Srpska pravoslavna crkva danas molitvom i sećanjem proslavlja podvig hrišćana iz Nikomidije, koji su svojom žrtvom proslavili ime Božje i postali uzor nepokolebljive vere kroz vekove.
Na praznik Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih, 10. januara, Crkva nas podseća na njihovu neugasivu veru i nepokolebljivu hrabrost, ispunjavajući naše duše nadom i svetlošću. Ova svetla povest svedoči o snazi ljubavi prema Hristu, koja ni u najmračnijim vremenima nije prestala da sija.
U doba cara Maksimijana Herkula, hrišćanska vera cvetala je u Nikomidiji, izazivajući carev gnev. Kada je saznao za veliku zajednicu hrišćana i njihovo okupljanje na praznik Rođenja Hristovog, Maksimijan je osmislio strašan plan: naredio je da vojnici opkole crkvu i zapale je dok su vernici unutra.
Te svete noći, dok su hrišćani u crkvi proslavljali Rođenje Hristovo, carev izaslanik im je postavio strašan izbor: da se odreknu Hrista i prinesu žrtvu idolima ili da svi zajedno budu spaljeni. U tom teškom trenutku, arhiđakon – junački vojnik Hristov – nadahnuo je okupljene rečima:
„Pogledajte, braćo, na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti. Pa zar mi da ne položimo za Njega duše svoje na mestu ovom svetom?“
SPC
Ikona Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
Ove reči ispunile su srca prisutnih svetom odanošću. I dok je plamen obuhvatao crkvu, dvadeset hiljada vernih, pevajući slavu Božju, predali su svoje živote. Njihova smrt nije bila poraz, već pobeda vere. Čitavih pet dana gorela je crkva, a dim je nosio opojni miris i zlatozarnu svetlost, svedočeći o njihovom uzvišenom kraju.
Godine 302. Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih postali su svetionik vere, a njihova žrtva uzdigla se u večnu slavu Carstva nebeskog. Danas se molimo njima, koji su svojim podvigom porazili đavola i smelo propovedali Hrista, da i nas zagovaraju pred Njegovim prestolom.
U traganju za smirenjem i blagostanjem, na današnji praznik trebalo bi da čitamo Tropar Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih:
glas 2
„Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste. Njega kao Blagoga molite da spase duše naše.“
Neka njihova hrabrost bude nadahnuće za sve nas u svakodnevnom nošenju svog krsta i u postojanosti vere pred životnim iskušenjima.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
