U Sabornoj crkvi u Temišvaru, na praznik Svetog Lukijana, sabrani vernici, monaštvo i sveštenstvo zajedno su proslavili duhovni jubilej mitropolita Lukijana, podsećajući na vrednosti zajedništva i ljubavi u pravoslavlju.
Na praznik Svetog Lukijana Antiohijskog, 28. oktobra 2024. godine, u Sabornoj crkvi u Temišvaru proslavljen je dan imena mitropolita Lukijana, događaj obeležen dubokom duhovnošću i zajedništvom vernika. Ova svečanost, u znaku svetitelja koji je kroz svoje mučeništvo osvetljavao svetlost hrišćanske ljubavi, okupila je brojne sveštenike i verne, u trenucima molitve i zajedničkog slavljenja.
Foto: SPC / Eparhija budimska
Arhijereji, monaštvo i sveštenstvo SPC u Sabornom hramu u Temišvaru
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit budimski i administrator temišvarski, Lukijan, u molitvenom prisustvu mitropolita banatskog, Nikanora. Ova zajednička služba predstavljala je simbol povezanosti i snage pravoslavne zajednice, okupljene u svetinji koja zrači duhovnom snagom. U okruženju zlatom ukrašenih ikona i mirisom tamjana, prisutni su osećali prisustvo Božje milosti.
Na kraju svete liturgije, mitropolit Nikanor je osveštao slavske darove i prerezao kolač u čast Svetog Lukijana Antiohijskog, čime je označen poseban trenutak zajedništva i sećanja na svetitelja koji je svoj život posvetio Bogu i ljudima. U svom obraćanju, mitropolit Nikanor je, u ime svih sabranih, čestitao mitropolitu Lukijanu, naglašavajući značaj mučeništva Svetog Lukijana i žrtvene ljubavi koju pravoslavni hrišćani neprestano pokazuju.
Ovu svetu službu su na čelu sa arhimandritom Metodijem sasluživali igumani Nikon i Gerasim, protosinđel Varnava, jeromonasi Mitrofan, Ilarion i Jakov, kao i protođakon Miodrag Jovanović, stvarajući tako jedan harmoničan tim, u duhu služenja i zajedničke molitve.
Proslava praznika imena mitropolita Lukijana, na ovaj način, nije bila samo čin sećanja na svetitelja, već i prilika za osveženje duhovnog života svih prisutnih, podsećajući ih na vrednosti ljubavi, žrtve i zajedništva koje krase pravoslavnu veru. U tim trenucima, svi su mogli osetiti snagu zajedništva, koje prevazilazi granice vremena i prostora, upućujući na neizmernu vrednost duhovnog nasleđa koje nam ostavljaju naši sveci.
U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice, Zaječarci su se okupili da proslave Dan grada, prisetivši se čudesnog javljanja Majke Božje koje je u vreme Drugog svetskog rata spasilo živote tadašnjih stanovnika ovog grada.
Namesnik Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ističe da ukoliko tri puta preskočimo pričest naša duša postaje lak plen za demona, najvećeg čovekovog neprijatelja.
Na praznik Svete Petke, Barič je zasijao posebnim sjajem, dok su vernici, predvođeni patrijarhom Porfirijem, proslavili 150 godina hrama koji čuva priče o veri, umetnosti i herojstvu srpskog naroda.
Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
U svetu gde svakodnevne oluje preplavljuju srce i um, njegova pouka pokazuje da trpljenje i strpljenje otvaraju put do unutrašnje snage i istinske vere.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Litija, liturgija, kulturni program i promocija knjige posvećene životu i delu mitropolita budimskog i temišvarskog, obeležili su proslavu četrdeset godina njegove arhijerejske službe.
U rimskim podzemnim hodnicima drevne bazilike, uz mošti Svetog Atanasija Velikog, pravoslavni vernici obeležili jubilej Prvog vaseljenskog sabora, u prisustvu vladike Lukijana i predstavnika javnog života Srbije i Mađarske.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
U besedi za 30. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako revnost i vera jednog smrtnika mogu otkriti Božju silu i čuda koja i danas nadilaze razum.
