Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Sezona sremuša, u narodu poznatog i kao divlji beli luk, svake godine dolazi neposredno pre i oko Vaskrsa, kada se priroda budi, a čovek, posle bogatih prazničnih trpeza, instinktivno traži ravnotežu i osveženje. U pravoslavnoj tradiciji, koja uvek naglašava sklad između duhovnog i telesnog, sremuš zauzima posebno mesto kao dar šume koji se ne posmatra samo kao namirnica, već gotovo kao lek.
Monasi ga od davnina koriste u prolećnoj ishrani, svesni njegovog snažnog delovanja na organizam: bogat je alicinom, jedinjenjem sličnim onom u belom luku, koje pomaže jačanju imuniteta, doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, deluje antibakterijski i pomaže detoksikaciji organizma. Upravo zato se često kaže da je sremuš više lek nego hrana, biljka koja čisti telo nakon zimskog zastoja i prazničnog obilja.
U manastirskim kuhinjama, u danima kada crkva ne propisuje strogi post, od njega se priprema jednostavan, ali snažan pesto sa feta sirom, koji objedinjuje lekovitost šume i blagodat mlečnog proizvoda i koji se u nastavku donosi kao recept za okrepljenje tela i povratak lakoći.
• 100 g svežeg sremuša
Operite listove sremuša i dobro ih osušite. Uklonite eventualne deblje drške. Ako želite blaži ukus, sremuš ubacite na 10–15 sekundi u ključalu vodu, pa odmah u ledenu. Ovo ublažava gorčinu i čuva zelenu boju.
U blender stavite sremuš, orahe, limunov sok i beli luk. Blendajte dok se ne usitni. Dodajte feta sir i kratko pulsirajte da se sjedini, ali da ostane blago teksturalno. Polako dodajte ulje dok blender radi, dok ne dobijete kremastu, mazivu strukturu. Probajte i po potrebi dodajte so i biber.
Ako želite gušći pesto za mazanje, koristite manje ulja. Za pastu za testeninu, dodajte malo više maslinovog ulja ili kašiku vode od kuvanja testenine. Možete ubaciti i malo parmezana ako želite jači ukus.
U frižideru traje 3–4 dana u dobro zatvorenoj tegli, uz tanki sloj ulja preko.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom. Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta. Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova. Vernici iz manastirskih trpezarija nose iskustvo koje nadmašuje raskošne gozbe, a objašnjenje nekadašnjeg hilandarca otkriva nevidljivi sloj tog ukus.
• 60–80 g feta sira
• 50 g oraha (može i badem ili pinjoli)
• 60–80 ml maslinovog ulja (po potrebi i više)
• 1–2 kašike limunovog soka
• 1 mali čen belog luka (opciono, jer sremuš već ima jak ukus)
• so (pažljivo, jer je feta već slana)
• biber po ukusu
Freepik
Priprema
Savet
Posni recepti
11:05 | 17.03.2026
NAJUKUSNIJI SLANI MANASTIRSKI KROMPIR NA VODI: Recept monahinje Atanasije koji pretvara skromne sastojke u obrok pun topline i ukusa
Posni recepti
13:01 | 20.03.2026
MANASTIRSKI KROMPIR PAPRIKAŠ NA VODI: Recept monahinje Atanasije za jednostavno, ukusno jelo koje miriše na domaće
Posni recepti
11:30 | 23.03.2026
STARINSKA SRPSKA POGAČA SA KISELOM VODOM KOJA SE NE REŽE NOŽEM: Jednostavan recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Duhovna riznica
13:45 | 29.03.2026
ZBOG ČEGA JE HRANA U MANASTIRIMA TAKO UKUSNA, A JEDNOSTAVNA: Vladika Dositej otkrio da ono što monasi rade pre kuvanja menja sve
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
Kroz molitvu, liturgiju, radionice i druženje više od dve stotine dece deo letnjeg raspusta provodi u duhu vere, ljubavi i zajedništva.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
