U drevnom mestu Honi, ovaj svetac se ukazao da sačuva hrišćansku svetinju, isceli mnoge i vernicima donese snagu u njihovim duhovnim borbama.
Srpska pravoslavna crkva 19. septembra, sa radošću slavi Spomen čuda svetog arhangela Mihaila, velikog predvodnika nebeskih sila, koji je kroz istoriju često bio prisutan među vernicima kao zaštitnik, iscelitelj i vođa Božje vojske. Ovaj sveti dan podseća nas na jedno od najčuvenijih čuda arhangela Mihaila, koje se dogodilo u Frigiji, u mestu Honi, nedaleko od Jerapolja.
U vremenu apostolskih misionarskih puteva, kada su sveti Jovan Bogoslov i Filip propovedali Reč Božju u Jerapolju, prorokovano je da će na tom mestu izbiti izvor čudotvorne vode, koji će mnogima doneti isceljenje, i da će ga blagosloviti sam arhangel Mihailo.
Tako je i bilo. Po Božjoj volji, izvor je postao mesto gde su se ljudi okupljali u nadi za duhovno i telesno isceljenje, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, molivši se arhangelu Mihailu.
Jedno od prvih velikih čuda desilo se kada je jedan neznabožac iz Laodikije, u snu poučen od arhangela, doveo svoju nemu kćer na izvor. Nakon molitve, ona je progovorila, i cela porodica se krstila, posvetivši se Bogu i Hristovoj veri. U znak zahvalnosti, taj čovek je podigao crkvu u čast arhangela Mihaila, svedočeći svetu o njegovoj moći i milosti.
Na tom svetom mestu, u postu i molitvi, podvizavao se pobožni mladić Arhip, koji je ceo svoj život posvetio služenju Gospodu. Neprijatelji vere, pokrenuti zavisti, pokušali su da unište crkvu i izvor, navodeći obližnju reku da potopi svetinju.
Međutim, po molitvama svetog Arhipa, arhangel Mihailo se ponovo javio i otvorio provaliju u steni, u koju se reka povukla, čudesno spašavajući crkvu i izvor. Taj događaj dao je imenu mesta novo značenje – Honi, što znači „pogruženje.“
Ova čudesa podsećaju nas na neizmernu ljubav Božju, koja se kroz posredstvo Svetog arhangela Mihaila izliva na ljude u trenucima potrebe, ali i na važnost vere i molitve kao našeg najjačeg oružja protiv svih zala i iskušenja. Ovaj spomen nas poziva da se sa pouzdanjem obratimo svetom arhangelu Mihailu, kao zaštitniku naše duše i vodiču ka večnom životu, uvek svesni da je Božja sila nepobediva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Nakon višemesečnih spekulacija, zvanična odluka Svetog arhijerejskog sabora potvrđuje promene u vrhu Eparhije žičke i otvara pitanje njenog budućeg rukovođenja i stabilizacije.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Na konferenciji za medije objavljeno je kako će izgledati događaj koji će ovogodišnjoj Spasovdanskoj litiji dati poseban značaj
U pravoslavnom učenju porodica se smatra malom crkvom, mestom gde dete prvi put uči šta su ljubav, praštanje, vera i poverenje u Boga.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
