U drevnom mestu Honi, ovaj svetac se ukazao da sačuva hrišćansku svetinju, isceli mnoge i vernicima donese snagu u njihovim duhovnim borbama.
Srpska pravoslavna crkva 19. septembra, sa radošću slavi Spomen čuda svetog arhangela Mihaila, velikog predvodnika nebeskih sila, koji je kroz istoriju često bio prisutan među vernicima kao zaštitnik, iscelitelj i vođa Božje vojske. Ovaj sveti dan podseća nas na jedno od najčuvenijih čuda arhangela Mihaila, koje se dogodilo u Frigiji, u mestu Honi, nedaleko od Jerapolja.
U vremenu apostolskih misionarskih puteva, kada su sveti Jovan Bogoslov i Filip propovedali Reč Božju u Jerapolju, prorokovano je da će na tom mestu izbiti izvor čudotvorne vode, koji će mnogima doneti isceljenje, i da će ga blagosloviti sam arhangel Mihailo.
Tako je i bilo. Po Božjoj volji, izvor je postao mesto gde su se ljudi okupljali u nadi za duhovno i telesno isceljenje, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, molivši se arhangelu Mihailu.
Jedno od prvih velikih čuda desilo se kada je jedan neznabožac iz Laodikije, u snu poučen od arhangela, doveo svoju nemu kćer na izvor. Nakon molitve, ona je progovorila, i cela porodica se krstila, posvetivši se Bogu i Hristovoj veri. U znak zahvalnosti, taj čovek je podigao crkvu u čast arhangela Mihaila, svedočeći svetu o njegovoj moći i milosti.
Na tom svetom mestu, u postu i molitvi, podvizavao se pobožni mladić Arhip, koji je ceo svoj život posvetio služenju Gospodu. Neprijatelji vere, pokrenuti zavisti, pokušali su da unište crkvu i izvor, navodeći obližnju reku da potopi svetinju.
Međutim, po molitvama svetog Arhipa, arhangel Mihailo se ponovo javio i otvorio provaliju u steni, u koju se reka povukla, čudesno spašavajući crkvu i izvor. Taj događaj dao je imenu mesta novo značenje – Honi, što znači „pogruženje.“
Ova čudesa podsećaju nas na neizmernu ljubav Božju, koja se kroz posredstvo Svetog arhangela Mihaila izliva na ljude u trenucima potrebe, ali i na važnost vere i molitve kao našeg najjačeg oružja protiv svih zala i iskušenja. Ovaj spomen nas poziva da se sa pouzdanjem obratimo svetom arhangelu Mihailu, kao zaštitniku naše duše i vodiču ka večnom životu, uvek svesni da je Božja sila nepobediva.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
