Srpska pravoslavna crkva danas molitvom i sećanjem proslavlja podvig hrišćana iz Nikomidije, koji su svojom žrtvom proslavili ime Božje i postali uzor nepokolebljive vere kroz vekove.
Na praznik Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih, 10. januara, Crkva nas podseća na njihovu neugasivu veru i nepokolebljivu hrabrost, ispunjavajući naše duše nadom i svetlošću. Ova svetla povest svedoči o snazi ljubavi prema Hristu, koja ni u najmračnijim vremenima nije prestala da sija.
U doba cara Maksimijana Herkula, hrišćanska vera cvetala je u Nikomidiji, izazivajući carev gnev. Kada je saznao za veliku zajednicu hrišćana i njihovo okupljanje na praznik Rođenja Hristovog, Maksimijan je osmislio strašan plan: naredio je da vojnici opkole crkvu i zapale je dok su vernici unutra.
Te svete noći, dok su hrišćani u crkvi proslavljali Rođenje Hristovo, carev izaslanik im je postavio strašan izbor: da se odreknu Hrista i prinesu žrtvu idolima ili da svi zajedno budu spaljeni. U tom teškom trenutku, arhiđakon – junački vojnik Hristov – nadahnuo je okupljene rečima:
„Pogledajte, braćo, na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti. Pa zar mi da ne položimo za Njega duše svoje na mestu ovom svetom?“
SPC
Ikona Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
Ove reči ispunile su srca prisutnih svetom odanošću. I dok je plamen obuhvatao crkvu, dvadeset hiljada vernih, pevajući slavu Božju, predali su svoje živote. Njihova smrt nije bila poraz, već pobeda vere. Čitavih pet dana gorela je crkva, a dim je nosio opojni miris i zlatozarnu svetlost, svedočeći o njihovom uzvišenom kraju.
Godine 302. Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih postali su svetionik vere, a njihova žrtva uzdigla se u večnu slavu Carstva nebeskog. Danas se molimo njima, koji su svojim podvigom porazili đavola i smelo propovedali Hrista, da i nas zagovaraju pred Njegovim prestolom.
U traganju za smirenjem i blagostanjem, na današnji praznik trebalo bi da čitamo Tropar Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih:
glas 2
„Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste. Njega kao Blagoga molite da spase duše naše.“
Neka njihova hrabrost bude nadahnuće za sve nas u svakodnevnom nošenju svog krsta i u postojanosti vere pred životnim iskušenjima.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu.
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom - to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Predsednik MZ i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nedaće koje godinama zavijaju u crno Gornje Luge.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
U besedi za 8. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako deluju lažni učitelji koji pod plaštom istine šire jeresi i odvode narod od Gospoda.
