U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!
Sveti Oci kažu da bolest nije prirodno stanje, da se ona, bilo da je reč o fizičkoj ili mentalnoj bolesti, javlja kao posledica greha i da predstavlja kaznu i služi za urazumljenje i isprobavanje trpljenja i vere.
I kada do nje dođe, naročito kad se oboli od onih najtežih, čovek osim leka, najčešće traži i Boga, odnosno Božju pomoć, bez obzira na raniji stepen religioznosti, jer kako reče Sveti Ignatije Brjančaninov: "Bolesnička postelja često biva mesto bogopoznanja".
Da je SPC uvek uz svoj narod, čak i kada dođe i do najtežih situacija, najbolje ilustruje primer paraklisa koji se nalazi u okviru KBC Bežanijska kosa. Ova medicinska institucija se od svih ostalih u zemlji razlikuje upravo što u svom okviru ima malu crkvicu (paraklis), čiji je prevashodni cilj da pruži duhovnu utehu pacijentima, ali i osoblju ove klinike.
Osnovan 2007. godine, paraklis Svetog prvomučenika Stefana je prvi od Drugog svetskog rata koji se nalazi u bolnicima, a njegova glavna funkcija je buđenje duhovnosti kod bolesnika, osoblja i ostalih ljudi koji osećaju potrebu za sjedinjavanjem sa Hristom.
U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!
Paraklis ima sve što imaju ostale crkve: oltar, molitvaonicu, ispovedaonicu, razvijen liturgijski život, ali ono što ga opet čini specifičnom jeste "čekaonica života" koja ima poseban duhovni smisao. Dok pacijenti čekaju na red kod lekara, u njoj se mogu pomoliti, a sveštenik ih može uputiti u duhovne vrednosti.
youtube/printscreen/Телевизија Храм
Prezviter Lazar Vojvodić
Prezviter Lazar Vojvodić iz paraklisa Svetog prvomučenika Stefana kaže da se u njemu svakodnevno vode borbe "za telo i za dušu".
- Otvaranje i potreba čoveka da u teškim životnim momentima otvori dušu svoju, da se rastereti onoga što ga je možda i dovelo do takvog stanja je jedno posebno duhovno iskustvo i za sveštenika, ali Boga mi, i za onoga koji se ispovda. Najčešće ćete na ispovestima, ja sam ranije pomagao u parohijskim crkvama, čuti uobičajene ispovesti... Ovde ćete čuti autentične ispovesti koje razrešavaju čoveka i duhovno spasavaju. I za samog sveštenika su značajne da razume širinu ispovesti, ali i za onoga koji, možda u poslednjem trenutku, razrešava se pred Gospodom, ne pred nama, i u tom trenutku se konektuju na Božju frekvenciju. Neverovatna je posle toga smirenost čoveka koji odlazi, i vi onda vidite da sve to što i sami govorite, ima smisla i što ova mala svetinja postoji. Ovde se vodi jedna zajednička borba za telo, ali i dušu- rekao je otac Lazar za TV Hram.
Sve je dakle kao u misli Svetog Grigorija Bogoslova:
"Patim od bolesti i iznemogao sam telesno. Neki nadmeni se možda podsmevaju mojim stradanjima. Raslabljeni su mi udovi i noge nesigurno hodaju. Ne znam da li je to posledica uzdržavanja, ili posledica grehova, ili neka borba. Uostalom, blagodarim mom Vladaru! To može biti za mene čak i bolje. Ali isceli bolest, isceli rečju Svojom, Tvoja reč za mene je spasenje! A ako ne isceliš, daj mi trpljenje da sve podnesem“.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. ponedeljka po Pedesetnici nas podseća kako se dolazi do ideala i koliko je vaspitanje, koje on očigledno doživljava kao preporod kroz Duha, početak novog, ispravnog života i unurašnjeg rasta..
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
