Na poziv atinskog arhiepiskopa Jeronima započeo je trodnevni skup o parareligijama i njihovom uticaju na savremenog čoveka. Pravoslavni teolozi, mitropoliti i naučnici razmatraju kako očuvati duhovne vrednosti u vremenu novih, često opasnih, ideologija i izazova transhumanizma.
U drevnom Pireju, uz molitve je otpočeo skup posvećen očuvanju duhovnog nasleđa pravoslavne vere i obrani njene istine u vremenu sveopšteg preispitivanja. Na 34. konferenciji pravoslavnih crkava i mitropolija Grčke, koja traje od 5. do 7. novembra 2024. godine, izučava se pitanje sektaštva i parareligijskih pokreta novog doba, čije prisustvo izaziva brojne duhovne i etičke dileme.
Ovaj događaj, organizovan pod blagoslovom Arhiepiskopije atinske, okupio je predstavnike različitih pravoslavnih zajednica u želji da prodube dijalog i prepoznaju zajedničke odgovore na savremene izazove. Skup je započet malim činom osvećenja, koji je izvršio mitropolit kidonijski i apokoronski Damaskin, unoseći miris tamjana i reč blagoslova u duhovnu atmosferu konferencije. Okupljene je srdačno pozdravio protojerej-stavrofor Kirijakos Curos, podsećajući ih na večnu snagu vere koja stoji nasuprot prolaznim ideologijama i iluzijama Novog doba.
Prvi dan skupa je otpočeo činom malog osvećenja koji je, sa blagoslovom mitropolita pirejskog Serafima, izvršio mitropolit kidonijski i apokoronski Damaskin, posle čega je predstavnik domaće Crkve, protojerej-stavrofor Kirijakos Curos, sekretar Sinodske komisije za savremene jeresi, pozdravio učesnike Konferencije. Zatim su pročitana pozdravna pisma predstojatelja Carigradske patrijaršije, Aleksandrijske patrijaršije, Antiohijske patrijaršije, Jerusalimske patrijaršije, Srpske patrijaršije, Bugarske patrijaršije, Arhiepiskopije kiparske, Poljske pravoslavne crkve, Arhiepiskopije albanske i Arhiepiskopije atinske.
U ime Srpske pravoslavne crkve, arhimandrit mr Evsevije (Meandžija) preneo je pozdrav patrijarha Porfirija, ističući reči koje osvetljavaju istorijski razvoj i današnje oblike delovanja sekti, upozoravajući na uticaj koji one vrše na duhovnu sliku savremenog čoveka. Njegovo obraćanje podsetilo je prisutne da, uprkos izazovima, vera ostaje čvrst temelj i putokaz, a duhovna misija Crkve postaje svetionik u vremenu konfuzije i nesigurnosti.
U nastavku, prezviter dr Oliver Subotić izložio je projekat patrijarha Porfirija, koji kroz Misionarsko odeljenje Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Odsek za apologetsku misiju nudi temeljan pristup izazovima sektaštva i savremenih jeresi. Sa dubokim poštovanjem prema prisutnima, domaćin konferencije, mitropolit Serafim, otvorio je radni deo skupa i osvrnuo se na ideologiju transhumanizma, označivši je kao savremeni izazov čovečanstvu koji zahteva promišljeni pravoslavni odgovor.
Uz reči profesora Konstantina Kotcijopulosa, koji je u svom predavanju istražio veze posthumanizma i veštačke inteligencije, ova konferencija postaje svetionik duhovne rasprave i promišljanja o očuvanju vere i identiteta pravoslavnih zajednica u vremenu sveopšteg tehnološkog i društvenog preobražaja.
U besedi za četvrtak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Isaijino proročanstvo i Hristov dolazak govori o svetlosti pred kojom se otkrivaju ljudsko srce i granica između istine i obmane. Probajte čorbu od karfiola po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molebnu molitvu Bogomajci i duhovno se nadahnite poukom Svetog Amfilohija Makrisa. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Miheja po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Pimen Veliki. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Monike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik. Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda. Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac. Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Foto SPC
Foto SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
08:00
NAJOPASNIJA TAMA NIJE TAMO GDE NEMA SVETLOSTI: Vladika Nikolaj upozorava na trenutak kada čovek više ne razlikuje istinu od obmane
Duhovna riznica
07:00
PRAVILA GOSPOJINSKOG POSTA: Recept dana, molitva i pouka Svetih Otaca za četvrtak, 14. dan posta
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA ČETVRTAK 27. AVGUST
Duhovna riznica
00:01
KADA POMISLITE DA JE BOG OD VAS DIGAO RUKE, SETITE SE OVOGA: Sveti Jovan Kronštatski upozorava na zamku zbog koje čovek olako odustaje
Praznici i sveci
00:00
ON JE PREDSKAZAO ROĐENJE MESIJE U VITLEJEMU! Danas slavimo Svetog proroka Miheja Drugog!
Duhovna riznica
20:19 | 29.05.2026
ISTORIJSKA POBEDA PRAVOSLAVLJA: Evropski sud za ljudska prava osudio Tursku zbog diskriminacije pravoslavnih sveštenika
Mrsni recepti
12:54 | 04.08.2026
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
Aktuelno iz SPC
20:17 | 14.08.2026
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 26.05.2026
KAKO NAJLAKŠE PREPOZNATI KO JE DOBAR ČOVEK: Patrijarh Pavle objasnio u jednoj rečenici koja pogađa suštinu
Duhovna riznica
14:00 | 22.07.2026
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
Dok se joga u savremenom društvu promoviše kao način postizanja fizičkog i mentalnog balansa, episkop zvorničko-tuzlanski otvoreno govori o rizicima koje ova praksa nosi za pravoslavne vernike i poziva na očuvanje svetosavske vere.
Nekadašnji evanđelistički, a danas pravoslavni sveštenik govori o svom duhovnom preobražaju, preispitivanju istine i pitanjima koja razotkrivaju korene hrišćanske vere. Njegov susret sa mladićem na aerodromu naterao je mnoge da se zamisle o istoriji Crkve i Svetog pisma.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetiće 12. i 13. septembra glavni grad Slovenije, gde će u Hramu Svetih Kirila i Metodija služiti svetu liturgiju povodom značajnog jubileja ovog svetog mesta.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Episkop novobrdski Ilarion istakao da telesna snaga i sportski uspeh treba da budu praćeni duhovnim uzrastanjem, negovanjem vrlina i živim odnosom sa Bogom.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
