U Sabornoj crkvi u Temišvaru, na praznik Svetog Lukijana, sabrani vernici, monaštvo i sveštenstvo zajedno su proslavili duhovni jubilej mitropolita Lukijana, podsećajući na vrednosti zajedništva i ljubavi u pravoslavlju.
Na praznik Svetog Lukijana Antiohijskog, 28. oktobra 2024. godine, u Sabornoj crkvi u Temišvaru proslavljen je dan imena mitropolita Lukijana, događaj obeležen dubokom duhovnošću i zajedništvom vernika. Ova svečanost, u znaku svetitelja koji je kroz svoje mučeništvo osvetljavao svetlost hrišćanske ljubavi, okupila je brojne sveštenike i verne, u trenucima molitve i zajedničkog slavljenja.
Foto: SPC / Eparhija budimska
Arhijereji, monaštvo i sveštenstvo SPC u Sabornom hramu u Temišvaru
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit budimski i administrator temišvarski, Lukijan, u molitvenom prisustvu mitropolita banatskog, Nikanora. Ova zajednička služba predstavljala je simbol povezanosti i snage pravoslavne zajednice, okupljene u svetinji koja zrači duhovnom snagom. U okruženju zlatom ukrašenih ikona i mirisom tamjana, prisutni su osećali prisustvo Božje milosti.
Na kraju svete liturgije, mitropolit Nikanor je osveštao slavske darove i prerezao kolač u čast Svetog Lukijana Antiohijskog, čime je označen poseban trenutak zajedništva i sećanja na svetitelja koji je svoj život posvetio Bogu i ljudima. U svom obraćanju, mitropolit Nikanor je, u ime svih sabranih, čestitao mitropolitu Lukijanu, naglašavajući značaj mučeništva Svetog Lukijana i žrtvene ljubavi koju pravoslavni hrišćani neprestano pokazuju.
Ovu svetu službu su na čelu sa arhimandritom Metodijem sasluživali igumani Nikon i Gerasim, protosinđel Varnava, jeromonasi Mitrofan, Ilarion i Jakov, kao i protođakon Miodrag Jovanović, stvarajući tako jedan harmoničan tim, u duhu služenja i zajedničke molitve.
Proslava praznika imena mitropolita Lukijana, na ovaj način, nije bila samo čin sećanja na svetitelja, već i prilika za osveženje duhovnog života svih prisutnih, podsećajući ih na vrednosti ljubavi, žrtve i zajedništva koje krase pravoslavnu veru. U tim trenucima, svi su mogli osetiti snagu zajedništva, koje prevazilazi granice vremena i prostora, upućujući na neizmernu vrednost duhovnog nasleđa koje nam ostavljaju naši sveci.
U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice, Zaječarci su se okupili da proslave Dan grada, prisetivši se čudesnog javljanja Majke Božje koje je u vreme Drugog svetskog rata spasilo živote tadašnjih stanovnika ovog grada.
Namesnik Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ističe da ukoliko tri puta preskočimo pričest naša duša postaje lak plen za demona, najvećeg čovekovog neprijatelja.
Na praznik Svete Petke, Barič je zasijao posebnim sjajem, dok su vernici, predvođeni patrijarhom Porfirijem, proslavili 150 godina hrama koji čuva priče o veri, umetnosti i herojstvu srpskog naroda.
Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Litija, liturgija, kulturni program i promocija knjige posvećene životu i delu mitropolita budimskog i temišvarskog, obeležili su proslavu četrdeset godina njegove arhijerejske službe.
U rimskim podzemnim hodnicima drevne bazilike, uz mošti Svetog Atanasija Velikog, pravoslavni vernici obeležili jubilej Prvog vaseljenskog sabora, u prisustvu vladike Lukijana i predstavnika javnog života Srbije i Mađarske.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
