Crkve i manastiri 27.09.2024 | 12:52

ZAJEDNIČKA BORBA ZA TELO I ZA DUŠU: U poznatoj bolnici u Beogradu postoji paraklis u kojem bolesni nalaze duhovno utočište

Autor: M.M.
ZAJEDNIČKA BORBA ZA TELO I ZA DUŠU: U poznatoj bolnici u Beogradu postoji paraklis u kojem bolesni nalaze duhovno utočište
youtube/printscreen/Телевизија Храм Prezviter Lazar Vojvodić

U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!

Sveti Oci kažu da bolest nije prirodno stanje, da se ona, bilo da je reč o fizičkoj ili mentalnoj bolesti, javlja kao posledica greha i da predstavlja kaznu i služi za urazumljenje i isprobavanje trpljenja i vere. 

I kada do nje dođe, naročito kad se oboli od onih najtežih, čovek osim leka, najčešće traži i Boga, odnosno Božju pomoć, bez obzira na raniji stepen religioznosti, jer kako reče Sveti Ignatije Brjančaninov: "Bolesnička postelja često biva mesto bogopoznanja".

Da je SPC uvek uz svoj narod, čak i kada dođe i do najtežih situacija, najbolje ilustruje primer paraklisa koji se nalazi u okviru KBC Bežanijska kosa. Ova medicinska institucija se od svih ostalih u zemlji razlikuje upravo što u svom okviru ima malu crkvicu (paraklis), čiji je prevashodni cilj da pruži duhovnu utehu pacijentima, ali i osoblju ove klinike.

Osnovan 2007. godine, paraklis Svetog prvomučenika Stefana je prvi od Drugog svetskog rata koji se nalazi u bolnicima, a njegova glavna funkcija je buđenje duhovnosti kod bolesnika, osoblja i ostalih ljudi koji osećaju potrebu za sjedinjavanjem sa Hristom.

U ovom paraklisu, svi pacijenti, kao i svakoj drugoj crkvi mogu se ispovedati, krstiti, pričestiti, a sveštenik im je, opet za razliku od parohijskog, na raspolaganju "u po dana i u po noći"!

Paraklis ima sve što imaju ostale crkve: oltar, molitvaonicu, ispovedaonicu, razvijen liturgijski život, ali ono što ga opet čini specifičnom jeste "čekaonica života" koja ima poseban duhovni smisao. Dok pacijenti čekaju na red kod lekara, u njoj se mogu pomoliti, a sveštenik ih može uputiti u duhovne vrednosti.

youtube/printscreen/Телевизија Храм
Prezviter Lazar Vojvodić


Prezviter Lazar Vojvodić iz paraklisa Svetog prvomučenika Stefana kaže da se u njemu svakodnevno vode borbe "za telo i za dušu".

- Otvaranje i potreba čoveka da u teškim životnim momentima otvori dušu svoju, da se  rastereti onoga što ga je možda i dovelo do takvog stanja je jedno posebno duhovno iskustvo i za sveštenika, ali Boga mi, i za onoga koji se ispovda. Najčešće ćete na ispovestima, ja sam ranije pomagao u parohijskim crkvama, čuti uobičajene ispovesti... Ovde ćete čuti autentične ispovesti koje razrešavaju čoveka i duhovno spasavaju. I za samog sveštenika su značajne da razume  širinu ispovesti, ali i za onoga koji, možda u poslednjem trenutku,  razrešava se pred Gospodom, ne pred nama, i u tom trenutku se konektuju na Božju frekvenciju. Neverovatna je posle toga smirenost čoveka koji odlazi, i vi onda vidite da sve to što i sami govorite, ima smisla i što ova mala svetinja postoji. Ovde se vodi jedna zajednička borba za telo, ali i dušu - rekao je otac Lazar za TV Hram.

Sve je dakle kao u misli Svetog Grigorija Bogoslova:

"Patim od bolesti i iznemogao sam telesno. Neki nadmeni se možda podsmevaju mojim stradanjima. Raslabljeni su mi udovi i noge nesigurno hodaju. Ne znam da li je to posledica uzdržavanja, ili posledica grehova, ili neka borba. Uostalom, blagodarim mom Vladaru! To može biti za mene čak i bolje. Ali isceli bolest, isceli rečju Svojom, Tvoja reč za mene je spasenje! A ako ne isceliš, daj mi trpljenje da sve podnesem“.