govorio da je post način da se negativnosti iz duše istrgnu, a na njihovom mestu posadi dobro. Ova duhovna dimenzija posta ističe se u pravoslavnim izvorima, gde se post smatra sredstvom za očišćenje duha i tela.
Stvarni smisao posta, kako je govorio Patrijarh Pavle, jeste postizanje smirenosti. Kroz smirenje, čovek stiče spoznaju da je jedini spas u Bogu i Njegovoj milosti. Sveti oci Crkve naglašavaju važnost rasuđivanja u postu, što podrazumeva sposobnost razlikovanja između korisnog i štetnog, istine i laži.
Foto Nebojša Mandić
Molitva u crkvi
Post može biti telesni, koji se sastoji od uzdržavanja od određene hrane, ali postoji i duhovni post koji podrazumeva introspekciju i borbu protiv negativnih unutrašnjih sila. Očuvanje duhovnog posta znači suzbijanje gordosti, prejedanja i nepoštovanja posta.
Gordost je jedan od najopasnijih grehova tokom posta. Oni koji sebe smatraju boljima od drugih, posebno zbog posta, trebalo bi da se mole za smirenje. Gospod uči da postimo diskretno, bez licemerja, i da je Bogu ugodan samo onaj post koji je praćen uzdržavanjem od zlih dela, reči i misli.
Prejedanje je takođe opasnost tokom posta, jer post za cilj ima suzbijanje prekomernog uživanja u hrani. Prekomerno uživanje u drugim oblicima hrane tokom posta takođe predstavlja izazov.
Nepoštovanje posta, odnosno svojevoljno odstupanje od posta ili spremanje posnih slava uz mrsnu hranu, takođe se smatra grehom. Važno je poštovati post kao izraz ljubavi i vere prema Bogu.
ST/Nikola Mutić
Paljenje sveća
Zapovest o postu izražava našu ljubav i veru u Gospoda, jer samo oni koji poštuju sve Gospodnje zapovesti imaju istinsku ljubav prema svome Tvorcu. Greh nepoštovanja posta leži ne samo u hrani koju konzumiramo, već i u nepoštovanju Božjih zapovesti o postu i crkvenih pravila.
Stoga je važno shvatiti da post nije samo fizičko uzdržavanje od hrane, već duhovna praksa koja ima za cilj očišćenje duše, smirenje uma i približavanje Bogu.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nekada su teškoće i gubici s kojima se suočavamo veliki, pa je i naša tuga ogromna. Ipak, svako od nas mora da ide dalje, ma koliki bol da osećamo. U pomoć priskaču psiholozi, ali i sveštenici kako da se nosimo s najtužnijim trenucima. Zajednički savet i jednih i drugih je da tugu treba izdržati. To je i savet patrijarha Pavla.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Otkrijte fascinantnu istoriju manastira Ravanica, od burnih vekova turskih najezdi do današnje tihe, duhovne oaze koju čuvaju posvećene monahinje. Mesto gde se molitve uslišavaju, a isceljenja dešavaju.
Vladika kruševački David služio je svetu liturgiju, dok mu je sasluživalo brojno sveštenstvo iz više eparhija, a horovi i bogoslovi svojim pojanjima ulepšali proslavu. Litija do Trga kosovskih junaka i kulturno-umetnički program folklornog ansambla iz Australije obeležili su ovaj dan duboke duhovnosti i zajedništva.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Persijska braća iz četvrtog veka, svedočili su nepokolebljivu hrišćansku veru u suočavanju sa carem Julijanom, koji je naredio da ih pogube, nakon čega je usledilo čudo - zemlja se otvorila da bi zaštitila njihova tela.
Episkop amatuntski, izabran je za ovu svetu službu zbog čistote svog života i nepokolebljive revnosti prema pravoslavlju, a njegova misija obraćenja neznabožaca na ostrvu Kipru bila je ispunjena mnogim čudesima.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
