U drevnom mestu Honi, ovaj svetac se ukazao da sačuva hrišćansku svetinju, isceli mnoge i vernicima donese snagu u njihovim duhovnim borbama.
Srpska pravoslavna crkva 19. septembra, sa radošću slavi Spomen čuda svetog arhangela Mihaila, velikog predvodnika nebeskih sila, koji je kroz istoriju često bio prisutan među vernicima kao zaštitnik, iscelitelj i vođa Božje vojske. Ovaj sveti dan podseća nas na jedno od najčuvenijih čuda arhangela Mihaila, koje se dogodilo u Frigiji, u mestu Honi, nedaleko od Jerapolja.
U vremenu apostolskih misionarskih puteva, kada su sveti Jovan Bogoslov i Filip propovedali Reč Božju u Jerapolju, prorokovano je da će na tom mestu izbiti izvor čudotvorne vode, koji će mnogima doneti isceljenje, i da će ga blagosloviti sam arhangel Mihailo.
Tako je i bilo. Po Božjoj volji, izvor je postao mesto gde su se ljudi okupljali u nadi za duhovno i telesno isceljenje, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, molivši se arhangelu Mihailu.
Jedno od prvih velikih čuda desilo se kada je jedan neznabožac iz Laodikije, u snu poučen od arhangela, doveo svoju nemu kćer na izvor. Nakon molitve, ona je progovorila, i cela porodica se krstila, posvetivši se Bogu i Hristovoj veri. U znak zahvalnosti, taj čovek je podigao crkvu u čast arhangela Mihaila, svedočeći svetu o njegovoj moći i milosti.
Na tom svetom mestu, u postu i molitvi, podvizavao se pobožni mladić Arhip, koji je ceo svoj život posvetio služenju Gospodu. Neprijatelji vere, pokrenuti zavisti, pokušali su da unište crkvu i izvor, navodeći obližnju reku da potopi svetinju.
Međutim, po molitvama svetog Arhipa, arhangel Mihailo se ponovo javio i otvorio provaliju u steni, u koju se reka povukla, čudesno spašavajući crkvu i izvor. Taj događaj dao je imenu mesta novo značenje – Honi, što znači „pogruženje.“
Ova čudesa podsećaju nas na neizmernu ljubav Božju, koja se kroz posredstvo Svetog arhangela Mihaila izliva na ljude u trenucima potrebe, ali i na važnost vere i molitve kao našeg najjačeg oružja protiv svih zala i iskušenja. Ovaj spomen nas poziva da se sa pouzdanjem obratimo svetom arhangelu Mihailu, kao zaštitniku naše duše i vodiču ka večnom životu, uvek svesni da je Božja sila nepobediva.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
Otkrijte recept iz starih vremena sa Kosova i Metohije, savršen za dane posta na ulju ili kao zasitan porodični obrok uz sveže pečene pogače.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
