Srpska pravoslavna crkva danas molitvom i sećanjem proslavlja podvig hrišćana iz Nikomidije, koji su svojom žrtvom proslavili ime Božje i postali uzor nepokolebljive vere kroz vekove.
Na praznik Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih, 10. januara, Crkva nas podseća na njihovu neugasivu veru i nepokolebljivu hrabrost, ispunjavajući naše duše nadom i svetlošću. Ova svetla povest svedoči o snazi ljubavi prema Hristu, koja ni u najmračnijim vremenima nije prestala da sija.
U doba cara Maksimijana Herkula, hrišćanska vera cvetala je u Nikomidiji, izazivajući carev gnev. Kada je saznao za veliku zajednicu hrišćana i njihovo okupljanje na praznik Rođenja Hristovog, Maksimijan je osmislio strašan plan: naredio je da vojnici opkole crkvu i zapale je dok su vernici unutra.
Te svete noći, dok su hrišćani u crkvi proslavljali Rođenje Hristovo, carev izaslanik im je postavio strašan izbor: da se odreknu Hrista i prinesu žrtvu idolima ili da svi zajedno budu spaljeni. U tom teškom trenutku, arhiđakon – junački vojnik Hristov – nadahnuo je okupljene rečima:
„Pogledajte, braćo, na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti. Pa zar mi da ne položimo za Njega duše svoje na mestu ovom svetom?“
SPC
Ikona Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
Ove reči ispunile su srca prisutnih svetom odanošću. I dok je plamen obuhvatao crkvu, dvadeset hiljada vernih, pevajući slavu Božju, predali su svoje živote. Njihova smrt nije bila poraz, već pobeda vere. Čitavih pet dana gorela je crkva, a dim je nosio opojni miris i zlatozarnu svetlost, svedočeći o njihovom uzvišenom kraju.
Godine 302. Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih postali su svetionik vere, a njihova žrtva uzdigla se u večnu slavu Carstva nebeskog. Danas se molimo njima, koji su svojim podvigom porazili đavola i smelo propovedali Hrista, da i nas zagovaraju pred Njegovim prestolom.
U traganju za smirenjem i blagostanjem, na današnji praznik trebalo bi da čitamo Tropar Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih:
glas 2
„Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste. Njega kao Blagoga molite da spase duše naše.“
Neka njihova hrabrost bude nadahnuće za sve nas u svakodnevnom nošenju svog krsta i u postojanosti vere pred životnim iskušenjima.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
