U duhovnom centru pravoslavlja na Kosovu i Metohiji, nestala je iskušenica, čiji tragovi vode u misterioznu tišinu sveta. Šta stoji iza ovog slučaja i kako je svetinja pogođena neobjašnjivim događajem koji podseća na zagonetke prošlih vremena?
U manastiru Gračanica, koji je vekovima bio utočište duhovnosti i nade, zadrhtala je tišina. Nestala je iskušenica koja je u ovoj svetinji boravila od februara ove godine, piše. Kako piše Kossev, prijava o njenom nestanku stigla je u Kosovsku policiju 24. decembra ove godine, dan koji je, u svojoj hladnoj i turobnoj atmosferi, donio ne samo prazničnu pomrčinu, već i zagonetnu tugu.
Manastir Gračanica, koji je odavno postao simbol opstanka i borbe srpskog naroda na ovim prostorima, sada se suočava s nečim što ne može objasniti ni najuzvišenija monaška pravila. U sobi u kojoj je iskušenica boravila, pronađena su samo njena lična dokumenta. Svedokinja događaja priča o praznoj sobi, koja je, više nego ikada, odzvanjala pitanjima, neodgovorenim strahovima i skrivenim odgovorima.
Gračanica, nekada muški manastir, obnovljen posle Drugog svetskog rata, danas nosi miris ženskog monaštva. U njemu živi oko 20 monahinja, posvećenih ikonopisanju, vezu, poljoprivredi i svakodnevnim monaškim poslušanjima. I dok Gračanica čuva tajne svoga postojanja, čini se da ni ona sama nije imuna na neobjašnjive događaje koji su se odigrali u njenim zidovima.
Od 1999. godine, manastir Gračanica je postao ne samo duhovno, već i političko središte. U njemu se održavaju sastanci i skupovi, a svakodnevni susreti sa međunarodnim predstavnicima imaju za cilj opstanak i život srpskog naroda na ovom zemljištu.
U ovoj svetinji, pitanja o sudbini nestale iskušenice ni najmanje ne zvuče kao tek još jedan od svakodnevnih izveštaja. Ovdje je svaki trenutak nosio težinu, svaki trag na zemlji značio ne samo fizički gubitak, već i gubitak nade, verovanja, postojanja.
Iako je slučaj nestale osobe otvoren, kosovskoj policiji trenutno nije poznato gde se ona nalazi. Kako je moguće da žena koja je posvetila svoj život Bogu i manastiru, nestane iz svetog prostora? Da li iza njenog nestanka stoji neka mračna ruka, neki nevidljivi zli uticaj, ili je nestala u tišini koju niko nije čuo?
Monahinja Marija iz manastira Beška na Skadarskom jezeru, sestra Dragutina Lalatovića, jednog od uhapšenih mladića na slavi manastira Dečani, poručila je da je hapšenje test vere. Ona je istakla da Dragutin, poznat po humanitarnom radu i podršci srpskom narodu na Kosovu.
Poseta komandanta KFOR-a ovom pravoslavnom manastiru došla je u istom danu kada je eparhija raško-prizrenska javno iznela zabrinutost zbog novih „javnih i neodgovornih izjava pojedinih javnih ličnosti u kosovskom albanskom društvu“.
Nakon poslednjih izjava albanskih zvaničnika o "etničkom čišćenju" Srba sa Kosova i Metohije i tvrdnji da se u srpskim crkvama skriva oružje, Eparhija raško-prizrenska je reagovala upozoravajući na opasnost širenja lažnih informacija koje pogoršavaju međunacionalnu i versku tenziju u ovom delu Balkana.
Eparhija raško-prizrenska oštro reaguje na poziva na nasilje visokog funkcionera stranke "Nova kosovska alijansa", upozorivši na posledice prećutnog odobravanja ovakve retorike u društvu koje tvrdi da teži evropskim vrednostima.
Između kafe i sudskog procesa – stanovnici ovog grada, gde su linije razdvajanja ne samo fizičke, već i duhovne, opstaju, bez obzira što svako od njih lako može postati junak Kafkinog romana.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Sveštenici prizrenskog i prištinskog namesništva, predvođeni mitropolitom Teodosijem, okupili su se radi međusobnog osnaživanja u služenju vernom narodu tokom izazovnih, ali blagodati ispunjenih dana.
U crkvi Lazarici, iz koje je srpska vojska krenula ka Kosovu, služena je liturgija, a pomen svim stradalim junacima i litija do Spomenika kosovskim vitezovima sabrali su arhijereje, monahe, vojnike, državnike i verni narod.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
