Caru Julijanu Odstupniku prorekao je smrt, posle čega ga je ovaj stavio na jezive muke, a posle naredio i da mu odseku glavu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju svetog velikomučenika Artemija.
Sveti velikomučenik Artemije Antiohijski je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Rođen je oko 300. godine. Bio je prvi vojvoda cara Konstantina. Kada se caru Konstantinu javio pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije je video taj krst, poverovao je u Hrista Gospoda i krstio se. Docnije, u vreme cara Konstancija, on ga je poslao u Jeladu, da prenese mošti Svetog Andreja iz Patrasa i Svetog Luke iz Tive u Carigrad, što je vojvoda Artemije s velikom radošću uradio.
Potom je bio postavljen za avgustalija i carskog namesnika u Misiru, u kome zvanju je bio i za vreme Konstancija, sina cara Konstantina, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika.
"Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to Sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: "Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: "Tvoja je pogibao blizu“, piše u žitijama.
To je cara ražestilo, Evgenija i Makarija poslao je u izgnanstvo u Arabiju, gde su uskoro i skončali.
Vojvodi Artemiju oduzeo je vojnički čin i naredio da biju i muče. Svog izubijanog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se sam Gospod Isus Hristos javio, iscelio ga i utešio. Potom je car naredio, da ga stave na jedan kamen, a da ga drugim teškim kamenom pritisnu, tako da se telo Svetog Artemija bilo zdrobljeno i spljošteno kao daska.
Glava mu je odsečena 362. godine. Car Julijan je u bici sa Persijancima poginuo i to sramno, kako se naglašava, kao što mu je Artemije i prorekao.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Ako neko živi daleko, toliko da u svojoj blizini nema ni pravoslavnu crkvu, Zadušnice može obeležiti i u svom domu, a otac Ljuba je objasnio i kako.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Caru Julijanu Odstupniku prorekao je smrt, posle čega ga je ovaj stavio na jezive muke, a posle naredio i da mu odseku glavu.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Tumančenje pravoslavnih običaja neretko je inspirisano ličnim pečatkom i pogledom na to kako treba da pristupamo određenim pravilima, koje nalaže crkva.
Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ovo predjelo ne samo da osvaja savršenom kombinacijom ukusa, već je i prava vizuelna poslastica idealna za krsnu slavu, ali i svaku proslavu.
Sveti sveštenomučenik Lukijan je skončao zbog hrišćanstva u teškim mukama, a Prepodobni Jevtimije je, između ostalog, ostao upamćen po osnivanju dva manastira.
Karp je bio episkop Tijatirski, a Papila đakon. Obojica su bila rodom iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo od namesnika Valerija, a u vreme cara Dekijeva.
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće išlo bez darova. U selima se, pak, gledalo da se donese nešto što domaćinima treba, a deci ono što će ih obradovati.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Veliki praznik obeležava se danas među vernicima SPC, a posebno radosno i svečano je u Cetinjskom manastiru.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
Sveti apostol Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa
Veliki praznik obeležava se danas među vernicima SPC, a posebno radosno i svečano je u Cetinjskom manastiru.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
U Molitveniku Srpske pravoslavne crkve postoji molitva koja je posvećena deci, a ima za cilj da ih zaštiti i donese mir onima koji je izgovaraju.
