Na poziv atinskog arhiepiskopa Jeronima započeo je trodnevni skup o parareligijama i njihovom uticaju na savremenog čoveka. Pravoslavni teolozi, mitropoliti i naučnici razmatraju kako očuvati duhovne vrednosti u vremenu novih, često opasnih, ideologija i izazova transhumanizma.
U drevnom Pireju, uz molitve je otpočeo skup posvećen očuvanju duhovnog nasleđa pravoslavne vere i obrani njene istine u vremenu sveopšteg preispitivanja. Na 34. konferenciji pravoslavnih crkava i mitropolija Grčke, koja traje od 5. do 7. novembra 2024. godine, izučava se pitanje sektaštva i parareligijskih pokreta novog doba, čije prisustvo izaziva brojne duhovne i etičke dileme.
Ovaj događaj, organizovan pod blagoslovom Arhiepiskopije atinske, okupio je predstavnike različitih pravoslavnih zajednica u želji da prodube dijalog i prepoznaju zajedničke odgovore na savremene izazove. Skup je započet malim činom osvećenja, koji je izvršio mitropolit kidonijski i apokoronski Damaskin, unoseći miris tamjana i reč blagoslova u duhovnu atmosferu konferencije. Okupljene je srdačno pozdravio protojerej-stavrofor Kirijakos Curos, podsećajući ih na večnu snagu vere koja stoji nasuprot prolaznim ideologijama i iluzijama Novog doba.
Prvi dan skupa je otpočeo činom malog osvećenja koji je, sa blagoslovom mitropolita pirejskog Serafima, izvršio mitropolit kidonijski i apokoronski Damaskin, posle čega je predstavnik domaće Crkve, protojerej-stavrofor Kirijakos Curos, sekretar Sinodske komisije za savremene jeresi, pozdravio učesnike Konferencije. Zatim su pročitana pozdravna pisma predstojatelja Carigradske patrijaršije, Aleksandrijske patrijaršije, Antiohijske patrijaršije, Jerusalimske patrijaršije, Srpske patrijaršije, Bugarske patrijaršije, Arhiepiskopije kiparske, Poljske pravoslavne crkve, Arhiepiskopije albanske i Arhiepiskopije atinske.
U ime Srpske pravoslavne crkve, arhimandrit mr Evsevije (Meandžija) preneo je pozdrav patrijarha Porfirija, ističući reči koje osvetljavaju istorijski razvoj i današnje oblike delovanja sekti, upozoravajući na uticaj koji one vrše na duhovnu sliku savremenog čoveka. Njegovo obraćanje podsetilo je prisutne da, uprkos izazovima, vera ostaje čvrst temelj i putokaz, a duhovna misija Crkve postaje svetionik u vremenu konfuzije i nesigurnosti.
U nastavku, prezviter dr Oliver Subotić izložio je projekat patrijarha Porfirija, koji kroz Misionarsko odeljenje Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Odsek za apologetsku misiju nudi temeljan pristup izazovima sektaštva i savremenih jeresi. Sa dubokim poštovanjem prema prisutnima, domaćin konferencije, mitropolit Serafim, otvorio je radni deo skupa i osvrnuo se na ideologiju transhumanizma, označivši je kao savremeni izazov čovečanstvu koji zahteva promišljeni pravoslavni odgovor.
Uz reči profesora Konstantina Kotcijopulosa, koji je u svom predavanju istražio veze posthumanizma i veštačke inteligencije, ova konferencija postaje svetionik duhovne rasprave i promišljanja o očuvanju vere i identiteta pravoslavnih zajednica u vremenu sveopšteg tehnološkog i društvenog preobražaja.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno. Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći. Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere. Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja. U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Foto SPC
Foto SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Islam
02:00
LEKCIJA ZA DANE KADA SE VIŠE NE ZNA KUDA DALJE: Kada čovek ostane bez snage, uvek može pronaći put
Duhovna riznica
00:01
KADA SASTAVLJATE SPISAK IMENA ZA POMINJANJE NA LITURGIJI, OBAVEZNO DODAJTE I OVO: Starac Kleopa ukazuje na grešku koju gotovo svi prave kad pišu pomenik
Praznici i sveci
00:00
PEVAJUĆI SU IZGORELI U PLAMENU, MEĐU NJIMA SU BILA I DECA: Crkva danas slavi Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih
Duhovna riznica
22:24 | 09.01.2026
ZAŠTO SE NE POSTI OD BADNJEG DANA DO KRSTOVDANA: Teolog objašnjava kada su trapave sedmice u 2026. i koji je njihov značaj u crkvenom životu
Katoličanstvo
19:38 | 09.01.2026
IMAO JE SEDAM GODINA KADA SU MU UBILI PORODICU: Otac Pero Miličević svedoči kako je postao sveštenik i oprostio ubicama
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Dok se joga u savremenom društvu promoviše kao način postizanja fizičkog i mentalnog balansa, episkop zvorničko-tuzlanski otvoreno govori o rizicima koje ova praksa nosi za pravoslavne vernike i poziva na očuvanje svetosavske vere.
Nekadašnji evanđelistički, a danas pravoslavni sveštenik govori o svom duhovnom preobražaju, preispitivanju istine i pitanjima koja razotkrivaju korene hrišćanske vere. Njegov susret sa mladićem na aerodromu naterao je mnoge da se zamisle o istoriji Crkve i Svetog pisma.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti.
Posle liturgije u Hramu Svetog Save, vaterpolo reprezentacija Srbije primila je blagoslov uz arhipastirske reči o trudu, disciplini i zajedništvu.
Od manastira Gračanice do hrama u Kosovskoj Mitrovici, praznična sabranja pokazala su da su zajedništvo i vera jači od podela i pritisaka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
