Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Pre nego što je iz Pariza otputovao za Ameriku, Sveti Jovan Šangajski rekao je Zinaidi, svojoj duhovnoj kćeri i pomoćnici: „Kada se ti, Zinaida, razboliš ili kada se razboli neko drugi, javite mi da dođem.“ I zaista, čim bi se čitao Molebni kanon Presvetoj Bogorodici, bolesnik bi ozdravio.
Dana 21. novembra 1962. godine poslat je u San Francisko kao episkop Ruske zagranične crkve. Oko vrata je nosio kožnu futrolu sa ikonom Presvete Bogorodice, koju je doneo iz Rusije. Kada bi odlazio kod bolesnika, čitao im je Akatist Presvetoj Bogorodici, nakon čega bi se događalo čudo.
Neizmerno je voleo decu i posmatrao ih sa velikom nežnošću. Svi su pamtili njegov topao pogled. Kada bi vas pogledao, imali ste osećaj da ste u tom trenutku najvoljenija osoba na svetu. Imao je običaj da hoda bos, čak i po najgrubljem betonu u parku u Versaju. Jeo je samo jednom dnevno, u 23 časa, i to samo ako bi se neko pobrinuo da mu pripremi hranu. U suprotnom bi ostajao bez tog jedinog obroka.
Svakoga dana služio je Svetu liturgiju, a Sveti diskos je uvek bio ispunjen česticama, jer je pominjao veliki broj imena. Iz svakog džepa vadio je papiriće sa imenima ljudi za koje se molio. Svakoga dana stizala su nova pisma, pa su se i nova imena neprestano pridodavala spisku za pominjanje.
Grob Svetog Jovana i njegove netruležne mošti nalaze se u Sabornom hramu Ruske Zagranične Crkve u San Francisku, posvećenom Presvetoj Bogorodici "Radost svih žalosnih", u aveniji Giri, između 26. i 27. avenije. Ovde vernici dolaze sa detinjom verom da se pomole Svetitelju, da mu poverе svoje tuge i nevolje, a mnogi svedoče da im pomaže i danas.
Često se dešavalo da kaže šta piše u pismu pre nego što bi ga otvorio i pročitao, jer je imao dar prozorljivosti. Dok je boravio u Šangaju, noću je obilazio ulice i delio hleb i novac beskućnicima, prosjacima, pa čak i pijanim osobama.
Sveti Jovan je želeo da se ljudi mole i da ne zaboravljaju da se mole za upokojene. Na to je podsetio jednog čoveka kome se javio u snu i rekao: „Moli se za upokojene.“
Jednom đakonu se takođe javio i rekao: „Veoma sam radostan što se moliš za bolesne. Uvek se moli za njih i posećuj bolesnike.“
Jednoj ženi, kojoj se javio u snu, rekao je: „Recite ljudima da, iako sam umro, i dalje sam živ“, prenosi grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr.
Njegov život, kako svedoče vernici, nije prestao upokojenjem, već se nastavlja u molitvi i nadama onih koji mu se i danas obraćaju. U sećanju Crkve i ljudi koji veruju u njegova javljanja, Sveti Jovan Šangajski ostaje prisutan kao tihi podsetnik da granica između vidljivog i nevidljivog nije kraj, već početak drugog vida blizine.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
Od čudesnog isceljenja svetog Jovana Damaskina do događaja koje vernici i monasi vekovima pamte kao znak zaštite Presvete Bogorodice.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
