U Sabornoj crkvi u Temišvaru, na praznik Svetog Lukijana, sabrani vernici, monaštvo i sveštenstvo zajedno su proslavili duhovni jubilej mitropolita Lukijana, podsećajući na vrednosti zajedništva i ljubavi u pravoslavlju.
Na praznik Svetog Lukijana Antiohijskog, 28. oktobra 2024. godine, u Sabornoj crkvi u Temišvaru proslavljen je dan imena mitropolita Lukijana, događaj obeležen dubokom duhovnošću i zajedništvom vernika. Ova svečanost, u znaku svetitelja koji je kroz svoje mučeništvo osvetljavao svetlost hrišćanske ljubavi, okupila je brojne sveštenike i verne, u trenucima molitve i zajedničkog slavljenja.
Foto: SPC / Eparhija budimska
Arhijereji, monaštvo i sveštenstvo SPC u Sabornom hramu u Temišvaru
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit budimski i administrator temišvarski, Lukijan, u molitvenom prisustvu mitropolita banatskog, Nikanora. Ova zajednička služba predstavljala je simbol povezanosti i snage pravoslavne zajednice, okupljene u svetinji koja zrači duhovnom snagom. U okruženju zlatom ukrašenih ikona i mirisom tamjana, prisutni su osećali prisustvo Božje milosti.
Na kraju svete liturgije, mitropolit Nikanor je osveštao slavske darove i prerezao kolač u čast Svetog Lukijana Antiohijskog, čime je označen poseban trenutak zajedništva i sećanja na svetitelja koji je svoj život posvetio Bogu i ljudima. U svom obraćanju, mitropolit Nikanor je, u ime svih sabranih, čestitao mitropolitu Lukijanu, naglašavajući značaj mučeništva Svetog Lukijana i žrtvene ljubavi koju pravoslavni hrišćani neprestano pokazuju.
Ovu svetu službu su na čelu sa arhimandritom Metodijem sasluživali igumani Nikon i Gerasim, protosinđel Varnava, jeromonasi Mitrofan, Ilarion i Jakov, kao i protođakon Miodrag Jovanović, stvarajući tako jedan harmoničan tim, u duhu služenja i zajedničke molitve.
Proslava praznika imena mitropolita Lukijana, na ovaj način, nije bila samo čin sećanja na svetitelja, već i prilika za osveženje duhovnog života svih prisutnih, podsećajući ih na vrednosti ljubavi, žrtve i zajedništva koje krase pravoslavnu veru. U tim trenucima, svi su mogli osetiti snagu zajedništva, koje prevazilazi granice vremena i prostora, upućujući na neizmernu vrednost duhovnog nasleđa koje nam ostavljaju naši sveci.
U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice, Zaječarci su se okupili da proslave Dan grada, prisetivši se čudesnog javljanja Majke Božje koje je u vreme Drugog svetskog rata spasilo živote tadašnjih stanovnika ovog grada.
Namesnik Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ističe da ukoliko tri puta preskočimo pričest naša duša postaje lak plen za demona, najvećeg čovekovog neprijatelja.
Na praznik Svete Petke, Barič je zasijao posebnim sjajem, dok su vernici, predvođeni patrijarhom Porfirijem, proslavili 150 godina hrama koji čuva priče o veri, umetnosti i herojstvu srpskog naroda.
Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Litija, liturgija, kulturni program i promocija knjige posvećene životu i delu mitropolita budimskog i temišvarskog, obeležili su proslavu četrdeset godina njegove arhijerejske službe.
U rimskim podzemnim hodnicima drevne bazilike, uz mošti Svetog Atanasija Velikog, pravoslavni vernici obeležili jubilej Prvog vaseljenskog sabora, u prisustvu vladike Lukijana i predstavnika javnog života Srbije i Mađarske.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
