Bez mesa, ali s obiljem ukusa, ove nežne rolnice sa crvenim kupusom, tikvicom i šargarepom donose miris doma, toplinu posta i potvrđuju da duhovnost može prebivati i na vašoj trpezi.
U tihim danima posta, kada duša traži mir, a telo jednostavnost i čistoću, i trpeza poprima dublji smisao. Svaki zalogaj postaje deo molitve, prilika da kroz ukus progovore blagodat i zahvalnost. Ove nežno hrskave prolećne rolnice, ispunjene šarenilom Božije bašte — crvenim kupusom, šargarepom, tikvicom, paprikom i pečurkama — dokaz su da i u posnom obroku može prebivati radost. Ovaj monaški recept za rolnice, pripremljene s ljubavlju, ne nosi težinu, već lakoću — da nahrani i telo i srce, da vas podseti na skromnost, ali i na bogatstvo ukusa koje dolazi kada se posti u tišini svakodnevnog života.
Sastojci:
10-ak tankih kora za prolećne rolnice (oko 200–250 g)
100 g crvenog kupusa (sitno naseckanog)
100 g šargarepe (narendane)
100 g tikvice (narendane i blago oceđene)
50 g paprike (tanko isečene)
50 g pečuraka (šampinjoni, sitno isečeni)
30 g mladog luka (sitno seckanog)
30 ml soja sosa
10 ml susamovog ulja (ili običnog ulja, ukoliko nemate susamovo)
10 g kukuruznog skroba (gustina) + 30 ml vode (za vezivanje smese)
Ulje za prženje (najmanje 500 ml, za duboko prženje)
shutterstock.com/nelea33
Priprema:
U velikoj činiji pomešajte naseckani crveni kupus, šargarepu, tikvicu (blago oceđenu), papriku, pečurke i mladi luk.
U većem tiganju zagrejte susamovo ulje, pa dodajte povrće. Pržite na srednjoj temperaturi oko 5 minuta, uz povremeno mešanje. Dodajte mešavinu gustina i vode. Kuvajte još 1–2 minuta, dok se smesa blago ne zgusne. Ostavite da se ohladi.
Na svaku koru stavite 2–3 kašike nadeva (oko 40 g), preklopite bočne strane i urolajte čvrsto. Rubove premažite vodom kako bi se zalepili.
Zagrejte ulje za duboko prženje. Pržite rolnice 2–3 minuta sa svake strane, dok ne postanu zlatno-smeđe i hrskave. Izvadite ih na papirne ubruse kako bi se odstranio višak masnoće. Služite uz omiljeni posni umak.
I kada postite, neka vaša trpeza bude u slavu Božiju, a ne samo u slavu ukusa — jer tada ćete istinski okusiti i jedno i drugo.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Nekada nezaobilazan na trpezama naših predaka, bob je danas retkost u domaćoj kuhinji. Ovo starinsko, posno jelo krije bogatstvo ukusa i tradicije, donoseći toplinu i nostalgiju u svaki zalogaj.
Monaško jelo koje se lako priprema dokaz je da i posna kuhinja može biti sočna i ukusna. Savršen spoj prirodnih sastojaka bogatih aroma donosi puni ukus i duh tradicije na vašu trpezu.
Kombinacija skromnih sastojaka može doneti pravo bogatstvo ukusa – ovaj recept spaja hrskavi krompir i sočan pasulj, uz aromatične začine koji obogaćuju svaki zalogaj.
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
