U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio.
U blizini manastira Pretorija, kad se krene kamenom popločanom stazom prema severoistoku muslimanske četvrti u Starom delu grada Jerusalima, nalazi se manastir Svetog Nikodima.
Manastir je podignut na ruševinama kuće Simona fariseja. U toj kući je Hristos bio ugošćen i razgovarao je sa Nikodimom koji je bio njegov tajni učenik. Nikodim je zajedno sa Josifom iz Arimateje zamolio Pilata da im da telo Hristovo za sahranu posle stradanja na krstu.
U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio. Sveti manastir je poznatiji kao Manastir Sočiva, jer je služio kao mesto za kuvanje sočiva za radnike koji su gradili Hram Vaskrsenja Gospodnjeg.
U stvari, tu se i danas čuva veliki kotao, kazan svete Jelene.
Kada je Irod bacio apostola Petra u tamnicu, apostol je bio okovan u dva lanca. Dok je apostol noću spavao između dva vojnika, anđeo Gospodnji ga je udario u rebra, probudio i izveo napolje, a lanci su mu pali.
Ceo Jerusalim je čuo za ovo i neki hrišćani su potajno uzeli te lance i zadržali ih kod sebe. Po izlasku iz zatvora, apostol Petar je otišao u druge krajeve da propovijeda reč Božju i više se nije pojavio u Jerusalimu. I lanci su od apostolskog tijela primili čuvenu moć da leče bolesti i teraju zle duhove.
Vernici su poštovali časne okove. Brižljivo su ih čuvali, prenoseći ih u nasleđe s generacije na generaciju. Tako su dospeli u ruke Juvenalija, patrijarha jerusalimskog. A kada je blagočestiva carica Evdokija, žena cara Teodosija Mlađeg, došla u Jerusalim i tamo sagradila mnoge crkve, patrijarh Juvenalije, videći njenu pobožnost i ljubav prema Bogu, pre povratka u Carigrad poklonio joj je mnoge svetinje, među kojima i časne i čudesni lanci.
Carica ih je odvela u Carigrad i jedan od svetih lanaca dala hramu Svetog Petra apostola u velikoj crkvi Svete Sofije, a drugi poslala u Rim svojoj kćeri Evdoksiji, udatoj za zapadnorimskog cara Valentinijana III. . Sagradila je crkvu "Exquilis" na gori u ime Svetog apostola Petra i u nju položila lance.
U Rimu su pronađeni i drugi lanci Svetog Petra, oni kojima ga je vezao Neron, mučitelj. I ti lanci su položeni sa onim donetim iz Carigrada.
Između dva svetska rata beogradske novine su u nekoliko navrata pisale o "Beogradskoj crkvi" u Carigradu. Novinar Đorđe Bukilica je ovu crkvu posetio, i u "Vremenu" objavio nekoliko tekstova o njoj i u njima naveo nekoliko zanimljivih predanja koje je čuo u Istanbulu.
Tako je 1932. godine Vreme pisalo da je ova crkva pre Prvog svetskog rata bila popularna među istanbulskim Srbima i Grcima, ali i među Turcima, i to u prvom redu zbog tzv. čudotvornih sindžira koji su se u njoj čuvali. O tim gvozdenim lancima novinar donosi svedočanstvo izvesnog Paskala Dimitrijevića, starijeg Srbina koji je držao pekarsku radnju u Beogradskoj mahali.
"Nekada su u crkvi čuvali jedne sindžire od gvožđa, koji su odnekud bili blagosloveni, i lečili su ludake svih vera, kako koji stigne", pričao je Paskal Dimitrijević Đorđu Bukilici. "Lepo ih stave pod vrata, vežu ludaka, i tako vezanog ostave po bilo kom vremenu tri, četiri dana. On posle ozdravi. Ludak mnogo viče i kuka, ali ne pomaže. Sindžire ne može da skine. A posle ga nađu mirnog. Izleči se čovek zanavek".
Više detalja o lancima koji su lečili ometene ljude iz "Beogradske crkve" u odvojenom tekstu.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
U Svetoj zemlji se prepliću tri religije, sa brojnim svetim mestima koja su od značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam. Među njima se izdvaja manastir Svetih Arhangela, koji je podigao kralj Milutin, kao pečat postojanja srpskog pravoslavlja u Jerusalimu.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Nije retkost da baš u tim najtežim trenucima, u nama nikne osećaj da nas je Bog zaboravio.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
