Posle dobrovoljnog stradanja i smrti Gospoda Isusa Hrista, Njegovog vaskrsenja i vaznesenja na nebo, to sveto mesto, na kome se izvršilo spasenje ljudi, bilo je oskrnavljeno od Hristovih neprijatelja. Najviše ga je oskrnavio rimski car Adrijan pomoću demonskih idola i žrtava. On je, naime, naredio da se na mestu Jerusalima, razorenog Titom, podigne grad i da se grob Gospodnji zatrpa zemljom i mnoštvom kamenja.
Na gori gde je Gospod razapet, on je podigao hram boginji Veneri i postavi njen kip, a nad grobom Gospodnjim postavio je kip Jupitera. Tu su se njima kasnije prinosile žrtve.
Isto tako i u Vitlejemu, gde se rodio Isus Hrist, "on namesti idol Adonisa, te se i to sveto mesto skvrnavljaše sramnim delima. A na mestu gde se nalazio hram Solomonov on podiže idolopokloničko idolište. Sam pak grad on nazva Elija, jer mu ime beše Elija - Adrijan, i naredi da ga niko ne sme nazivati Jerusalimom".
On je sve to uradio, kako se veruje, da bi se izbrisala uspomena na Isusa Hrista.
"On promeni ime gradu, u kome Hristos učini mnoga čudesa, i načini demonska žilišta na mestima Hristova rođenja, raspeća i pogrebenja, da bi kasniji naraštaji roda ljudskog potpuno zaboravili Hrista i da se nikada ne bi opominjali onih mesta na kojima je Hristos živeo i učio. Međutim, sam Adrijan pogibe sa šumom, a sveto mesto Car slave opet proslavi".
Car Konstantin i njegova majka Jelena, posle smrti Adrijana, poželeli su da obnove Jerusalim, da sagrade Božji hram na onom mestu gde je "hram tela Hristova bio razoren i za tri dana podignut, i da sva sveta mesta očiste od demonskih prljavština i osvete".
Car Konstantin je poslao majku Jelenu sa mnoštvom zlata u Jerusalim i poslao pismo patrijarhu Makariju da se postara oko zidanja crkve.
"Doputovavši u Jerusalim, sveta Jelena poruši u njemu sve idolopokloničke hramove, idole uništi, i sav grad očisti od neznabožačkih poganština, i obnovi. Pronađe ona i Časni Krst Gospodnji i grob, razmetnuvši zemlju i kamenje kojim grob beše zasut, i sagradi na tom mestu ogromnu crkvu, čiji krov obuhvati oba ta mesta, i mesto gde se Gospod raspe i mesto gde se pogrebe, jer se nalažahu nedaleko jedno od drugog, kao što primećuje evanđelist Jovan: Bejaše blizu onoga mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov".
"Onde dakle petka radi Jevrejskoga, jer beše blizu grob, metnuše IsusI tako jednom crkvom obuhvati ona i Golgotu i grob Gospodnji".
Ta crkva je dobila ime Martirion što u prevodu znači svedočanstvo.
"Svedočanstvo vaskrsenja Hristova, pošto na tom mestu Hristos umre i vaskrse.
Sveta Jelena je podigla i druge crkve: u Vitlejemu, na gori Maslinskoj, i Getsimaniji, i na mnogim svetim mestima.. Ipak crkva nad grobom Gospodnjim je bila najlepša i najveća, međutim nije dočekala završetak njene gradnje. Vratila je svom sinu i umrla. Hram je inače građen deset godina.
Kada je crkva dovršena, car Konstantin je naredip da se episkopi sa svih strana sakupe u Jerusalimu na osvećenje hrama.Došao je i on sam.
I hram Vaskrsenja Hristova je osvećen 13. septembra 335 godine (po novom kalendaru 26. septembar), na tridesotogodišnjicu carovanja Konstantinova, kada je i sav Jerusalim bio obnovljen. Prisutni sveti Oci, po ugledu na Stari Zavet, odrediše da se uvek praznuje dan osvećenja hrama.
"Jer kao što u Starom zavetu Juda Makavej, očistivši najveće svetilište - Svetinju nad Svetinjama - od oskvrnavljenosti Sirijskim idolosluženjem, odredi da se stalno praznuje njegovo obnovljenje, o čemu se spominje u Jevanđelju".
Po učenju Svetog Jovana Zlatoustog „samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili ako što postradaš. Ali inače nemoj izlaziti, jer ako izađeš pre završetka, podoban si Judi, koji je izašao sa Tajne večere, gdje behu za trpezom Spasitelj sa apostolima, i otišao je i prodao Hrista".
Ono što je čini specifičnom u odnosu na ostale pravoslavne hramove u Srbiji je njen tlocrt. Građena je u stilu romanske arhitekture u obliku rotonde. Ostale crkve u Srbiji imaju kvadratnu osnovu, jedino ona ima kružnu i to je čini izuzetnom.
Prema predanju, ova svetinja nalazila se u Feodorovskom manastiru grada Gorodca u Nižegorodskoj oblasti, kada ga je 1238. godine spalila vojska Batu-kana, a zatim se „javila“ drugi put, ovoga puta stanovnicima Kostrome.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
