U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio.
U blizini manastira Pretorija, kad se krene kamenom popločanom stazom prema severoistoku muslimanske četvrti u Starom delu grada Jerusalima, nalazi se manastir Svetog Nikodima.
Manastir je podignut na ruševinama kuće Simona fariseja. U toj kući je Hristos bio ugošćen i razgovarao je sa Nikodimom koji je bio njegov tajni učenik. Nikodim je zajedno sa Josifom iz Arimateje zamolio Pilata da im da telo Hristovo za sahranu posle stradanja na krstu.
U podrumu ispod crkve nalazi se tamnica Svetog Petra iz koje ga je anđeo čudom oslobodio. Sveti manastir je poznatiji kao Manastir Sočiva, jer je služio kao mesto za kuvanje sočiva za radnike koji su gradili Hram Vaskrsenja Gospodnjeg.
U stvari, tu se i danas čuva veliki kotao, kazan svete Jelene.
Kada je Irod bacio apostola Petra u tamnicu, apostol je bio okovan u dva lanca. Dok je apostol noću spavao između dva vojnika, anđeo Gospodnji ga je udario u rebra, probudio i izveo napolje, a lanci su mu pali.
Ceo Jerusalim je čuo za ovo i neki hrišćani su potajno uzeli te lance i zadržali ih kod sebe. Po izlasku iz zatvora, apostol Petar je otišao u druge krajeve da propovijeda reč Božju i više se nije pojavio u Jerusalimu. I lanci su od apostolskog tijela primili čuvenu moć da leče bolesti i teraju zle duhove.
Vernici su poštovali časne okove. Brižljivo su ih čuvali, prenoseći ih u nasleđe s generacije na generaciju. Tako su dospeli u ruke Juvenalija, patrijarha jerusalimskog. A kada je blagočestiva carica Evdokija, žena cara Teodosija Mlađeg, došla u Jerusalim i tamo sagradila mnoge crkve, patrijarh Juvenalije, videći njenu pobožnost i ljubav prema Bogu, pre povratka u Carigrad poklonio joj je mnoge svetinje, među kojima i časne i čudesni lanci.
Carica ih je odvela u Carigrad i jedan od svetih lanaca dala hramu Svetog Petra apostola u velikoj crkvi Svete Sofije, a drugi poslala u Rim svojoj kćeri Evdoksiji, udatoj za zapadnorimskog cara Valentinijana III. . Sagradila je crkvu "Exquilis" na gori u ime Svetog apostola Petra i u nju položila lance.
U Rimu su pronađeni i drugi lanci Svetog Petra, oni kojima ga je vezao Neron, mučitelj. I ti lanci su položeni sa onim donetim iz Carigrada.
Između dva svetska rata beogradske novine su u nekoliko navrata pisale o "Beogradskoj crkvi" u Carigradu. Novinar Đorđe Bukilica je ovu crkvu posetio, i u "Vremenu" objavio nekoliko tekstova o njoj i u njima naveo nekoliko zanimljivih predanja koje je čuo u Istanbulu.
Tako je 1932. godine Vreme pisalo da je ova crkva pre Prvog svetskog rata bila popularna među istanbulskim Srbima i Grcima, ali i među Turcima, i to u prvom redu zbog tzv. čudotvornih sindžira koji su se u njoj čuvali. O tim gvozdenim lancima novinar donosi svedočanstvo izvesnog Paskala Dimitrijevića, starijeg Srbina koji je držao pekarsku radnju u Beogradskoj mahali.
"Nekada su u crkvi čuvali jedne sindžire od gvožđa, koji su odnekud bili blagosloveni, i lečili su ludake svih vera, kako koji stigne", pričao je Paskal Dimitrijević Đorđu Bukilici. "Lepo ih stave pod vrata, vežu ludaka, i tako vezanog ostave po bilo kom vremenu tri, četiri dana. On posle ozdravi. Ludak mnogo viče i kuka, ali ne pomaže. Sindžire ne može da skine. A posle ga nađu mirnog. Izleči se čovek zanavek".
Više detalja o lancima koji su lečili ometene ljude iz "Beogradske crkve" u odvojenom tekstu.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
U Svetoj zemlji se prepliću tri religije, sa brojnim svetim mestima koja su od značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam. Među njima se izdvaja manastir Svetih Arhangela, koji je podigao kralj Milutin, kao pečat postojanja srpskog pravoslavlja u Jerusalimu.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News