Caru Julijanu Odstupniku prorekao je smrt, posle čega ga je ovaj stavio na jezive muke, a posle naredio i da mu odseku glavu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju svetog velikomučenika Artemija.
Sveti velikomučenik Artemije Antiohijski je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Rođen je oko 300. godine. Bio je prvi vojvoda cara Konstantina. Kada se caru Konstantinu javio pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije je video taj krst, poverovao je u Hrista Gospoda i krstio se. Docnije, u vreme cara Konstancija, on ga je poslao u Jeladu, da prenese mošti Svetog Andreja iz Patrasa i Svetog Luke iz Tive u Carigrad, što je vojvoda Artemije s velikom radošću uradio.
Potom je bio postavljen za avgustalija i carskog namesnika u Misiru, u kome zvanju je bio i za vreme Konstancija, sina cara Konstantina, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika.
"Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to Sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: "Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: "Tvoja je pogibao blizu“, piše u žitijama.
To je cara ražestilo, Evgenija i Makarija poslao je u izgnanstvo u Arabiju, gde su uskoro i skončali.
Vojvodi Artemiju oduzeo je vojnički čin i naredio da biju i muče. Svog izubijanog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se sam Gospod Isus Hristos javio, iscelio ga i utešio. Potom je car naredio, da ga stave na jedan kamen, a da ga drugim teškim kamenom pritisnu, tako da se telo Svetog Artemija bilo zdrobljeno i spljošteno kao daska.
Glava mu je odsečena 362. godine. Car Julijan je u bici sa Persijancima poginuo i to sramno, kako se naglašava, kao što mu je Artemije i prorekao.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Ako neko živi daleko, toliko da u svojoj blizini nema ni pravoslavnu crkvu, Zadušnice može obeležiti i u svom domu, a otac Ljuba je objasnio i kako.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Uzbudljive vesti za filmske fanove i poštovaoce kontroverznog hita „Stradanje Hristovo“!
"Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno".
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac nas podseća da su oči Gospodnje prisutne na svakom mestu, pozivajući nas na potpunu pažnju prema sebi, ne samo u spoljašnjem svetu, već i u srcu, kako bismo u postu postigli unutrašnju ispravnost i slobodu od greha.
Od mnogih spisa ovog svetog oca sačuvana je njegova katihetika, koje potvrđuje veru i praksu pravoslavlja do dana današnjega.
Kako nas drevni spisi vode ka unutrašnjem miru, duhovnoj snazi i životu ispunjenom ljubavlju, smirenjem i molitvom.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Ovaj kalendar, inače, prihvatile su Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Kiparska, Rumunska, Albanska, Bugarska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva Ukrajine.
Sveti Teofan ističe da je um, kao viša sposobnost duše, nosilac sposobnosti da prepozna Božansko, da oseća moralne zahteve savesti i da gaji nadu u bolji, božanski život. Kada je um zdrav, duša je ispunjena strahom Božijim, čistom savesti i nezavisnošću od spoljašnjih stvari. U tom stanju, čovek se usmerava prema večnim vrednostima, a ne prema prolaznim užicima. Međutim, kada um nije zdrav, duša pada u "mračnu noć", zaboravljajući Boga i postajući zarobljena u površnim i materijalnim stvarima.
Sveti Teofan naglašava da "sabirati sa Gospodom" znači truditi se i raditi sa verom u Njega, po Njegovim zapovestima, uz Njegovu blagodati. To znači živeti u skladu sa duhovnim zakonima, i imati Boga kao vodiča u svakodnevnom životu. "Sabirati sa Gospodom“ podrazumeva da naše delanje bude usmereno ka dobru i istini, koja jedino dolazi od Gospoda. Bez Njegove pomoći, sve naše napore, ma koliko bili vredni, mogu biti uzaludni. U svetu postoje dve oblasti: dobra i zla, istine i laži. Samo dobro i istina, koja su darovi od Gospoda, predstavljaju pravu, trajnu i dragocenu imovinu.
Sveti Teofan u svojoj misli za 23. sredu po Pedesetnici naglašava važnost molitve, ali i mudrost u načinu na koji Gospod odgovara na njih. On koristi lik zemaljskog oca kao primer, koji svojim detetu nikada ne bi dao kamen umesto hleba, niti zmiju umesto ribe. Na isti način, Gospod, kao Otac nebeski, ne bi dao nešto što nije za nas dobro, čak iako nam to u trenutku izgleda kao nešto što želimo ili što nam je potrebno. Često nam se može činiti da tražimo ono što je najbolje, ali Gospod, koji vidi širu sliku, zna da to što želimo može biti škodljivo za nas.
Od mnogih spisa ovog svetog oca sačuvana je njegova katihetika, koje potvrđuje veru i praksu pravoslavlja do dana današnjega.
Telo mu je sahranjeno u kovčegu od mermera i smaragda. Glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.
Kada je veliki apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za britanskog episkopa.
Sva sedmorica, sem Agapija, su bili sasvim mladi ljudi, a još nisu bili hrišćani, niti su se ikad krstili vodom, ali njihovo krštenje je bilo krvlju.
Uzbudljive vesti za filmske fanove i poštovaoce kontroverznog hita „Stradanje Hristovo“!
Na svakom od elemenata igre stoji opis koliko poena nosi, kao i koje su sposobnosti karte u samoj igri.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Pod maskom pobožnosti krije se obmana – dvojica samozvanaca, bez blagoslova i kanonskog priznanja, obavljaju bogosluženja i zbunjuju vernike. Mitropolija nemačka Grčke pravoslavne crkve upozorava: čuvajte se onih koji nisu deo kanonskih pravoslavnih crkava.
Priča o veri, ljubavi i čudu koje se desilo kada je nevreme ugasilo sva svetla, a u srcu jednog dečaka zablistala neugasiva svetlost.
U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
