Kroz diplomaciju i duhovnost, protođakon dr Petar Dabić postavlja temelje za jaču ulogu Crkve u društvenom životu Srbije, noseći nasleđe Svetog Save u savremenom svetu.
U godini kada svet ponovno traži balans i stabilnost, a diplomatija postaje ključna karika za budućnost svakog naroda, jedan od predstavnika Srpske pravoslavne crkve, protođakon Petar Dabić, uspešno je završio Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Ovaj značajan uspeh nije samo lični, već i simbolički trenutak za Crkvu, koja kroz svoje predstavnike nastavlja da se bavi kako duhovnim, tako i društvenim pitanjima.
Foto: SPC
Ministar Marko Đurić i protođakon dr Petar Dabić
Uz blagoslov patrijarha srpskog, Porfirija, protođakon Petar Dabić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i član Odbora za bioetiku Svetog arhijerejskog sinoda, postao je deo generacije diplomaca koja se suočava sa izazovima savremenog sveta. Na svečanosti koja je održana povodom završetka obuke, ministar spoljnih poslova Marko Đurić uručio je diplome polaznicima, naglašavajući da je ovo trenutak koji simbolizuje razgovor sa budućnošću srpske diplomatije.
U svom obraćanju, ministar Đurić istakao je da je diplomacija u današnjem vremenu, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou, suočena sa izazovima koji zahtevaju izuzetne pojedince, sposobne da zastupaju interese Srbije u svim segmentima. On je pohvalio izvanredne rezultate diplomaca i njihov doprinos, među kojima je i protođakon Dabić, dodajući da je upravo saradnja različitih institucija ključ za stvaranje efikasnijih i kompetentnijih struktura.
Foto: SPC
Protođakon dr Petar Dabi
„Posebno mi je drago što među diplomcima Diplomatske akademije ove godine imamo veliki broj ljudi koji dolaze iz različitih ministarstava i drugih ustanova, a koji su pokazali izvanredne rezultate. Samo zajedno možemo da stvorimo efikasnije, sposobnije i kvalitetnije institucije“, zaključio je šef srpske diplomatije.
Za protođakona Dabića, završetak Diplomatske akademije predstavlja još jedan korak na njegovom putu koji povezuje duhovnost i društveni angažman. U ranijem intervjuu, on je istakao važnost uloge Crkve u očuvanju identiteta srpskog naroda, a citirao je i patrijarha Porfirija, podsećajući na reči o tome da je Crkva, kao i u srednjem veku, ključna institucija koja čuva kontinuitet srpskog identiteta.
- Patrijarh u propovedima uvek ističe da smo mi svetosavski narod i svetosavska Crkva, a znamo da je Sveti Sava bio svetitelj, prosvetitelj, državnik i diplomata koji se starao o izgrađivanju pravoslavnog hrišćanskog narodnog bića. Crkva se trudi da ide tim tragom i putem. Iako je naša država sekularna, SPC predstavlja potku stabilnosti društva.
Naša Crkva je narodna i daje nam srpsko-pravoslavni identitet. Ona je jedina institucija koja je ostala na teritoriji KiM i kada se država nakon okupacije morala privremeno povući sa te teritorije - rekao je ranije protođakon Dabić, naglašavajući da Crkva ostaje stub stabilnosti.
Foto: SPC
Ministar Marko Đurić i protođakon dr Petar Dabić
Ovaj uspeh protođakona Dabića nije prvi put da se u javnosti pominje njegova sposobnost i posvećenost obrazovanju i društvenom angažmanu. Prošle godine, vest da je prvi klirik Srpske pravoslavne crkve završio Visoke studije bezbednosti i nacionalne odbrane na Univerzitetu odbrane izazvala je veliku pažnju. Tada je, na ceremoniji uručenja diplome, tadašnji ministar odbrane Miloš Vučević, simbolički, protođakonu poklonio repliku srpskog srednjovekovnog mača.
Kroz ove uspehe, otac Petar ne samo da potvrđuje svoju posvećenost službi Crkvi, već i snagu uloge Crkve u društvenom životu Srbije. On, kao i mnogi drugi sveštenici i crkveni predstavnici, pokazuje da je moguće uskladiti duhovni poziv sa angažmanom na polju diplomatije, prosvete i socijalne odgovornosti, te da Crkva ostaje ključni oslonac srpskog naroda, čak i u trenucima globalnih izazova.
Na portalu crkve i danas stoji tabla: "U slavu srećnog spasenja vrhovnog komandanta Kraljevske srpske vojske Njegovog veličanstva kralja Aleksandara i ovaj hram iz temelja obnavljaju zahvaljujući Svemogućem što je sačuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije, a u znak toplih osećanja koji su prema njegovoj uzvišenoj ličnosti prožeti. Oficiri i vojnici inženjerijskih trupa.”
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
Patrijarh je u prvom zvaničnom susretu, Ani Lugon-Mulen poželeo srdačnu dobrodošlicu i uspešan mandat u Beogradu, izrazivši uverenje da će njeno diplomatsko službovanje doprineti daljem unapređenju odnosa dveju bliskih zemalja.
Razgovor u Patrijaršijskom dvoru otkrio ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u očuvanju identiteta i unapređenju međunarodnih odnosa kroz dijalog, sinergiju sa državom i negovanje duhovnih vrednosti među Srbima u dijaspori.
: Na sastancima u Partijaršijskom dvoru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj očuvanja verskih prava i uloge Crkve u regionu, govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
