U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!
Sveti Oci kažu da bolest nije prirodno stanje, da se ona, bilo da je reč o fizičkoj ili mentalnoj bolesti, javlja kao posledica greha i da predstavlja kaznu i služi za urazumljenje i isprobavanje trpljenja i vere.
I kada do nje dođe, naročito kad se oboli od onih najtežih, čovek osim leka, najčešće traži i Boga, odnosno Božju pomoć, bez obzira na raniji stepen religioznosti, jer kako reče Sveti Ignatije Brjančaninov: "Bolesnička postelja često biva mesto bogopoznanja".
Da je SPC uvek uz svoj narod, čak i kada dođe i do najtežih situacija, najbolje ilustruje primer paraklisa koji se nalazi u okviru KBC Bežanijska kosa. Ova medicinska institucija se od svih ostalih u zemlji razlikuje upravo što u svom okviru ima malu crkvicu (paraklis), čiji je prevashodni cilj da pruži duhovnu utehu pacijentima, ali i osoblju ove klinike.
Osnovan 2007. godine, paraklis Svetog prvomučenika Stefana je prvi od Drugog svetskog rata koji se nalazi u bolnicima, a njegova glavna funkcija je buđenje duhovnosti kod bolesnika, osoblja i ostalih ljudi koji osećaju potrebu za sjedinjavanjem sa Hristom.
U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!
Paraklis ima sve što imaju ostale crkve: oltar, molitvaonicu, ispovedaonicu, razvijen liturgijski život, ali ono što ga opet čini specifičnom jeste "čekaonica života" koja ima poseban duhovni smisao. Dok pacijenti čekaju na red kod lekara, u njoj se mogu pomoliti, a sveštenik ih može uputiti u duhovne vrednosti.
youtube/printscreen/Телевизија Храм
Prezviter Lazar Vojvodić
Prezviter Lazar Vojvodić iz paraklisa Svetog prvomučenika Stefana kaže da se u njemu svakodnevno vode borbe "za telo i za dušu".
- Otvaranje i potreba čoveka da u teškim životnim momentima otvori dušu svoju, da se rastereti onoga što ga je možda i dovelo do takvog stanja je jedno posebno duhovno iskustvo i za sveštenika, ali Boga mi, i za onoga koji se ispovda. Najčešće ćete na ispovestima, ja sam ranije pomagao u parohijskim crkvama, čuti uobičajene ispovesti... Ovde ćete čuti autentične ispovesti koje razrešavaju čoveka i duhovno spasavaju. I za samog sveštenika su značajne da razume širinu ispovesti, ali i za onoga koji, možda u poslednjem trenutku, razrešava se pred Gospodom, ne pred nama, i u tom trenutku se konektuju na Božju frekvenciju. Neverovatna je posle toga smirenost čoveka koji odlazi, i vi onda vidite da sve to što i sami govorite, ima smisla i što ova mala svetinja postoji. Ovde se vodi jedna zajednička borba za telo, ali i dušu- rekao je otac Lazar za TV Hram.
Sve je dakle kao u misli Svetog Grigorija Bogoslova:
"Patim od bolesti i iznemogao sam telesno. Neki nadmeni se možda podsmevaju mojim stradanjima. Raslabljeni su mi udovi i noge nesigurno hodaju. Ne znam da li je to posledica uzdržavanja, ili posledica grehova, ili neka borba. Uostalom, blagodarim mom Vladaru! To može biti za mene čak i bolje. Ali isceli bolest, isceli rečju Svojom, Tvoja reč za mene je spasenje! A ako ne isceliš, daj mi trpljenje da sve podnesem“.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. ponedeljka po Pedesetnici nas podseća kako se dolazi do ideala i koliko je vaspitanje, koje on očigledno doživljava kao preporod kroz Duha, početak novog, ispravnog života i unurašnjeg rasta..
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jevtimija Velikog po starom, odnosno Sretenje Gospodnje po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Prikazanje Gospodnje, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Sve više mladih u Sjedinjenim Državama okreće se drevnom crkvenom predanju, tražeći jasnoću učenja, duhovnu stabilnost i zajednicu koja nudi smisao umesto isprazne forme.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
