Srpska pravoslavna crkva danas molitvom i sećanjem proslavlja podvig hrišćana iz Nikomidije, koji su svojom žrtvom proslavili ime Božje i postali uzor nepokolebljive vere kroz vekove.
Na praznik Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih, 10. januara, Crkva nas podseća na njihovu neugasivu veru i nepokolebljivu hrabrost, ispunjavajući naše duše nadom i svetlošću. Ova svetla povest svedoči o snazi ljubavi prema Hristu, koja ni u najmračnijim vremenima nije prestala da sija.
U doba cara Maksimijana Herkula, hrišćanska vera cvetala je u Nikomidiji, izazivajući carev gnev. Kada je saznao za veliku zajednicu hrišćana i njihovo okupljanje na praznik Rođenja Hristovog, Maksimijan je osmislio strašan plan: naredio je da vojnici opkole crkvu i zapale je dok su vernici unutra.
Te svete noći, dok su hrišćani u crkvi proslavljali Rođenje Hristovo, carev izaslanik im je postavio strašan izbor: da se odreknu Hrista i prinesu žrtvu idolima ili da svi zajedno budu spaljeni. U tom teškom trenutku, arhiđakon – junački vojnik Hristov – nadahnuo je okupljene rečima:
„Pogledajte, braćo, na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti. Pa zar mi da ne položimo za Njega duše svoje na mestu ovom svetom?“
SPC
Ikona Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
Ove reči ispunile su srca prisutnih svetom odanošću. I dok je plamen obuhvatao crkvu, dvadeset hiljada vernih, pevajući slavu Božju, predali su svoje živote. Njihova smrt nije bila poraz, već pobeda vere. Čitavih pet dana gorela je crkva, a dim je nosio opojni miris i zlatozarnu svetlost, svedočeći o njihovom uzvišenom kraju.
Godine 302. Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih postali su svetionik vere, a njihova žrtva uzdigla se u večnu slavu Carstva nebeskog. Danas se molimo njima, koji su svojim podvigom porazili đavola i smelo propovedali Hrista, da i nas zagovaraju pred Njegovim prestolom.
U traganju za smirenjem i blagostanjem, na današnji praznik trebalo bi da čitamo Tropar Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih:
glas 2
„Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste. Njega kao Blagoga molite da spase duše naše.“
Neka njihova hrabrost bude nadahnuće za sve nas u svakodnevnom nošenju svog krsta i u postojanosti vere pred životnim iskušenjima.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
U selu Mešinci kod Čačka, Slobodan i Slađana sa svoje troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 29. petak po Pedesetnici otkriva kako svaka rđava misao može postati početak duhovnog pada, zašto je važno odbaciti ih odmah i kako čovek sam odlučuje kome će otvoriti svoje srce – Gospodu ili neprijatelju.
Srpska pravoslavna crkva danas molitvom i sećanjem proslavlja podvig hrišćana iz Nikomidije, koji su svojom žrtvom proslavili ime Božje i postali uzor nepokolebljive vere kroz vekove.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Istražujući porodičnu lozu, Lazar, koji sada živi na relaciji Krf-Beograd, saznao je da potiče od Mrnjavčevića. Taj put traženja sebe, bio je poprilično težak za njega, bio je prava borba u kojoj je nekad želeo i da se preda, ali na kraju se, ipak našao. Kaže da je krštenjem osetio istinsku sreću i osećaj pripadanja.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Istražujući porodičnu lozu, Lazar, koji sada živi na relaciji Krf-Beograd, saznao je da potiče od Mrnjavčevića. Taj put traženja sebe, bio je poprilično težak za njega, bio je prava borba u kojoj je nekad želeo i da se preda, ali na kraju se, ipak našao. Kaže da je krštenjem osetio istinsku sreću i osećaj pripadanja.
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
