U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio.
U blizini manastira Pretorija, kad se krene kamenom popločanom stazom prema severoistoku muslimanske četvrti u Starom delu grada Jerusalima, nalazi se manastir Svetog Nikodima.
Manastir je podignut na ruševinama kuće Simona fariseja. U toj kući je Hristos bio ugošćen i razgovarao je sa Nikodimom koji je bio njegov tajni učenik. Nikodim je zajedno sa Josifom iz Arimateje zamolio Pilata da im da telo Hristovo za sahranu posle stradanja na krstu.
U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio. Sveti manastir je poznatiji kao Manastir Sočiva, jer je služio kao mesto za kuvanje sočiva za radnike koji su gradili Hram Vaskrsenja Gospodnjeg.
U stvari, tu se i danas čuva veliki kotao, kazan svete Jelene.
Kada je Irod bacio apostola Petra u tamnicu, apostol je bio okovan u dva lanca. Dok je apostol noću spavao između dva vojnika, anđeo Gospodnji ga je udario u rebra, probudio i izveo napolje, a lanci su mu pali.
Ceo Jerusalim je čuo za ovo i neki hrišćani su potajno uzeli te lance i zadržali ih kod sebe. Po izlasku iz zatvora, apostol Petar je otišao u druge krajeve da propovijeda reč Božju i više se nije pojavio u Jerusalimu. I lanci su od apostolskog tijela primili čuvenu moć da leče bolesti i teraju zle duhove.
Vernici su poštovali časne okove. Brižljivo su ih čuvali, prenoseći ih u nasleđe s generacije na generaciju. Tako su dospeli u ruke Juvenalija, patrijarha jerusalimskog. A kada je blagočestiva carica Evdokija, žena cara Teodosija Mlađeg, došla u Jerusalim i tamo sagradila mnoge crkve, patrijarh Juvenalije, videći njenu pobožnost i ljubav prema Bogu, pre povratka u Carigrad poklonio joj je mnoge svetinje, među kojima i časne i čudesni lanci.
Carica ih je odvela u Carigrad i jedan od svetih lanaca dala hramu Svetog Petra apostola u velikoj crkvi Svete Sofije, a drugi poslala u Rim svojoj kćeri Evdoksiji, udatoj za zapadnorimskog cara Valentinijana III. . Sagradila je crkvu "Exquilis" na gori u ime Svetog apostola Petra i u nju položila lance.
U Rimu su pronađeni i drugi lanci Svetog Petra, oni kojima ga je vezao Neron, mučitelj. I ti lanci su položeni sa onim donetim iz Carigrada.
Između dva svetska rata beogradske novine su u nekoliko navrata pisale o "Beogradskoj crkvi" u Carigradu. Novinar Đorđe Bukilica je ovu crkvu posetio, i u "Vremenu" objavio nekoliko tekstova o njoj i u njima naveo nekoliko zanimljivih predanja koje je čuo u Istanbulu.
Tako je 1932. godine Vreme pisalo da je ova crkva pre Prvog svetskog rata bila popularna među istanbulskim Srbima i Grcima, ali i među Turcima, i to u prvom redu zbog tzv. čudotvornih sindžira koji su se u njoj čuvali. O tim gvozdenim lancima novinar donosi svedočanstvo izvesnog Paskala Dimitrijevića, starijeg Srbina koji je držao pekarsku radnju u Beogradskoj mahali.
"Nekada su u crkvi čuvali jedne sindžire od gvožđa, koji su odnekud bili blagosloveni, i lečili su ludake svih vera, kako koji stigne", pričao je Paskal Dimitrijević Đorđu Bukilici. "Lepo ih stave pod vrata, vežu ludaka, i tako vezanog ostave po bilo kom vremenu tri, četiri dana. On posle ozdravi. Ludak mnogo viče i kuka, ali ne pomaže. Sindžire ne može da skine. A posle ga nađu mirnog. Izleči se čovek zanavek".
Više detalja o lancima koji su lečili ometene ljude iz "Beogradske crkve" u odvojenom tekstu.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
U Svetoj zemlji se prepliću tri religije, sa brojnim svetim mestima koja su od značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam. Među njima se izdvaja manastir Svetih Arhangela, koji je podigao kralj Milutin, kao pečat postojanja srpskog pravoslavlja u Jerusalimu.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
