U ovoj duhovnoj oazi, koja se ponosno uzdiže iznad prelepih brda, spojeni su istorija, vera i umetnost, a svakodnevno se svedoči isceljujućoj moći koja privlači vernike iz svih krajeva.
U slikovitom selu Drača, smeštenom između brda Rujevica, Visibaba i Bogosavljevica, na nadmorskoj visini od 352 metra, nalazi se ne samo geografski centar Srbije, već i duhovno središte koje vekovima čuva svoje blago. Manastir Drača, podignut krajem 13. veka, predstavlja dragulj ovog mesta, mesto gde se isprepliću istorija, vera i umetnost.
Prema predanju, manastir je izgrađen na temeljima srednjovekovnog objekta u kojem je živeo i umro prepodobni Jov, svetogorski monah i svetitelj. Tokom 18. i 19. veka, Drača je bila važan duhovni i kulturni centar, a njeni monasi su, u vreme Kočine krajine, stali na stranu Austrije, pružajući utočište čak i Koči Anđelkoviću. Nažalost, manastir je tokom ovog perioda pretrpeo značajna oštećenja, što su meštani potvrdili.
- Živopis manastira Drača predstavlja neprocenjivu vrednost. Crkva je oslikana 1735. godine, što je zabeleženo u natpisu nad ulazom. U potpunosti sačuvane freske spadaju u red najboljih slikarskih ostvarenja iz prve polovine 18. veka u Srbiji i pripisuju se slikarima iz Moshopolja - kažu meštani, prenosi Rina.
Jedna od najvažnijih svetinja manastira je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Ahtirske, koja je u Draču doneta iz Ohrida u Makedoniji. Ova ikona ostala je nesagorela u pepelu nakon što je jedna crkva u Ohridu izgorjela. Tadašnji iguman Leontije, koji je prošao kroz Ohrid, otkrio je ovu ikonu i doneo je u manastir.
Na ovoj čudotvornoj ikoni, Bogorodica je prikazana kako se moli pred Gospodom Isusom Hristom, njenim Sinom, i uprkos predskazanju strašne smrti, njeno lice zrači ljubavlju i mirom. Samo deset takvih ikona postoji u celom svetu, a jedna od njih je sačuvana upravo u manastiru Drača, gde svakodnevno svedoče čudotvornim isceljenjima vernika koji se obraćaju Presvetoj Bogorodici.
Osim ove ikone, manastir Drača čuva bogatu istoriju i umetnost. U crkvenoj porti sahranjen je Jovan Dimitrijević Dobrača, komandant srpske vojske u bici na Ljubiću. Unutrašnjost manastira ukrašena je freskama iz 1735. godine, koje spadaju u red najboljih slikarskih ostvarenja iz prve polovine 18. veka u Srbiji, a pripisuju se majstorima iz Moshopolja.
Danas, manastir Drača predstavlja ne samo verski centar, već i destinaciju za brojne putnike i vernike koji traže duhovni mir i tišinu. U ovom svetilištu, gde se priroda i vera stapaju, svako može pronaći trenutak introspekcije i duhovnog isceljenja. Njegova živopisna okolina, čista reč duhovnosti i neprocenjiva kulturna baština čine Draču pravim svetionikom u srcu Srbije.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne.
Doktor iz Makedonije nije verovao u čuda, ali kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvatio je moć vere.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
